Tako sam mogla da odlučim kakva bih ja bila nastavnica. Pomoglo mi je da vidim koje su to osobine koje bi dobar nastavnik trebalo da ima. Dobar nastavnik mora da ima neke osobine po kojima bi se razlikovao od drugih. Ne bih baš imala strpljenje jer vidim kako se današnja deca odnose prema nastavnicima, ali uvek bih bila spremna da pružim pravi odgovor. Ponekad je potrebno da budem duhovita i snalažljiva. Najvažnije mi je da budem poštena prema svim đacima. Vrlo dobro znam koliko je teško biti nastavnik danas ali svaki posao ima svoje prednosti i mane. Zato što provodim većinu svog vremena u školi, nisam mogla da izdržim a da ne pomislim kako bih se ja ponašala da sam na njihovom mestu. Mislim da je neophodno ponekad biti drug sa đacima jer se najviše nauči od one osobe u koju imate poverenje. Ipak, treba biti oprezan jer se u tome može izgubiti poštovanje učenika. Nastavnici, koji su najbolji prema svojim đacima, iskazuju prekomernu ljubav i pažnju. Ne bih baš sve dopuštala svojim đacima jer se sve može oduzeti kontroli. Sve primere nastavnika imam u svojoj školi. Moji drugari i ja neke volimo, a neke i baš i ne.

            Moje iskreno mišnjenje o poslu nastavnika je to da bez današnjih nastavnika nema nikakvog obrazovanja - nema lekara, naučnika, veterinara. Nema ničega. Današnji nastavnici nemaju dovoljno poštovanja od strane dece. Nastavnici pokazuju da im je stalo do đaka i njihovih mišljenja. NJima se možeš obratriti kada je teško ili kada si srećan. Oni imaju razumevanje za tebe. Imaj i ti za njih.

Marija Savić 8/1

Šala iz školskog života

            Svako dete ima obavezu da ide u školu. U školi provedemo pola dana i pola života. Stičemo nova prijateljstva koja se nadam da će trajati zauvek. Osim učenja, u njoj sam čula dosta smešnih šala. Na svakom času barem se jednom  nasmejemo. Po tome je moj razred poseban. Svi su na svoj način zanimljivi.

            Jednom prilikom, na času veronauke moja drugarica je rekla nešto veoma smešno. To je bilo veoma davno ali znam da je bio naš nekadašnji veroučitelj. Postavio je pitanje: - Šta je agrovod ? Mina je brzo podigla ruku. A kada je veroučitelj prozvao ona je sa srećom u očima odgovorila: - To su one podzemne agrovodne cevi... Nije ni završila rečenicu a veroučitelj je rekao da to nije tačno i da je to - sahrana. Ceo razred je pukao od smeha. Svima su suzile oči a Mini su se zacrveneli obrazi i zaćutala je. To je bila jedna od mnogih šala. Bilo je davno ali znam da je ja nikad neću zaboraviti.

Aleksandra Radosavljević 5/4

Ispričaću vam nešto zanimljivo

            Počeo je kao najobičniji dan, ni malo se na početku nije razlikovao od drugih. Majka me je od jednom probudila rečima: - Ustaj, spremaj se, počinje veliki dan!

            Imao sam samo četiri godine i nisam znao šta to znači. Tetka mi je objasnila da je danas krštenje sestre i mene. Tad sam živeo kod bake i deke i u centru velikog dvorišta bio je šator. Ušao sam i tu su postavili raznu hranu. Išli smo manjom limuzinom do crkve sa kumom Verkom koja nas je vodila u ritualu. Pili smo vodicu, sekli smo kosu, šetali smo oko oltara i onda su umočili ruku u vodicu i prskali nas. Kad smo se vratili, došla je moja najbolja drugarica Mika, obožavam je. Kasnije sam otišao u zadnji deo dvorišta gde je napravljen zid od žice, tu se držala živina. Otišao sam tamo da mazim ćurku a ona je skočila na mene i napala me. I dan danas ne smem da im priđem blizu jer se uplašim. Posle su me smirivali, okupali i opet spremili. Krenuli smo na večeru. Bilo je lepih jela, pečenja, torti i puštala se jedna pesma koju i dan danas pamtim, naslov je: “Bela ciganka”. Malo je čudna ali i smešna. Kasnije su moja braća dobila tri puške a ja “Jhon Sena” majicu. Hteo sam pušku, plakao sam. Pokupio sam im puške i otišao sam iza šatora gde sam ih lomio i tako sam naučio da brojim do tri. Braći nisam smeo da kažem. Slikali smo se, ja sam pravio naočare od prstiju u obliku nule. Svi su se smejali, igrali, jeli a izgleda da sam ja imao najbolju avanturu. Na kraju dana pitao sam mamu kada ću ponovo da se krstim.

            Pričao sam vam o krštenju moje sestre i mene i podelio sam vam jednu od najomiljenijih priča iz mog života.

Vukša Ramadanović 6/2

Ah, ta ljubav

            Upoznaćeš mnogo osoba u životu, ali samo jedna će biti ona prava. Ona sa kojom ćeš imati avanture, ali ujedno mir i sreću. Takvu osobu ćeš prepoznati jer će te činiti srećnom samo njeno postojanje. Iznova ćeš se zaljubljivati u njen glas, način na koji priča, hoda, smeje se ili ljuti. Ona će te prihvatiti takvu kakva jesi i pomoći će ti da postaneš još bolja osoba. Svaki susret sa njom čekaćeš s nestrpljenjem, jer velika je radost zagrliti svoju slabost. Neke ljubavi se čine nemogućim, ali u životu sretnemo više osoba, ali samo jedna će biti ona prava iskrena ljubav. Za neke ljubavi se vredi boriti, jer su vredne toga ali uvek postoje izuzeci. Izgubljeno vreme sa pogrešnim osobama ne možeš vratiti, ali možeš prestati da gubiš vreme sa istim i fokusirati se na pronalaženje osobe sa kojom možeš zamisliti starost.

            Sve je prolazno u životu: ljubav, radost, tuga... Prve i prave ljubavi nam se stvore u hodnicima škole. Svi zapamtimo prve ljubavi jer se dese jednom u životu, pa tako i ja. Nije bitno koga ljubiš, koga šetaš, ni kome kupuješ poklone, ni koga zoveš “ljubavi“, i sa kim pričaš 24 časa. Jedina bitna stvar na ovome svetu je na koga pomisliš kada vidiš prazno mesto pored sebe. Ne sa kim te drugi vide već sa kim ti vidiš sebe. Još uvek takvu ljubav nisam srela jer mislim da je još rano. Imam simpatiju ali čvrsto verujem da moja ljubav postoji i da ću je kad-tad pronaći jer samo je jedna sreća u životu, voleti i biti voljen.

Tamara Salihović 8/2