Na osmom kilometru od Pančeva, u ataru Starčeva nema ni traga od replike neolitskog naselja na arheološkom lokalitetu “Starčevo - grad“. Nepoznati počinioci spalili su četiri objekta - replike praistorijskog naselja starčevačke kulture. Mestu na kom su se objekti nalazili, zaraslom u korov od pola metra, teško se prilazi i na prvi pogled se ne vide tragovi požara, a od formacije nekoliko trščanih objekata ostala je tek hrpica nagorelih daščica.
U Mesnoj kancelariji sležu ramenima i kažu da ovo nije prvi put da je ovde gorelo. I pre godinu dana zabeležena je manja vatra, a ni tada ni sada niko nije video kako se paljevina desila i slučaj nije prijavljen policiji. Ovde ne veruju da je neko namerno zapalio objekte, već smatraju da je reč o nepažnji, dodavši da celina nije bila posebno obezbeđena zbog nedostatka novca.
Ni meštani čije bašte rastu na plodnoj crnici koja i danas čuva fragmente posuđa, oruđa i oružja iz neolitskog perioda nisu videli kada je i kako izbio požar, samo kažu da se često u ovom kraju okuplja omladina, ali svedoče da su gotovo svakodnevno svraćali i ljubopitljivi posetioci Starčeva, arheolozi amateri i turisti.
Dolazili su turisti iz Poljske, a nedavno i jedan ambasador sa porodicom. Raspitivao se o lokalitetu, oduševljen što će obići ovako značajno nalazište. Dolazili su samostalno i organizovano, jako zainteresovani, uglavnom se razočarani vraćali, a nažalost, ubuduće neće imati razloga za to, jer je od svega ostao samo ovaj putokaz kod naših kuća, kažu prve komšije lokaliteta “Starčevo - grad“.
Tako će često ponavljana tvrdnja da Starčevci imaju pravo da ne samo žive na ovako značajnom mestu, već i da ono treba da bude razvojna šansa čitavog kraja čekati realizaciju u nekim boljim vremenima, jer mnogo se ovde pričalo da je starčevačka kultura brend, a Beograd sa dva miliona stanovnika, Srbija pa i okruženje - tržište.
Koliko jesenas činilo se da je ta ideja zaživela i van granica kada je ovde, u južnobanatskom ataru, zabeležena poseta još jedne organizovane grupe turista iz Nemačke. NJima je tada ponuđeno da pogledaju video-materijal, prošetaju starčevačkim Trgom neolita i stručno vođenje arheologa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo na samom lokalitetu. U međuvremenu prostor je prepušten vremenskim prilikama i neprilikama, bez osnovnih sredstava da se obnove bar trščani krovovi zemunica.
Kultura starijeg neolita centralnog Balkana, nazvana po mestu nalaza starčevačka, predstavlja pojam u svetskoj arheologiji. Tako je čitav svet čuo za maleno Starčevo na čijim oranicama je do paljevine stajala replika praistorijskog naselja. Posle više od 8.000 godina, nikla je ovde pre nekoliko godina neobična formacija objekata po uzoru na neolitske graditelje - tri zemunice sa trščanim krovom, tor za ovce, sojenica sa ognjištem... - tek minijatura života ribolovca i stočara ove epohe. Uokolo, još 38 hektara banatske zemlje i prostor predviđen za mnogo veću celinu, koja je trebalo da naraste u arheološki park od 3.000 kvadratnih metara - prvorazrednu turističku atrakciju Srbije.
No, dugo nije bio uložen ni dinar, pa je i namera da postavljene objekte koristi mesno udruženje stočara, čime bi imali i upotrebnu vrednost, baš kao u vreme njihovog dalekog pretka i plan da se nastambe opreme replikama pokućstva, koje bi pravili njegovi potomci, mladi Starčevci, takođe je ostala neostvarena.
Bio je to i ambiciozni projektni zadatak uz učešće mnogih pančevačkih ustanova, Beogradskog i LJubljanskog univerziteta, posao od regionalnog značaja, kom je vrata otvorala Dunavska strategija s ciljem razvoja kulturno-privrednih potencijala Podunavlja, što bi oživelo interesovanje, pa i pokrenulo snažniju promociju lokaliteta uvršćenog u strategiju kulturnog razvoja Pančeva do 2020. godine. U podizanje replike malog naselja potrošeno je oko pola miliona dinara i tu se stalo, a za čitav kompleks trebalo je skupiti mnogo veći novac, apliciranjem kod evropskih fondova.
Ovdašnje udruženje izviđača, aktivisti Kreativnog kulturnog kluba i drugi, koliko su mogli, popravljali su oštećenja, a lokalni komunalac je kosio zakorovljene njive. Sada su i njegova osnivačka prava u Pančevu, pa u Mesnoj zajednici, zaključuju, “problem i mi smo ovde, a sve ingerencije na drugim mestima“.
Inače, nalazište “Starčevo“, koje je 1928. godine otkrio profesor dr. Miodrag Grbić iz Narodnog muzeja u Beogradu, u godinama koje u sledile pohodili su i arheolozi sa Harvarda, šezdesetih je rađeno reviziono i poslednje iskopavanje, a zaštitni radovi obavljeni pre 14 godina, kada je lokalitet “Starčevo - grad“, proglašen za arheološko nalazište od izuzetnog značaja, zaogrnut je zemljom.
Poslednji, fatalni požar stavlja, bar za sada, tačku na projekat “Neolitsko Starčevo“ i na arheološki turizam.
Olga Janković
“Politika“, 25.5.2017.