A šta će se tamo događati na sportskom terenu (i izvan njega), niko živi ne može da predvidi. Ali svi smo spremni da nagađamo...

U epizodi: “Ždrebanje“

            Tračoslava (približava se ulazu u jednu popularnu lokalnu kladionicu): - Bre, bre, komšo - pa di si tako navalio?! Nikad te nisam videla tako zapaljenog, juju! Da nisi dobio neke silne pare na to kladženje, pa ’oćeš da ih što pre podigneš da te ne prevaru?!

            Šeširdžija (tugaljivo uzdahnu): - Ta, idi, lepa moja komšinka -di će men’ to da zapadne? Da je tako jal’ misliš da b’ ja ganjao ono moje traktorče povazdan svukud po polju?! Ali, znadeš kol’ko volem fuzbal i da sam igro...

            Tračoslava (polusmoreno): - Ma, znam, znam - igro si neku polutku i bio glavni dasa...

Šeširdžija: - Šta to opet divaniš, dobra komšinka? Ne polutka - kaže se “half“. A došli smo ovde da gledimo žreb za Svetsko prvenstvo di će da igradu i naši, jer men’ se za baksuz pokavario televizor, a majstor nikako da ga srihta. Ajd’ brzo da sednemo, vid’ kak’a je gužva. Izvinte omladinac, je l’ slobodno ovdi? (obrati se čoveku za stolom).

Grmalj (vidno nakresan): - A šjedite, no samo da vi rečem, velika je navala ođe, to će vas košta ausvajs u vidu pive. I u pravu je gospoja - veli se “polutina“, po srpski, kaki halfi! A ti, mala, kako se tačno veli jal’ halfi il’ selfi (obrati se devojci koja radi na prijemu uplata za klađenje).

Sponzorojka (sva u fensi fazonu i non-stop drnda telefon): - Si, bre, već presisao za medalju? Ma, meni to svejedno te isto, ionako se ovde smaram samo dok mi ne dođe dečko da me vodi više u taj Dubai...

Grmalj: - Ma, kaki to Svecko prvenstvo će da bude u oni Katar, al’ tek za pet godina, i to ako im one amerikkanske sotone ne zaprže čorbu. No, daj, prebači da gledamo to ždrebe. E, daj Bože da budnemo u istu grupu s Rusima, Hrvatinama i Nemcovima, pa da mi i braća isprašimo mangupariju.

Student (sedi za susednim stolom i pravi samo jedan tiket): - Hehe, ipak je u pravu gospodin sa šubarom - kaže se žreb... Pritom, osnovno pravilo prilikom žrebanja je da ne mogu sve četiri evrposke ekipe da budu u grupi. Kao ni i one iz istog kvalitativnog šešira..

Grmalj: - Šta se ti razumiješ, balavo ždrebe. Ni mi, ni braća Rusi, nijesmo u Evropu, nedo bog! I kake veze imaju šeširi so tim, da neće možda da se pita ova čičina šubara za to s kim ćemo da igramo?! Samo laprdaš, a viđećeš da ćemo da nalupamo one Švabove ko zadnji put...

Student: - Da, i šta je onda bilo?! Izgubili smo od “nejakih“ Gane i Australije i ispali ekspresno. Uvek se ponavlja stara boljka: na momenat bljesnemo, a onda već na sledećem koraku, gde bi trbalo da pokažemo kvalitet i kontuinitet, odmah zaribamo. I uvek imamo nerealna očekivanja - umesto da se ponekad zadovoljljimo postignutim i pustimo momke da igraju bez opeterećenja.

Grmalj: - Ih, šta mi napriča?! A ko je bolji od nas u... vatrepolu? A to mu dođe isto ko fudbal, samo teba da padne neka istorijska kiša, hehe...

            Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da navijaju i najbolje se razumeju sve najvažnije sporedne stvari na svetu...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što lepa miholjska jesen još uvek traje, izviđači su ponovo dobili najviše priznanje u zemlji, odigrana je prva utakmica državne reprezentacije i to u ragbiju, a 8. i 9. decembra u KKK-u, biće održani dvanaesti “Gašini akordi“ i tom prilikom će o ovom uslovno rečeno malom, ali po mnogo čemu jedinstvenom događaju, biti sniman film...

Jordan Filipović