Iz ovog braka rađa se sin Franjo (1904-1973.). On, iako rođen u Omoljici, koliko se sećam ponašao se kao Starčevac. Oženio se Starčevkom Katom (1907-1984.) rođ. Radić. Iz tog braka rađaju se Roza (1925-1962.), Anica (1927.) i Marko (1936-2006.). Franjo, kao izučeni majstor kolar - stolar, s celokupnom familijom seli se u Zagreb. Roza bez familije umire, Anica je već bila udata za Franju Peraka (1926-2004.). Sin Marko u Zagrebu započinje muzičku karijeru, svira harmoniku i klavir, te nastupa u elitnim zagrebačkim ugostiteljskim objektima. No i on je bez porodice i nema naslednika, te se tu ova grana Rajkovića takođe gasi.
Nastaviću s granom Nikole (1864-1933.) i Magdalene (1869-1910.) rođ. Lavaćek. NJihova deca su: Julijana (1888-1961.) koja je bila prvo udata za Matu Šulaju (1884-1905.), a nakon smrti Mate, preudaje se za Nikolu Žalca (1887-1946.). Ovde treba napomenuti da su krstovi ispred crkve napravljeni kao njegov dar. Drugo dete Nikole i Magdalene je Jakob (1892-1950.), koji se ženi Anom (1892 -?) rođ. Blasnek i na taj način se jedna grana Rajkovića vezuje uz Nemce, te se nastavlja u familiji Folmencauzer. Treći je bio Vica (1895-1967.), koji se takođe ženi Starčevkom Rozom (1893-1976.) rođ. Pavlić. Iako su svi po rođenju bili Omoljčani, familijarnim vezama, postali su pravi Starčevci, a kako su i u Omoljici kao celokupna familija bili poznati i cenjeni, to su doneli i u Starčevo. Iz braka Vice i Roze, rađa se sin Jašo (1929-2008.), koji se ženi Anom (1926-2010.) rođ. Šulaja, ćerkom Nikole, našeg starčevačkog glumca naturščika i Milke rođ. Rogić. Iz braka Jaše i Ane, rađaju se Marija (1948-2003.) udata Avramović i Pavle (1952-1999.). Pavle se u dvadesettrećoj godini ženi s Milomirkom (1956.) rođ. Popović. Iz njihovog braka rađa se prvo Kristina (1976.) i kasnije Ivan (1985.). Ovde se grana Rajkovića nastavlja. Takođe se ovde treba podsetiti na Pavla ili Paju kako smo ga svi poznavali. Iako nas je mlad napustio, ostavio je duboki trag u starčevačkom javnom i kulturnom životu. U njegovoj kući među prvima mogla se slušati muzika i ploče poznatih rok muzičara toga vremena, a i sam je jedan od začetnika rok scene u Starčevu. Osim muzikom, bavio se i slikarstvom, tako da je i jedan od osnivača starčevačke slikarske grupe. Paja je i bio veliki boem. Volio je društvo, naročito ono da tako kažem avangardno, želeći uvek nešto novo i to unositi u starčevačku sredinu, no nažalost, prerano nas je napustio i nije ostvario sve svoje ideje. Ipak tu su naslednici, ne samo iz familije, već i njegovo istomišljenici, koji mogu i žele nastaviti njegovim stopama. Kako sam već napomenuo u tekstu, serija o Rajkovićima će se nastaviti, jer ima ih još koje treba spomenuti, kako bi se upotpunila slika, a takođe treba ispraviti i uočene pogreške.
Na kraju ovog teksta, ne smem da zaboravim: približavaju se praznici, tako da svima u Starčevu, kao i onima do kojih dolaze “Starčevačke novine“, na bilo koji način, želim da uputim čestitke:
SREĆAN BOŽIĆ!
SREĆNA NOVA GODINA !
MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI !
Vinko Rukavina