Već 20 godina je aktivan član DVD-a  “Starčevo“ i  IDVD-a (industrijsko vatrogasno društvo). Dejan je takođe član mesne  lovačke sekcije a član je Nadzornog odbora Lovačkog društva  Pančevo. Aktivan je član Društvo vinogradara voćara i destilera “Starčevo“. Odlikovan je ordenom NJKV Kraljevića Tomislava Karađorđevića za posebno isticanje i rezultate u radu. Otac je dvoje dece.

Vema ste angažovani. Kako postižete sve obaveze?

- Otkad znam za sebe bio sam hiperaktivan i sve me je zanimalo, osim sporta. U školskim danima sam trenirao odbojku ali sve je to bilo u granicama osnovnog školovanja. Akcenat sam stavio na muziku, želja mi je bila da sviram harmoniku. U početku sam išao na časove harmonike kod Milivoja Đorđevića, jednog od nadaleko poznatih braće harmonikaša iz Starčeva a paralelno sa časovima harmonike bio sam i član tamburaškog orkestra Doma kulture koji je vodio Željko Radočaj a kasnije krajem osamdesetih godina se ugasio. Zaključak je da sam odmalena sam sebe forsirao obavezama što mi je ostalo do dana današnjeg.

Znači, stekli ste radne navike koje su vam dobro došle posle perioda adolescencije?

- Na red je došla JNA koju sam odslužio u Titogradu, današnja Podgorica, a gde sam, moglo bi se reći. sazreo kao čovek. Po odsluženju vojnog roka neko vreme sam radio kao vozač cisterne da bi se kasnije zaposlio u RNP-u na radnom mestu vozača sanitetskog i vatrogasnog vozila. Za potrebe radnog mesta morao sam da završim vatrogasni ispit a po završetku istog postao sam član IDVD-a a zatim i DVD-a “Starčevo“ koje je od velike važnosti za naše mesto. Poznato je da je naša dobrovoljna vatrogasna jedinica nebrojeno puta gasila poljoprivredna dobra i danonoćno radila na saniranju posledica od poplava zbog zapušenja odvodnih kanala u Starčevu. Imao sam i akcije gašenja požara tokom bombardovanja industrijske zone u Pančevu.

Nosilac ste ordena trećeg stepena za posebno isticanje i rezultate u radu?

- Orden NJKV Kraljevića Tomislava Karađorđevića sam dobio  posle podviga kada sam krenuo na rekreaciju u Vnjačku Banju a na koje me je poslala firma. Kod Trstenika sam stao na benzinsku pumpu da dolijem gorivo kada sam u daljini video oblak dima. Poznavajući materiju, odmah sam znao da se radi o ozbiljnom požaru. Pitao sam radnika na pumpi da li u tom pravcu ima neko industrijsko postrojenje. Na negativan odgovor sam shvatio da gori nečije poljoprivredno dobro. Skrenuo sam sa dotadašnjeg pravca putovanja i na mesto nesreće stigao pre vatrogasne jedinice. Požar je pored ekonomije domaćinstva već zahvatio i deo kuće. Predstavio sam se vođi vatrogasne jedinice Trstenik koji mi je dozvolio da sa drugim šmrkom učestvujem u gašenju požara sa bezbedne udaljenosti pošto nisam na sebi imao zaštitno odelo a iskustvo im je dobrodošlo jer je vatrogasna jedinica brojala samo dvoje ljudi. Nakon dva sata požar je saniran. Domaćin mi se zahvalio i uzeo moje podatke, nakon nekoliko dana komandant  vatrogasne jedinice Kruševac je tražio od mog komandira u RNP da se nagradim. Taj događaj je kulminirao svo moje dotadašnje isticanje pa je usledilo odlikovanje kojim se ponosim.

Veliki ste ljubitelj lova?

- Član sam lovačkog društva od 1990. godine a kasnije se to preimenovalo u lovačku sekciju. Kada se kaže “lovac“, onda to zvuči predatorski kao da neko puca okolo i ubija nedužne životinje a u pitanju je selektivan odstrel, zaštita i odgajanje divljači u prirodi. Učestvovao sam u svim lovačkim akcijama, prebrojavanju i prehranjivanju divljači, sađenju i održavanju tri šume u starčevačkom ataru kao i sađenju mnogobrojnih remiza. Dugo godina sam sa lovačkom sekcijom odgajao fazane i učestvovao u izgradnji fazanerije na površini od 1000 kvadratnih metara, koju danas posećuju deca sa roditeljima i posmatraju fazane u i oko voalijere u prirodnom okruženju. Više puta sam u saradnji sa poljočuvarskom službom, policijom i lovno šumskim inspektorom učestvovao u hvatanju krivolovaca i aktera u seči šume. Da nema lovačkih sekcija sigurno nebi bilo ni divljači.

Imate li još neke planove za budućnost?

- Nemam posebnih planova, moja deca su na dobrom putu, jedan sin je sportista a drugi je krenuo mojim stopama, voli lov i ribolov kao i prirodu. Želja mi je, a sve sam bliže ispunjenju,  da ponovo kupim neku malo kvalitetniju harmoniku i tako sviram za svoju dušu i prijatelje u trenucima slobodnog vremena.

G. Milošević