All for Joomla All for Webmasters

Lice s naslovnice: Ivica Fajht, naš sugrađanin iz Bahreina

08 novembar 2017
(0 glasova)

Uvek mislim na Starčevo

            Ivica Fajht je rođen 1962. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu a deveti i 10. razred završio je u srednjoj školi “Paja Marganović“ a potom i Gimnaziju “Uroš Predić“ u Pančevu.

Odrastao je u radničkoj porodici tako da je vrlo rano počeo da radi poslove koji su mu donosili novac za najosnovnije potrebe. Muzika, koncerti, putovanja i druženja, uvek su  su mu bili u prvom planu. Bio je član rok grupe koja je u Starčevu ostavila traga, za 70. i 80. godine prošlog veka kažu da su najlepše i da se lepo živelo u tadašnjoj Jugoslaviji. Miris građanskog rata i teško stanje u zemlji naterali su ga da ode “trbuhom za kruhom“. Najpre je to bila Grčka, a nakon nekog vreme odlučio je da krene dalje. Život ga je odveo u arapski svet, u Bahrain, gde i dan danas radi u jednom od najpoznatijih hotela u ovoj maloj zemlji -  “Gulf Hotelu“.

            Koliko je bilo teško odlučiti se i otići u nepoznato?

            - Nažalost, situacija u zemlji i tada vidljivo predstojeći građanski  rat, naterali su me da na nekom drugom mestu potražim svoje mesto pod Suncem. Tih ranih devedesetih godina, Grčka je bila  otvorena za nas i tamo je postojala mogućnost da se radi i zaradi. Pretežno se radilo na plantažama mandarina i maslina ali ja sam radio i sa zidarima, molerske poslove, popravljao krovove, sklapao police u prodavnici nameštaja pa čak i u antikvarnici. Vremenom sam uspeo da se izborim za bolje poslove jer sam imao naviku da budem radan i vredan. Vreme je prolazilo, slao sam roditeljima pare, putovao sam po Grčkim ostrvima, posećivao koncerte, upoznao mnogo ljudi raznih nacionalnosti a sa većinom sam i danas u kontaktu.

            Odlučili ste da krenete još dalje?

            - Za Grčku me vežu samo lepa sećanja. Sva ona druženja vikendom, spontane svirki, putovanja... Presudni trenutak bio je  kada sam upoznao jednu osobu koja mi je postala supruga i uz čiju sam podršku nakon nekoliko godina studiranja i prakse zasluženo stekao diplomu sportskog terapeuta. Kada su se kockice sklopile nastupio je period kada smo svaki slobodan trenutak koristili za putovanja po Mediteranu pa čak smo stigli i u London. Međutim, ulaskom Grčke u Evropsku uniju stvari su se malo promenile: bilo je sve manje posla a poznanici su lagano počeli da se osipaju po belom svetu u potrazi za nekim boljim životom. Moja ideja je bila Golfski zaliv, države u procvatu, bogate naftom - Bahrain, Ujedinjeni Arapski Emirati.

            Najpre ste završili u Dubaiju?

            - Dubai je jedan od sedam Emirata gde sam našao posao u jednom zdravstvenom rekreativnom centru. Dubai je svetsko čudo. Grad koji se iz dana u dan gradi, od pustinje je napravljena oaza. Svetska metropola, mešavina različitih kultura i središte arapskog sveta. Dobar posao i plata su mi dali mogućnost da se opustim i vidim svet onakvim kakvim kakvim nisam imao priliku da ga vidim. Svaki dan se nešto dešavalo i sve je dostupno. Najlepši hotel na svetu, palmino ostrvo, noćni klubovi, koncert DŽejms Brauna, “Aerosmita“, Brajan Adams... Imao sam priliku da iz neposredne blizine vidim Sivestera Stalonea, radio sam masažu Žan Klod Van Damu. Život mi se okrenuo u odnosu na život koji sam poznavao. Neumorna putovanja, noćenje u pustinji sa beduinima, hranili smo se po restoranima a na kraju smo shvatili da smo mnogo ubrzali tempo života. I dalje sam imao novca da šaljem roditeljima ali jednostavno, supruga i ja smo shvatili da se zbog uslova života stiče utisak da više trošimo nego što zarađujemo.

            Odluka je pala. Bahrain?

            - To je mala ostrvska zemlja koja se nalazi na sredini Golfskog zaliva sa nešto više od milion stanovnika a povezana je dugačkim mostom sa Saudijskom Arabijom. Bahrain je kao i sve arapske zemlje bio u procvatu pronalaskom nafte tako da je i on jedna od destinacija gde veliki broj ljudi traži i pronalazi posao. Tako ni meni nije bio problem da pronađem posao, godinu dana sam radio kao sportski terapeut u jednom od odmarališta na obali mora a kasnije sam se prebacio u “Gulf hotel“, jedan od najboljih u Bahrainu. Radno mesto mi je u zdravstveno-rekreativnom centru gde i danas radim. Kao i svaki posao, ima lepe trenutke a ima i onih ružnih. Srećem se sa ljudima iz celog sveta a neretko naletim i na ljude iz naših krajeva. Uglavnom su to sportisti ili inžinjeri. Stvari su legle na svoje mesto, ponovo se stvorio neki novi krug prijatelja...

            Da li planirate trajno da ostanete u Bahrainu?

            - To nemogu da garantujem ali za sad nisu u planu dalja preseljavanja. Počeo sam da se bavim sportom kako bi malo smanjio napetosti sa posla, konkretno trčanjem. Učlanio sam se u jedan ovdašnji klub, tako sad već godinama učestvujem na takmičenjima. Prvenstveno to radim radi zdravlja, manje zbog takmičarskog duha. Kada doćem u Starčevo obavezno istrčim koji krug oko rodnog mesta. Malo zbog kondicije, malo da vidim šta se sve promenilo.

            Pomenuo bi drage ljude sa kojima se ovde družimo:  DŽon i Kerol iz Irske, Sergej i Ludmila iz Rusije, Salim i Melodi iz Pakistana i Baris i Idrak iz Turske, sve su mi to dragi ljudi, družimo se već godinama. Kada mi je sestričina Ivana završila likovnu akademiju pozvao sam je kod mene na odmor. Imala je želju da ostane a danas radi u Abu Dabiju gde je zasnovala porodicu, ima divnog supruga a od skoro imaju i predivnu ćerku. Često me uhvati nostalgija za Starčevom, najviše zbog roditelja jer sam ih u kratkom vremenskom intervalu izgubio oboje. Gubitak majke još nisam preboleo… Verovatno ni neću. Često se setim kako sam rekao roditeljima kada sam odlazio u “beli svet“: vratiću se za dve godine, najviše četiri. Evo me i danas tamo negde. Još nemam predstavu koliko će to trajati...

Goran Milošević

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…