Čini se da se najviše polemiše oko toga da li taj dan stavlja žene u položaj da im se samo jednom u toku godine posveti malo pažnje? Da li su se toga setile žene, koje se osećaju prevareno proslavom ovog praznika za ženski rod, ili muškarci, kojima je teško da budu fini na jedan dan, zaista ne znam. Mada, ima tu još materijala...
Zakomplikovali smo, eto, čak i to da se sestri, devojci, mami, baki, odnese cvetić, što ne bi trebalo da bude teško koliko i nuklearna fizika ali izgleda da nam je svojstveno svemu da dodamo malo haosa. Kakva je uloga žene u modernom društvu je jedna široka tema ali svakako jasno je da je trend da se žena pravi jakom, samostalnom, hrabrom, obrazovanom, sposobnom za rad, rađanje ali i samostalno odgajanje dece, nezavisnom od muškarca i da ne nabrajam dalje, jer je spisak poduži. Koliko se sve to ostvari u praksi i šta je od toga izvodljivo u uslovima u kojima živimo, pitanje je. A nije ni teško uočiti da žena nema jednu ulogu, nego mnoštvo uloga koje je doneo savremni tempo života.
Zašto je, onda, takvoj ženi teško, zašto je tužna ako joj niko ne čestita 8. mart ili ako ne dobije bar jedan “čuveni“ karanfil? Zašto je, onda, ženi potrebna potvrda da je žena i da je vredna jedne čestitke i cveta? Možda zato što niko nije doveka jak? Možda zato što ženi ponekad treba da bude svila a ne stena? Svi smo mi ljudi i treba nam priznanje, malo pažnje i da se ponekad osetimo posebnim.
Ne postoji podatak koliko je žena preplakalo osmi mart zato što ih se niko nije setio ili onih koje su pustile suzu jer su konačno dobile cvet, haljinu ili čestitku koju je dete donelo iz škole. Nema informacija o tome koliko se žena pravilo da im taj dan nije važan zato što im je njihov dečko, ili muž, rekao da je taj 8. mart komercijalni praznik kako bi muškarci trošili novac, a one ustvari vrištale u sebi. Ne postoje ni mnogi drugi daleko važniji podaci o ženama u našoj sredini, o njihovim životima, pravima, tugama, snagama , osećanjima. Jedna šala kaže da Francuskinju možeš prepoznati tako što na glavi ima šešir a za ruku drži muškarca, a Srpkinju tako što na glavi nosi muža a u rukama kese. Ovde je dovoljno teško biti žena čak i kada je sve dobro, zato, dajte nam to cveće!
dipl. psihilog Maja Đurišić