Monografiju je predstavio autor Slobodan Petrovski, viši menadžer u sportu. Autor je, sa nekoliko prijatelja, došao na ideju da osnuje sportsko udruženje ili pokret, koji bi pokrenuo mlade u Pančevu, a koji bi se temeljio na našoj: tradiciji, kulturi i istoriji i bio ujedno pokret za telesnu kulturu. Istražujući istorijat telesne kulture u Srbiji, zainteresovao ga je Sokolski pokret jer je on imao ono što im je bilo potrebno, - a to je bila sinteza telesnog vežbanja i nacionalne kulture. Istražujući dalje, saznao je nešto više o aktivnostima Sokolskog društva u Pančevu. Tragajući za podacima otišao je u Gradsku biblioteku gde je saznao da ne postoji knjiga koja opisuje rad ovog udruženja i tada je došao na ideju da objavi jednu takvu knjigu o Sokolskom pokretu u našem gradu. Kad je otišao do gradskog arhiva, u fondu porodice Dragičević i Jagodić našao je obilje materijala, što ga je još više zainteresovalo jer je saznao da su oni zapravo bili revolucionarni pokret koji je delovao kao pokret za telesnu kulturu. Petrovski je osećao potrebu da napiše knjigu i da im se tako oduži.
Sokolski pokret je nastao u Češkoj, po ideji profesora estetike Miroslava Tirša. On je osmislio da oslobodilački pokret deluje pod plaštom pokreta za telesnu kulturu. Ime “Soko“ bila je ideja profesora Emanuela Tonera, koji je voleo da čita srpske epske junačke pesme, i primetio je da se soko spominje kao simbol junaštva i spretnosti. Sokolska društva se pojavljuju u Vojvodini nakon osnivanja prvog sokolskog društva “Srpski Soko“, u Sremskim Karlovcima, 19. januara 1904. godine, na inicijativu dr Laze Popovića koji se smatra „“ocem“ sokolstva na ovim prostorima. U Pančevu se sokolsko društvo osniva 1911. godine, a prvi starešina bio je Gliša Stojčić, advokat. Rad ovog društva bio je zabranjen od strane vlasti u Pešti 1913. godine, zbog sumnji austrougarske vlasti u vezi delovanja udruženja. Nakon oslobođenja, 6. aprila 1919. godine, obnovljeno je sokolstvo u Pančevu, i društvo je ponelo naziv “Sokolsko društvo Pančevo“. Ono je imalo značajnu ulogu u kulturnom životu kao i bavljenju telesnom kulturom i vaspitanju omladine u duhu svetosavlja i patriotizma. Nije mogao proći državni praznik, niti bilo koja kulturna manifestacija bez učešća Sokolskog društva. Ono je imalo i sopstvene manifestacije kao što su bile Sokolska sela i Sokolske akademije. Članstvo je bilo zastupljeno u svim uzrasnim kategorijama: deca, naraštaj i odraslo članstvo, kao i muški i ženski odseci u duhu rodne ravnopravnosti. Poznate “sokolice“ u Pančevu bile su Olga Smederevac, Olga Skovran koreograf i tvorac folklora u Srbiji, Angelina Stošić i Olga Marjanović Sedlaček gimnastičarke, a “sokoli“ - dr Nikola Dragičević, narodni poslanik, Vasa Isailović, gradonačelnik Pančeva, dr Borislav Jankulov, osnivač biblioteke i muzeja u Pančevu, dr Mihovil Tomandl, zavičajni istoričar, i Giga Stojnov, novinar i književnik. Sokolsko društvo Pančevo imalo je i seoske sokolske čete, a jedna od najuspešnijih bila je Sokolska četa Starčevo, koja je zbog uspešnog rada dobila 1938. godine na poklon zastavu.
Velikim aplauzom za svaku pesmu koju je ovom prilikom izveo u KKK-u, nagrađen je Miloš Diklić, mladi pesnik iz Pančeva, koji je recitovao svoje autorske pesme. Mladom pesniku književni uzori su: Aleksa Šantić, Đura Jakšić i Laza Kostić. Slobodan Petrovski je pozvao sve okupljene Starčevce koji imaju fotografije, dokumentaciju ili informacije o Sokolskom pokretu da pošalju na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Istorijat sokolskog pokreta u Pančevu može se pogledati i na sledećoj internet adresi: https://www.youtube.com/watch?v=Yk9AcbNJlj_6k
- Mrčković.