Kada ste počeli da se bavite ragbijem?

- Ragbi klub u Starčevu osnovan je 26. juna 1978. godine. Sedište Ragbi saveza tada je bilo u Splitu u staroj Jugoslaviji, a starčevački ragbi bio je jedini ragbi klub koji je postojao u selu a isti je slučaj i dan danas. Počeo sam aktivno da se bavim ovim sportom od 1982. godine pa do rasformiranja kluba, tačnije, u pitanju je deset godina aktivnog treniranja. Sada je aktivan klub veterana već duži niz godina.

Da li je Borac jedini klub za koji ste igrali?

 - Mogao bih reći da je tako. Deset godina sam aktivno trenirao u Borcu, ali godinu iza nas proveo sam u Kraljevskom beogradskom ragbi klubu. Nažalost, zbog finansijske situacije gase se mnogi klubovi pa tako i ovaj, tako da sam proveo u njemu jednu celu godinu i veoma mi je drago zbog toga.

Vaš najveći uspeh tokom bavljenja ovim sportom?

- Izdvojio bih finale kupa sa RK-om Nada iz Splita. Osvojili smo drugo mesto i to je najveći uspeh  u mojoj karijeri, čime se veoma ponosim s obzirom da je pomenuti klub najtrofejniji ragbi klub u bivšoj Jugoslaviji.

Kako danas izgleda ragbi klub u Starčevu?

- Danas u klubu imamo dve selekcije - petliće i pionire. Zvanično smo registrovani klub. Uzrast dece kreće se od četvtog do osmog razreda osnovne škole. Ono što traje već  godima unazad jeste da jednom godišnje, kada se održavaju “Dani druženja“, naš aktivan klub veterana organizuje takmičenje na kom učestvuju mnogi klubovi iz cele Srbije, to je takoreći naša tradicija.

Kakva su očekivanja od mlađih generacija?

- Borimo se za očuvanje kluba, dosta se ulaže kako novca tako i velika nada za naše mlade početnike. Zaista verujem u njih, pre svega njihovu želju za bavljenje ovim sportom. Ko jednom zavoli ragbi, voleće ga celog života. Koliko god delovao grub sport, posle utakmice smo svi jednaki, družimo se i poštujemo i to je jednostavno nešto što spaja, što godinama traje.

Jelena Jovanović