All for Joomla All for Webmasters

“STARČEVAČKE NOVINE“ NA UTAKMICI “PARTIZANA“ U ELBASANU

08 novembar 2017
(0 glasova)

Fudbalske i druge predrasud; “Balkanski narodi kao da su oduvek bili opterećeni međusobnim predrasudama, a ta neutemeljena negativna mišljenja, kao i simpatije, prepliću se do dana današnjeg“

Voljom žreba odlučeno je da se u grupnoj fazi ovogodišnjeg takmičenja u fudbalskoj Lige Evrope sastanu beogradski “Partizan“ i “Skenderbeg“ iz albanskog grada Korče. Onog trenutka kada su srpski i albanski timovi spojeni u grupi, znalo se da će dueli ovih timova, najpre u Elbasanu a potom u Beogradu, nositi epitet ”utakmice visokog rizika”.

            Ekspediciju “Partizana“, koja je na ovaj put krenula sa minimalnom posadom, činili su uprava kluba i novinari. Navijačima “Partizana“ nije bilo dozvoljeno da prisustvuju utakmici u Elbasanu na kojoj klub iz Korče igra svoje međunarodne utakmice a reciprocitet podrazumeva da beogradskom meču neće moći da prisustvuju ni albanski navijači. U takvoj atmosferi, Beograđani su krenuli put Albanije. Jake policijske snage i “duge cevi“ koje su nas dočekale na aerodromu “Majka Tereza“ u Tirani, nedvosmisleno su nam govorile da smo na “neprijateljskoj teritoriji“. Međutim...

            Osim činjenice da su domaćini krajnje ozbiljno shvatili svoj posao, ama baš ništa drugo nije ostavljalo osećaj nelagodnosti prilikom boravka u Tirani. Potpisnik ovih redova već je boravio u glavnom gradu Albanije i prvi utisak je da se za dve godine, koliko je prošlo od pređašnje posete ovom gradu, mnogo toga promenilo i to na bolje. Sada već “svetlosnim godinama“ udaljena era Envera Hodže, koja je ovu zemlju držala u potpunoj izolalaciji, doživljava se kao daleka prošlost. Tirana se ubrzano menja a gradilišta su na sve strane. Najpre je bivši gradonačelik ovog grada, a sada predsednik države, Edi Rama, neugledne i ruinirane sive zgrade okrečio u vesele boje da bi danas veliki broj tih objekata bio  porušen da bi na njihovom mestu nikle moderne zgrade, čineći Tiranu ništa manje interesantnom od mnogih evropskih gradova. Preuređuje se i centralni Trg Skenderbeg a niče i novi nacionalni stadion...

            Atmosfera na ulicama je opuštena. Albanci, baš kao i mi, željni su mirnog i dobrog života i teško ćete primetiti da vas neko gleda s podozrenjem ako govorite strani jezik pa i srpski. Turisti, kojih gotovo da ranije nije bilo, danas su na ulicama Tirane i sa znatiželjom promatraju okolinu a domaćini se trude da budu na usluzi. Engleski jezik se govori, tako da problema s komunikacijom nema.

            Gosti iz Beograda razmileli su se ulicama Tirane kako bi stečene predrasude proverili ili ih se odrekli. Onaj ko je očekivao da se nalazi u strogo muslimanskoj državi, mogao je da primeti da u Tirani nema zabrađenih žena i da je broj džamija, koji nije velik, identičan broju hrišćanskih bogomolja. Da, u Albaniji žive Albanci muslimani i Albanci hrišćani - pravoslavci i katolici, ali je opšti utisak da religija ni u kom smislu nije dominantna tema jer su bogomolje uglavnom prazne. Zaostavština komunističkog diktatora Envera Hodže, koji je u svoje vreme porušio veliki broj džamija i crkava ili ih pretvorio u javne prostore namenjene socijalističkom pogledu na organizaciju života. Druga predrasuda uglavnom je vezana za to da ste, kao Srbin, nepoželjni u Albaniji. Ona proizilazi uglavnom iz pretpostavke da se posledice kosovskog   konflikta odnose na sveobuhvatni prostor na kome žive Srbi i Albanci ali to nije tako. U restoranu, na ulici, u tržnom centru, neće vam se zameriti ako na pitanje odakle ste, odgovorite da ste iz Srbije. Čak, domaćini će biti predusretljiviji, kao bi ostavili što bolji utisak.

            Nakon dva dana provedena u Tirani, ekspedicija je nastavila put Elbasana gde će se odigrati utakmica. Put vodi ka južnoj Albaniji i delom je u izgradnji. To je prilika da se posmatra ono što je usput i što nije reprezentativno, poput onog što država može da pokaže u svom glavnom gradu. Nižu se novi hoteli, proizvodni pogoni ali se često mogu videti i ostaci načina života u bivšem, komunističkom režimu, uglavnom sagledani kroz ruinirane i poluporušene objekte. U drugom po veličini gradu u Albaniji, Elbasanu, ponovo su nas dočekali pripadnici specijalnih policijskih jedinica a na novoizgađenim stambenim zgradama u neposlerdnoj okolini stadiona upadljivo su pogašena sva svetla a nazirale su se siluete snajperista albanske policije. Možda malo i preterano ali, s druge  strane prilika da se demonstrira ozbiljnost ne samo pred gostima već i pred delagatima UEFA koji su s pažnjom motrili na dešavanja oko ove utakmice a sve u svetlu onih ranijijh dešavanja na utakmicama reprezentacije ove dve zemlje.

            Na stadionu, ništa strašno - nakon očekivanih nacionalističkih navijačkih skandiranja u prvih desetak minuta sva pažnja bila je usmerena na dešavanja na terenu. Ali ono što se odvijalo u devedeset minuta fudbalske borbe u Elbasanu i nije dalo razloga za neku euforiju. Utakmica sa malo šansi, igra između dva šesnaesterca i - svakome po bod. Nezadovoljni mi, nezadovoljni oni, ali uzajamno poštovanje - možda je to recept za buduće odnose.

Petar Andrejić

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…