Koje kulture sadite i zašto?
- Na njivama sadim one kulture koje uglavnom svi poljoprivrednici u okolini sade a to su: suncokret, žito i kukuruz. Trenutno održavam sve tri kulture iz jednostavnog razloga da, ako godina bude lošija za recimo suncokret, onda bude dobra za žito... Ovo je bila veoma loša godina za kukuruz. Žito i suncokret su nekako rodili ali kukuruz je skroz podbacio. Lično, nisam još vršio kukuruz ali neke moje kolege, koje jesu, kažu da je prinos nezapamćeno slab.
Od skoro ste počeli da gajite beli luk?
- Porodično ga sadimo godinama unazad ali neko vreme se gajio takozvani kineski beli luk, koji je lošeg kvaliteta i tržište za njega je propalo jer niko neće da ga kupuje. Nekako sam došao do semena u Novom Sadu i jednu njivu sam posadio našim belim lukom. Taj deo posla sam prepustio supruzi, bašovih dana je završena berba. Zadovoljan sam kvalitetom i količinom. Takođe sam zadovoljan i tržišnom cenom.
Zumbul je takođe jedna od kultura koju gajite?
- Mi smo, kao porodica, decenijama unazad u bašti gajili zumbule i lale kao sezonsko cveće i bavimo se pčelarstvom. Kasnije, kada smo brat i ja zasnovali svoje porodice, onda smo podelili i poslove. Naravno, uvek smo tu kada je potrebna ispomoć jer svi sve zajedno održavamo i živimo praktično u jednom domaćinstvu, samo smo podelili posao kojim se ko bavi.
Može li se živeti od poljoprivrede?
- Od ovog posla ne može se živeti ako se čovek bazira samo na jednu granu poljoprivrede. Ponekad se mora iskoristiti kratak period sezone za neku kulturu kako bi moglo da se zaradi do berbe glavne letine. Naporan je to posao, rezultat zavisi od mnogo faktora ali ja sam odlučio da se bavim zemljoradnjom i moram dalje bez obzira na sve.
Zanimljivost
Brakel koka šarena nosilja
Jedna od najstarijih belgijskih rasa živine, brakel, gajena je u trouglu gradova Ninove, Geradsbergen i Oudenarde, a najviše u okolini sela Nederbrakel, pre više od 100 godina. Polazne rase za dobijanje ove živine bile su holandske kampine i ostfrizlanska galeb živina. Praktično nije bilo seoskog domaćinstva u navedenim oblastima Belgije koje nije posedovalo brakele jer su koke bile odlične nosilje a meso je imalo pikantan ukus skoro kao meso divljači. Postojalo je više tipova ove životinje u više boja a figurirali su različiti nazivi, kao siva belovrata kokoš, kokoš monah, sve do 1898. godine, kada je u selu Nederbrakel osnovano udruženje odgajivača ove rase koja je nazvana - brakel.
Brakeli su se gajili na okućnicama gde su sami izvanredno pronalazili zrnastu i živu hranu, a zbog ovakvog odgoja postali su otporna i izuzetno brza živina prilagodljiva na sve klimatske uslove. U Holandiji, u selu Čamgajen, varijetet brakela je sa narandžastim očima. Za vreme Prvog svetskog rata, rasa je desetkovana, a započetu obnovu rase zaustavio je Drugi svetski rat. Preporod rase se dogodio 1971.godine kada je osnovan Belgijski klub odgajivača brakela koji su povećali popularnost srebrnog i zlatnog soja, a dobijene su i neke nove boje koje su uglavnom selektovane u drugim zemljama.
Brakel živina pripada grupi lakih nosilja i glavna odlika rase je odlična nosivost krupnih jaja bele ljuske. Šare po telu su karakteristične, a srebrna ili zlatna boja se pravilno smenjuju sa crnom, metalno zelenom sjajnom bojom. Jedino je vrat u čisto srebrnoj ili zlatnoj boji bez ikakvih šara. Kod petla srpasta pera imaju manje crnih oznaka ali su one obavezne na kraju pera, a rep može da bude crnji sa manje primesa obojenosti. Postoje i neke nove boje kao što su žuto -crna, žuto - bela i dr. Kresta ima 5-6 zubaca a petao je nosi uspravno dok kod koka može biti oborena do iznad oka. Minđuše su plavkasto bele, oči su braon do crne sa karakterističnim crnim kapkom, a noge bez obzira na boju moraju biti plavo-sive. Držanje skladnog vitkog tela je vodoravno. Težina petla je od 2 do 2,75 kg. a koke od 1,75 do 2,5 kilograma.
Zbog izuzetnog temperamenta, brzog sazrevanja, velike otpornosti, nadprosečne nosivosti i prelepe obojenosti brakel živina je veoma popularna u čitavom svetu, a ima je i kod nas.
Ilija Mirković