Odabir familija nije ničim uslovljen, nego onako kako mi netko dođe u sećanje, a da se ne zaboravi, treba to sve staviti na papir. Kod ovog pisanja veliku podršku imam u porodičnim stablima koja su načinjena uz pomoć jednog velikog projekta „My Heritage“ i zalaganjem našeg svima znanog Dalibora Mergela. Možda ovi napisi potaknu nove generacije na nova istraživanja o svojem porijeklu i o familijarnim vezama.

Za prvi napis odabrao sam familiju Blaženić - deda Tominu. Deda Tomu Blaženića sam spominjao u nekim svojim napisima, pa da ponovim samo da mu je kuća bila na početku Ulice Matije Gupca. Prvi spomen ove grane je 1860. godina, u kojoj se rodio otac deda Tome, Mile Blaženić. Pretpostavljam da ovo nije prvo spominjanje prezimena Blaženić, a to ćemo videti eventualno u nekim drugim granama. Deda Toma je rođen davne 1894. godine, a 1912. godine oženio se Anom Barašević, sestrom deda Rudolfa Baraševića. Deda Toma je umro 1972. godine na isti dan kad i njegov rođeni brat Nikola, a baba Ana je umrla 1950. godine u svojoj 53. godini života. Deda Toma bio je od imućnijih seljaka u to doba. Videlo se to ne samo po kući, nego i po uređenosti dvorišta, kao i opremljenosti samog poseda.

Prvo se rodila  1914. godine kćer Marija, kasnije udata za Jozefa Milera, pa je zajedno s mužem, kao Nemcem, završila u Nemačkoj.  Četiri godine kasnije, po završetku Prvog svetskog rata, 1918. godine, rodio se sin Tomica. Tomica se oženio Magdalenom rođ. Žalac, 1937. godine, a umro je 1993. godine. Iz tog braka rođeno je puno dece i to sami muški, a to su: Ivan (1940 - 2013.); Pajo (1942 - 1996 .); Tomo (1943 - 2014.); Nikola - Niča, rođ. 1953. godine. Treće dete deda Tome i baba Ane je Terezija, rođena 1921. godine, koja se udala za Josu Šoštarića, 1938. godine. Iz tog braka rođene su Kata, udata Belušević i Marija, udata Nedić. Četvrto dete, Nikola, rodio se 1923. godine, a oženio se Anom, rođ. Grgić, 1942. godine. U braku Nikole i Ane, rođene su kćeri Ana, udata Naglić, i Kata (Kajka) udata Tomić. Čika Nikola je umro u naponu snaga u svojoj 46. godini života. Godine 1924. rodio se Blaž, kao peto dete deda Tome i baba Ane. Čika Blaž se prvo oženio, 1947. godine s Anom Blaženić, istog prezimena, ali iz druge jedne grane Blaženića (Pošinih). Iz tog braka rođena je Marija. Brak s Anom nije se dugo održao, pa se je Blaž oženio po drugi put udovicom, Milkom Gasenberger, rođ. Grgić, koja je imala kćer Celestinu (Tinku), a iz braka s Blažom se rodio Ivan (1955.). Čika Blaž, preselio se u Zagreb zajedno s familijom, gde je i umro, ali o smrti i mestu pokopa nema zapisa. Šesto dete, Miša, rodio se 1927. godine. Nema podataka da se ženio, a umro je 1946. godine sa 19 godina. Iz gore navedenih podataka, dosta toga se može zaključiti. Prvo, kao što sam spomenuo, materijalna osnova je bila tu, pa iz tog razloga se i moglo imati puno dece, jer je svima već u startu bio omogućen budući život. Ženidbom i udajom, takođe se želelo svakom detetu omogućiti nastavak dobrog života, normalno uz rad na poljoprivredi, jer je bila retkost, da je neko od dece iz tih generacija išao na dalje obrazovanje, osim onog osnovnog, a za devojke, eventualno, osnove šnajderaja i nekih kućnih poslova. Također se mogu iščitati i običaj davanja imena na krštenju, kako u prvoj, tako i u narednim generacijama. Najčešće je tu bio uticaj samog kuma ili kume, pa ako se kumstvo produžavalo na nekoliko generacija, a kum ili kuma bila ista osoba, pojavljuju se ista imena. Takođe se može uočiti i da se ime prenosilo i s oca na sina, ali to u nekom od sledećih napisa. Moguće je i sagledati, koliko se neka familija raširila, tj. koliko je imala naslednika. Ovo ostavljam mlađoj generaciji da istraži.

Vinko Rukavina