All for Joomla All for Webmasters

Predstavljamo: Starčevačke veterinari: Zorica Mareček

08 novembar 2017

Zorica Marček je završila srednju veterinarsku školu, po zanimanju je veterinarski tehničar. Od 2001. godine je zaposlena u veterinarskoj stanici “Minić“ u Starčevu.

 Za početak, recite nam nešto o opasnosti od trihinele?

            - Jednom prilikom imali smo slučaj trihinele u Starčevu ali svinja je bila kupljena u Brestovcu, tako da nije zabeležen slučaj pandemije ili oboljenja ljudi. Meso svinje je uredno doneto na analizu a u veterinarskoj stanici su otkrivene larve trihinele. Situacija je prijavljena Republičkoj veterinarskoj inspekciji koja je reagovala i zaraženu životinju odnela na dalju analizu i uništavanje.

            Da li postoji opasnost od još nekog oboljenja sem trihinele?

            - Urednim vakcinisanjem i pregledom životinja opasnosti skoro da ne postoje ili su većina obolenja vidna golim okom, međutim u poslednje dve godine, prilikom svinjokolja, imali smo na dva uzorka oboljenje “alarija alata“. U pitanju je  parazit koji je smrtonosan za čoveka a prenosi ga običan puž. Dešava se da ljudi svinjama daju puževe kako kako bi im ishranu obogatili kalcijumom i proteinima. Desi se da među njima ima neki zaražen puž i eto problema. Potrebna je termička obrada kuvanjem da bi se parazit alarije alate uništio ali poznato je da se meso svinje koristi i u ostale proizvode koji nisu potpuno termički obrađeni.

            Zaključak je da je najsigurnije meso pre upotrebe odneti na proveru?

            - To jeste jedino rešenje. Nije pametno rizikovati zbog par stotina dinara. Veterinarske službe izdaju uverenje da je meso prošlo kontrolu i to je najsigurniji način. Na kontrolu se donosi koren dijafragme ili parče jezika, to su mesta gde su paraziti najzastupljeniji. Jednom prilikom mi se desilo da sam lično morala da odem u jedno domaćinstvo kako bih sama uzela meso za analizu jer su mi nekoliko puta donosili pogrešne komade mesa. U tom domaćinstvu sam bila zatečena, desilo se da su tri svinje već bile u komadima za dalju obradu a komadi mesa izmešani. Na svu sreću analiza je pokazala da je bilo sve u redu ali to je bio veliki rizik jer je domaćin mogao da ostane bez sve tri svinje.

            Koliko se stočni fond u Starčevu povećava ili smanjuje?

            - Stočni fond se u Starčevu sa godinama smanjuje a od perioda kada sam ja počela da radim drastično se smanjio. Trenutno u Starčevu u privatnim gazdinstvima ima svega tridesetak krupne stoke, mislim na krave. U sezoni svinjokolja ima tek tridesetak pregleda na trihinelu a nekada je u sezoni bilo po 200 uzoraka. Neki ljudi su skloni riziku da prase namenjeno za slavu ne proveravaju u veterinarskoj stanici kako bi što više novca uštedeli. Neko im je rekao da ako prase ide u pečenjaru nema potrebe da se proverava jer velika temperatura uništi larve parazita. To je jako neodgovorno i opasno jer može da oboli veliki broj ljudi. Larva trihinele bude uništena na visokoj temperaturi ali u tom slučaju prase bi moralo da bude zagorelo a zagorelo prase baš i nije jestivo. Lagano se približava sezona svinjokolja, slava i preslava: moj savet sugrađanima je da se ne izlažu opasnosti i ne dovode u opasnost rođake i prijatelje. Obavezno obavite pregled mesa pre bilo kakve konzumacije.

Zanimljivost

Španska kokoš belog lica

            Кao i mnoge rase meditranskog tipa živine (leghorn, minorka, italijanka, andaluzija, kastiljaner, itd), tako i španska kokoš belog lica pripada grupi lakih nosilja. Potiče od stare živine koja se gajila u srednjem veku na prostoru Grčke, Italije, Španije, Egipta...Ipak je najbližoj vezi je sa starom španskom rasom, kastiljanerima, koji su opstali do danas u svojoj izvornoj, sjajnoj crnoj boji, a prvi tragovi o njima stari su skoro osam vekova.

            Do sredine devetnaestog veka nije bilo neke razlike između minorki i španske kokoši belog lica, za obe rase je karakteristična crna boja, velika kresta i bele minđuše, što nepotrebno pokazuje da im je zajednički predak kastiljaner. U Britaniji, španska crna živina sa belim minđušama dospeva za vreme vladavine kralja Filipa drugog, tačnije 1572. godine, a upravo ta živina je odigrala presudnu ulogu u formiranju rase minorka. Godine 1816. Englezi su opisali crnu živinu sa belim licem koja je davno stvorena u Španiji te tako i u nazivu dobija prefiks - španska.

            Ono što špansku kokoš belog lica čini različitom i posebnom je potpuno bela maska na licu koja je u neku ruku nastavak belih minđuša, kakve inače imaju sve rase lakih nosilja mediteranskog tipa. Bela koža na licu se formira tek kod odasle živine, a prelazi i preko očiju, što je jedinstevno samo ko ove rase. Sjajno je crne boje sa izrazitim metalnim presavijanjem, a u razvoju je i plava boja koja nije priznata u zvaničnim standardima. Odlična je nosilja krupnih jaja čisto bele ljuske. Zadržala je stari tip nosilja, s tim što je nešto izduženija i valjkastija od starih kastiljanera, koji imaju sabijeni trup i uspravniji rep, a sličnija je formi minorke i andaluzije. Kresta je prosta, jarko  crvena i veoma masivna, pa zbog toga ovoj rasi u zimskoim uslovima moramo obezbediti toplije živinarnike, kao uostalom i svim rasama živine sa velikim krestama. Veoma je temperamentna i živahna rasa, odlično se snalazi na otvorenom prostoru, a u Španiji se još uvek može videti u seoskim hacijendama na slobodnom ispistu. Težina petla je 2,5 do 3 kg, po francuskim standardima i do 3,6 kg, a koke od 2 do 2,5 kg, po francuskim standardima i do 3 kg. Postoji i u patuljastoj formi koja je kreirana ukrštanjem sitnijih primeraka špankse živine belog lica sa patuljastim minorkama, koje su selekcionisane ranije od njih, ima je i kod nas.

Ilija Mirković

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…