Ambiciozni planovi

Stefan Pavlov je rođen 1997. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu  a srednju ekonomsku školi u Pančevu. Trenutno je na prvoj godini Visoke hotelijerske škole strukovnih studija, smer menadžer restoraterstva (menadžer restorana). Kako kaže, verovatno će nastaviti dalje školovanje, do doktorata. Punopravni je član DVD-a “Starčevo“ od 16. godine. Po uzoru na oca i pretke, od malih nogu je učio da bude vatrogasac. Vlasnik je druge kategorije u šahu, uskoro ga očekuje još takmičenja, sudio je na nekoliko šahovskih turnira a u skorijoj budućnosti planira da polaže za šahovskog sudiju.

S obzirom na tvoje godine vrlo si angažovan. Škola, vatrogasci, šah, puno je to obaveza?

- Od malena sam se naučio disciplini, jeste to puno obaveza ali ako pravilno rasporediš vreme kojim raspolažeš, za sve ono što voliš, imaš slobodnog vremena. Postoje neke stvari zbog kojih žalim jer jednostavno ne mogu da ih uklopim u obaveze, recimo folklor. Deset godina sam aktivno igrao folklor ali sam došao do stadijuma da ne mogu više a opet, moram da odredim svoje prioritete. Nisam baš bio neki ljubitelj sportova ali kao dete sam zavoleo šah. Veliki sam ljubitelj životinja, u detinjstvu mi je bila želja da kada odrastem budem veterinar ali život me je odveo na drugu stranu.

Zašto si odabrao hotelijerstvo?

- Presudnu ulogu je imala moja sklonost prema pripremi hrane. Iako sam od malena voleo veterinu, odrastanjem sam odredio potpuno drugi smer u životu. Na kraju krajeva, opet ću po završetku školovanja biti nešto drugo a ne kuvar. Imao sam čast da učestvujem na takmičenju srednjih škola i fakulteta u Novom Sadu gde sam pripremao tartar  biftek. Za one koji ne znaju, u pitanju je jedna količina goveđeg mesa koja se termički ne obrađuje, sitni se takozvanim češljanjem i meša se sa 40 vrsta začina: tabasko sos, kečap, živo jaje... U ukupnom plasmanu osvojili smo 4. mesto što je dobar uspeh s obzirom na konkurenciju.

Pomenuo si da ti je praktična nastava vrlo zanimljiva?

- Takozvanu praksu imam u hotelu “M“ koji sa fakultetom posluje već 30 godina. Hotel je namenjen sportistima tako da često viđam poznate ljude iz te branše, između ostalog Novak Đoković odseda u istom hotelu. Trenutno  na praksi radim sve poslove po potrebi, kasnije, u 2. i trećoj godini školovanja, radiću poslove menadžera restorana što i jeste smer za koji se školujem. Posao mi je da vodim računa o prijemu gostiju, njihov smeštaj, porudžbine do naplate usluga. Prvi semestar sam položio sa ocenom 10 što mi je veliki motiv za maksimalni uspeh kao nagrada za uloženi rad.

Vrlo si aktivan u DVD-u “Starčevo“?

- Od malena, pod velikim uticajem oca, i ja sam poželeo da budem vatrogasac. Sa kolena na koleno, porodica Pavlov se tradicionalno bavi protiv-požarstvom; moj čukundeda Dragoljub je bio dobrovoljni vatrogasac u Vajfertovoj pivari i bio je odlikovan Ordenom Marije Tereze, kojeg moj otac i danas čuva. Otac mi je vatrogasni oficir, vatrogasni sudija i trener a takođe je komandir u DVD-u “Starčevo“ tako da sam motivisan da napredujem u protivpožarstvu. Brat i ja smo u redovnom sastavu odelenja za intervencije u slučaju požara. Do sada sam učestvovao na petnaestak intervencija, redovan sam na letnjim dežurstvima u prostorijama DVD-a, jednostavno sam zavoleo protivpožarstvo tako da planiram da ove godine polažem za vatrogasnog podoficira čime ću postati komandir voda.

Član si Šahovskog kluba “Borac“?

- Da, i nosilac sam druge kategorije. Već tri godine u Južnobanatskoj ligi nisam imao nijedan poraz. Polovinom marta počinje nova sezona tako da se nadam da ću održati tradiciju i u šahu. Sve je počelo u osnovnoj školi kada sam na turniru osvojio 1. mesto, zatim sam učestvovao na svetosavskom šahovskom turniru u Pančevu gde sam pobedio svih sedam protivnika. Nažalost,  takmičenje je bilo ekipno tako da nisam imao neki bitniji rezultat. Pošto često sudim na šahovskim turnirima imam plan da polažem i za šahovskog sudiju.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

- Pored pomenutih planova vatrogasca i šahovskog sudije planiram da završim doktorat ugostiteljstva. Pokušaću da konkurišem da neko vreme radim posao u struci na nekom od prekookeanskih kruzera a kasnije da predajem kao profesor u struci na fakultetu. Na kraju plan mi je da ostvarim želju iz detinjstva a to je mala kućna farma na kojoj bi se brinuo o životinjama.

Goran Milošević