Zašto ste se opredelili za povrtarstvo?

- Pored svih kućnih obaveza bilo mi je potrebno da se bavim nekim poslom koji volim a pritom da to bude u dvorištu porodične kuće. Za povrće sam se opredelila isključivo zbog dece jer smatram da, ako neke kulture ja sama odgajim, da su sigurno biološki ispravne za moju decu i porodicu. I sama sam odrastala u porodici u kojoj se otac bavi pčelarstvom a dosta stvari o odgoju biljaka sam naučila od majke.

            Koliko je teško danas proizvesti povrće bez upotrebe hemijskih sredstava?

- Pa pre bih rekla da je u pitanju polubiološka prizvodnja jer je jednostavno nemoguće uopšte ne koristiti hemijska sredstva. Ali ja to radim na samom početku kada su biljke paradajza i paprike male i osetljive. Već posle pojave cveta, pa do branja, potpuno je prirodan proces. Vodim računa da kod svakog ulaska u plastenik unosim što manje organskih stvari, otpada iz “spoljnjeg sveta“. To je teško, na kraju se pojave štetočine, plamenjača i slično ali bitno je da zreo plod nije tretiran hemijskim preparatima.

            Koja je količina prizvedenog sezonskog povrća u  plasteniku?

- Nikada nisam merila kolika količina povrća izađe iz plastenika. Plastenička prizvodnja je na 180 kvadratnih metara što uopšte nije mali prostor. Nešto povrća proizvedemo i van plastenika. Akcenat je stavljen na prizvodnju ranog povrća, biološki što zdravijeg a po završetku sezone sledi konzervacija ili zimnica. Sav višak ili rasprodamo ili podelimo prijateljima. Uspela sam da održim i razmnožim šumske (divlje) jagode od kojih pravim slatko što je prava poslastica naročito za decu.

            Kako dolazite do sadnog materijala?

- Uglavnom ga koristim po preporuci od ljudi koji su ga već koristili. Još uvek sam nova u ovom poslu. Neke osnovne stvari znam iz detinjstva: kako se pikira rasad, proizvodnja rasada a sve ostalo se kroz praksu nauči. Na primer, na kojoj temparaturi zemljišta posaditi biljku, koja je optimalna temparatura vazduha, svetlost… Sve su to faktori koji utiču na rast a što su uslovi idealniji to biljka daje kvalitetniji rod i veću količinu roda a sam tim je i otpornija na bolesti, što daje željeni rezultat.

            Da li planirate da proširite proizvodnju?

- Ne bih baš ulazila u biznis, prvenstveno ovo radim zbog zdrave hrane za kućne potrebe a i sebi pored kućnih obaveza dajem oduška kroz posao koji volim. Trenutno su proizvedene količine prevelike za kućnu potrošnju, mislim da je dovoljna trenutna površina plastenika. Posavetovala bih i druge sugrađane da, ukoliko imaju uslova, sami pokušaju da proizvedu bar jedan deo hrane za kućne potrebe. Jer, ako ništa drugo, prijaće saznanje da ste sami proizveli zdravu hranu.

Aktuelno

U poslednjih nekoliko godina, a naročito ove sezone,  sve su učestalije krađe košnica. Taj problem je imao i jedan od najaktivnijih starčevačkih pčelara, Pera Šic, koji kaže:

- Nažalost,  priličan broj pčelara je ove godine prijavio krađu košnica. Meni se to dogodilo u ataru između Ivanova i Banatskog Brestovca, na bagremovoj paši, gde su mi ukradene tri košnice, a mom učeniku, pčelaru Dušanu Kovačeviću, na istom potezu ukradene su tri košnice od četiri, koje poseduje. Jednom kolegi je na paši uljane repice ukradeno 10 košnica. Žalosno je što se takve stvari dešavaju. Pored teške zime koju su pčele jedva preživele i nepovoljnog proleća, dešavaju se ovakve stvari...

Pera Šic je krađu prijavio pančevačkoj policiji u nadi da, ako ništa drugo, bar ukaže na ovaj sve učestaliji problem.

Najava      

Opštinski vatrogasni savez Pančevo inicira aktivnost Vatrogasnog saveza i dobrovoljnih vatrogasnoh društava na teritoriji Pančeva na sprovođenju mera zaštite od požara za vreme žetve u 2017. godini.

Članom 49. Zakona o zaštiti od požara definisano je preduzimanje posebnih mera zaštite od požara za vreme  žetve. Između ostalih, pod posebnim merama podrazumevaju se i: organizovanje stalnog dežurstva za vreme žetve sa vatrogasnom opremom i tehnikom; kontrola ispravnosti mehanizacije koja će učestvovati u žetvi; kontrola protivpožarne opreme. Takođe, članom 29. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, određeno je da jedinica lokalne samouprave propisuje mere zaštite poljoprivrednog zemljišta od požara i drugih elementarnih nepogoda.

Opštinski vatrogasni savez preko dobrovoljnih vatrogasnih društava naseljenih mesta svake godine uzme učešće u žetvi koje obuhvata sprovođenje preventivne i represivne zaštite od požara. U tom kontekstu Opštinski vatrogasni savez je na sastanku predsedništva doneo odluku o: pregledu mehanizacije pred žetvu; organizaciji i vršenju dežurstva za vreme žetve; izradi i podeli propagandnog materijala za zaštitu od požara za vreme žetve.

P. Andrejić

D. Milošević