Šta je potrebno da bi neko postao pčelar?

            - Najbitnije je da čovek voli i poštuje prirodu a da kroz svoj rad uzme od prirode ono što mu ona nudi bez da remeti ekosistem. Najpre iz radoznalosti, ljudi kupe košnicu, dve, pa kako stiču znanje, tako umnožavaju pčelinja društva. Ima onih koji prve godine odmah odustanu. Odgovornost prema pčelama zahteva puno rada i obezbeđivanja uslova za njihovu produktivnost da bi se dobio njihov pun radni maksimum. Vaše je da im obezbedite dobro zdravlje i sve uslove za nesmetan rad. Najlakše je da to uporedim sa nekim hobijem koji može da preraste u ozbiljan posao, samo ako ste sami spremni za to.

            Pčelarstvo nije samo imati pčele, potrebno je i učenje?

            - To je čitava nauka usko povezana sa biologijom. Sve što cveta i donosi plod za to, veliku zaslugu duguje pčeli koja  pomaže oprašivanju cvetova. Čitav jedan rod suncokreta, uljane repice, voća, povrća, veliku zaslugu duguje pčelama. Tako da su pčelari usko povezani i sa zemljoradnicima, na obostranu korist. Nažalost, dešava se da ponekad voćari ili neki drugi zemljoradnici tretiraju svoje kulture zabranjenim sredstvima u vreme cvetanja, kada pčele najviše rade, pa dođe do masovnog pomora što je obostrani gubitak. Ali, i veliki poljoprivredni proizvođači su svesni šta gube a šta dobijaju pa su takvi slučajevi sve ređi. Živimo u vremenu kada se pojavljuju nove bolesti kod svih živih bića tako i pčele oboljevaju i imaju svoje prirodne neprijatelje. Kroz učenje, iskustvo i sticanje novih znanja bolesti pčela mogu da se kontrolišu i u znatnoj meri smanje. Matematika je jednostavna: samo zdravo i jako pčelinje društvo je produktivno, to bi moglo da posluži kao dobra smernica i nama ljudima.

            Kakva je bila prošla medonosna godina?

            - Što se pčelarstva tiče dugo će se pamtiti kao loša godina. Tako su prošli i zemljoradnici što dokaz o povezanosti. Početkom godine bilo je nestabilno vrema a zatim obilne padavine, posle su usledili meseci visoke temperature i suše do kasne jeseni. Pčele u startu nisu imale uslova da ojačaju a kasnije nisu imale uslova da rade ono što najbolje znaju a to je da donose med i polen u košnice. Imale su dovoljno za svoju reprodukciju ali mi kao pčelari smo se slabo ovajdili. Nadam se da će ova godina biti povoljnija za pčelarstvo. Pozovvao bih mlade ljude da se zainteresuju za pčelarenje. Pčelarstvo je u svetu unosan posao pa može biti i kod nas ali bez mladog naraštaja, bojim se da je to nemoguće.

Saveti

Živina metalno crnog perja - kastiljaner

            Kastiljanari su najstarija španska živina mediteranskog tipa koja se odgaja između 800 i 1000 godine kao seoska živina sa ustaljenim sjajno-crnim perjem. NJena stara, stabilna forma zadržana je do današnjih dana za dobijanje još  nekoliko španskih raskalašnih nosilja. Kastiljaneri su bili početna baza za ukrštanja, a nesumnjivo je da su najveći doprinos imali u razvoju mionorki i španaca, ili španske kokoši belog lica o kojima smo već pisali.

            Forma tela im je donekle različita od svih rasa živine mediteranskog tipa, odnosno telo im je sabijenije, što više odgovara formi seoske živine, za razliku od tipičnih lakih nosilja koje imaju vitko, izduženo telo. Rep im je dobro razvijen sa dosta srpastih petla, međutim mnogo je i manji u poređenju sa ostalim lakim nosiljama mediteranskog tipa (italijanka, monarka, španac, anduluzija), kresta je prosta, masivna, uspravna je kod petla, a kod koka je povijena u zadnjem delu. Ušne minđuše su dobro izražene i potpuno su bele boje.

Boja perja je intezivno crna sa obilnim primesama metalnog sjaja gde dominira zelenkasti odsjaj, koji može biti i ljubičasti, plavičasti pa i crvenskasti ukoliko je živina na osunčanom prostoru. Kastiljaneri su robusna živina, elegantnog držanja i velike živahnosti. Izuzetne su nosilje sa 200-250 snešenih jaja godišnje, ljuska jajeta je potpuno bela, a već u prvoj godini prosečna masa jajeta je 55-60 grama. Starije koke nose krupnija jaja, tako da nosilje u trećoj godini starosti daju jaja mase do 75 grama. Ranostasna su živina koja brzo raste, a ženke pronesu već između četiri pet meseci života. Sa šest meseci starosti ženke teže oko 1,6 kg. dok potpuno razvijene dostižu i do dva kigrama, a masa petla, propisana standardna,  iznosi oko 2,5 kilograma.

            Živina kastiljaner veoma je pogodna za seoske uslove držanja na ispustima ali i za one koji vole da prezentuju svoju živinu na izložbama, jer su lepi zbog sjajnog crnog perja, masivne kreste i kontrasnih, u odnosu na crno perje, belih izraženih minđuša.

Ilija Mirković

Pčelararstvo

            Ne zna se ko je nestrapljiviji, pčele u svojim košnicama ili pčelari. U toku februara bilo je dosta lepih dana sa temperaturama malo visokim za ovo doba godine. To je pčelama odgovralao da izađu iz svojih košnica na pročisni let. Takvo vreme odgovaralo je i pojedinim biljkama da počnu da cvetaju. Tu mislim na maslačak i lešnik. Pčele ih posećuju i na svojim nožicama donose zrnca polena u svoje košnice. Iskusni pčelari, videći polen na pčelama, doznaju da u košnicama ima pčelinjeg legla. Neko je iz radoznalosti otvarao košnice da proveri ima li legla i kakve su zalihe hrane. To baš i nije preopručljivo.

            Pčelari u februaru mesecu dodaju pogače za prihranu pčela. Većina pčelara kupuje pogače od poznatih proizvođača, dok ih jedan deo pčelara pravi sam po poznatim receptima. Pčelari se u svojim radionicama polako pripremaju za narednu sezonu. Prave košnice, ramove, uvlače žicu i polako utapaju satne osnove od voska. Svim pčelarima želim da imaju jaka društva u svojim košnicama koja su garancija za dobar prinos bagremove paša.