Želimir, pored velike ljubavi prema sportu, dugi niz godina proizvodi zdravu hranu za kućne potrebe: voće, povrće, pernatu živinu, zatim takođe preparate za zaštitu biljaka i humus koji proizvodi u kućnoj radinosti na bazi biljaka iz prirode.
Zašto ste se opredelili za proizvodnju zdrave hrane?
- Sve je počelo kada je moj sin zaigrao fudbal za FK “Partizan“ iz Beograda. Preporučen mu je poseban režim ishrane, što je i logično, jer mu je organizam izložen velikim fizičkim naporima. Tako sam odlučio da pileće meso, koje je većim delom obavezan obrok, i povrće, počnem da proizvodim sam, bez upotrebe aditiva i koncentrata za perad tako i bez upotrebe pesticida za voće i povrće.
Koliko je teško danas proizvesti biološki zdravu hranu?
Teško je, ali nije nemoguće. Zbog velike količine đubreta kojeg proizvode pernate životinje počeo sam da kompostiram i tako proizvodim organski zdravu hranu za biljke. Da bi đubre “pregorelo“ potrebno je bar šest meseci, a zatim da prezimi, kako bi ga vlaga i mraz razbili, usitnili, a zatim se pomeša sa jednom količinom peska i obične zemlje, ukoliko se proizvodi rasad povrća ili se dozira tako kao organsko đubrivo oko već postojećih biljaka.
Za zaštitu biljaka koristite preparate iz kućne radinosti?
- Hemijske preparate, pesticide, herbicide uopšte ne koristim. Za zaštitu od biljnih vaši i bakterijskih bolesti koristim koprivu i beli luk. Potopim ih u bure a nakon mesec dana procedim dobijenu tečnost sa kojom prskam biljke. Pokazalo se kao odlična zaštita, a što je veoma bitno, bez upotrebe hemijskih sredstava.
Koliku količinu povrća proizvodite?
- Samo onoliko koliko je potrebno za kućne potrebe u svim sezonama godišnjih doba. Sve ono što je potrebno za jedno domaćinstvo, svo povrće koje se svakodnevno koristi, a naravno, jedna količina se konzervira za zimsku potrošnju. Sav višak povrća razdelim prijateljima. Moja preporuka sugrađanima je da pokušaju sami, bar u sezoni, da proizvedu povrće za kućne potrebe. Uopšte nisu potrebne velike količine obradive zemlje, a pored toga što znate da ste sami proizveli hranu, znate i to da je sigurno zdrava.
G.M.
Predstavljamo
Rasna živina velsumer - nosilja najkrupnijih jaja
Preci rase velsumer gajeni su veoma davno oko grada Velsum u Holandiji. To je bila domaća crveno-braon živina koja je nosila dosta krupna jaja braonkaste ljuske. Jedan od farmera iz tog kraja 1916. godine tu lokalnu, domaću živinu ukrstio je sa barnevelderom i rodajlandom i upravo taj potez je bio presudan za formiranje nove rase - velsumer.
Radi poboljšanja forme, boje i nosivosti u vrlo maloj meri, po nekim navodima, u ukrštana je ubacivana i jarebičasta kokinkina, vijandota i talijanka. Zbog izuzetno krupnih jaja, braoncrvenkaste ljuske, velsumeri su izazvali pažnju odgajivača, te su prezentovani na svetskom kongresu o rasnoj živini u Hagu. Tu se zahtevalo da se poboljša uniformnost u izgledu nove rase velsumer, a u tome se uspelo 1922/23. gdoine te je rasa zvanično priznata 1927. godine. Standard je odrađen dve godine kasnije, a velsumer je iz Holandije prvi put izvezen u Nemačku 1925. godine i četiri godine potom i u Englesku.
Velsumer spada u srednje tešku, kombinovanu živinu, pogodnu za proizvodnju jaja i mesa. Srednja prosečna težina petla je 3,2 kg, a koke 2,7 kg. Velsumer živinu posebnom čine njena jaja, tamno-crvenskastobraon boje ljuske, ponekad sa tamnijim pegama, minimalne težine od 65 grama. Neretko, u drugoj i trećoj godini koke nose jaja teška između 80 i 90 grama. Ovo je mirna, ali izuzetno pokretna kokoš pri potrazi za hranom na ispustu, što ih čini veoma pogodnom rasom za seoska domaćinstva, kako zbog proizvodnje jaja tako zbog kvalitetnog mesa. Orginalna boja velsumera je zlatno jarebičasta, s tim što je nešto svetlija nego kod druge živine u toj boji, posebno kod koka na vratnom delu, gde preovladavaju zlatni tonovi. Telo ima boju sličnu boji grožđa. Postoje i znatno su ređi primerci u srebrno jerebičastoj boji tj. bleda jerebičasta gde dominiraju drap (boja pšenice) i narandžaste nijanse.
Ilija Mirković
Reč pčelara
Dan je 20. decembar 2017. godine - vreme toplo za ovo doba godine. Nova godina, pravoslavni Božić, nastavlja se toplo vreme u sred zime. Naše pčele nisu u stanju mirovanja, već postaju aktivne u svojim košnicama. Nalaze se prve količine polenovog praha. To je znak da matica polaže prva jajašca u svojim ćelijama. Rano je za normalno buđenje. Vremenske prilike diktiraju dalji razvoj pčelinjih zajednica. Da li je to dobro? Normalno je da se prva legla javljaju u drugoj polovini januara na Sretenje... Mi, pčelari, ne možemo da utičemo na vreme, ali moramo pčelama da obezbedimo dovoljno kvalitetne hrane - meda.
Kosta Aća