Sun11182018

Azurirano04:17:52 PM GMT

Back KULTURA DEŠAVANJA U KKK-u 19. novembar - predavanje

19. novembar - predavanje

  • PDF

Reč - dve o Sokolskom društvu
Neki posetioci tribine “Sokolski pokret u Pančevu od 1911. do 1041.“ verovatno su mislili da se radi o nekom predavanju iz ornitologije. Naravno, nije bilo tako. Predavač je bio Slobodan Petrovski sportski menadžer iz Pančeva koji završava knjigu o pokretu koji je nastao u Češkoj i kasnije se raširio po svim zemljama gde žive Sloveni.

Sve je počelo kad je Slobodan Petrovski, nekoliko njegovih prijatelja i brat, došlo na ideju da osnuje sportsko udruženje ili pokret koji bi animirao mlade u Pančevu a koji bi se temeljio na našoj tradiciji, kulturi i istoriji i koji bi ujedno bio bi pokret za telesnu kulturu. Istražijući istorijat telesne kulture u Srbiji zainteresovao se za Sokolski pokret, jer je on imao ono što je nama potrebno,a to je bila sinteza telesnog vežbanja i nacionalne kulture. Istražujući dalje, saznao je da je u Pančevu delovalo Sokolsko društvo. Tragajući za podacima otišao je da nađe u Gradskoj biblioteci neke publikacije sa ovom tematikom i dobio je negativan odgovor pa je došao na ideju da objavi jednu knjigu o Sokolskom pokretu u Pančevu.

Kada je otišao do gradskog Arhiva u fondu porodice Dragičević i Jagodić našao je obilje materijala što ga je još više zainteresovalo jer je saznao da su članovi ovog pokreta bili revolucionari koji su delovali kao pokret za telesnu kulturu. Slobodan je osećao potrebu da napiše knjigu i da im se tako oduži. Takođe je sa prijateljima osnovao udruženje “Sokolovi 013“ koje će nastaviti da deluje u duhu sokolske ideologije u Pančevu,a i šire. Cilj im je, kako kaže, da integrišu ceo južni Banat u “Savez Sokolova 013“.

Sokolski pokret je nastao u Češkoj po ideji profesora estetike Miroslava Tirša. On je osmislio da oslobodilački pokret deluje pod plaštom pokreta za telesnu kulturu. Ime “Soko“ bila je ideja profesora Emanuela Tonera, koji je voleo da čita srpske epske junačke pesme, i koji je primetio da se soko spominje kao simbol junaštva i spretnosti. Sokolska društva se pojavljuju u Vojvodini nakon osnivanja prvog sokolskog društva “Srpski Soko“, u Sremskim Karlovcima, 19. januara 1904. godine, na inicijativu dr Laze Popovića koji se smatra ocem Sokolstva na ovim prostorima.

U Pančevu se sokolsko društvo osniva 1911. godine, a prvi starešina bio je Gliša Stojčić, advokat. Rad ovog društva bio je zabranjen od strane vlasti u Pešti 1913. godine, zbog sumnji austrougarske vlasti u vezi delovanja udruženja. Nakon oslobođenja, 6. aprila 1919. godine, obnovljeno je sokolstvo u Pančevu i društvo je ponelo naziv “Sokolsko društvo Pančevo“. Ono je imalo značajnu ulogu u kulturnom životu kao i bavljenju telesnom kulturom u Pančevu i vaspitanju omladine u duhu Svetosavlja i patriotizma, sve do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata. Nije mogao proći državni praznik, niti bilo koja kulturna manifestacija bez učešća Sokolskog društva Pančevo. Sokolsko društvo Pančevo je imalo i sopstvene manifestacije kao što su bile Sokolska sela i Sokolske akademije. Članstvo je bilo zastupljeno u svim uzrasnim kategorijama: deca, naraštaj i odraslo članstvo, kao i muški i ženski odseci u duhu rodne ravnopravnosti. Poznate Sokolice u Pančevu bile su: Olga Smederevac, Olga Skovran, koreograf i tvorac folklora u Srbiji, Angelina Stošić i Olga Marjanović - Sedlaček gimnastičarke, a Sokoli: dr Nikola Dragičević, narodni poslanik, Vasa Isailović, gradonačelnik Pančeva, dr Borislav Jankulov, osnivač biblioteke i muzeja u Pančevu, dr Mihovil Tomandl, zavičajni istoričar i Giga stojnov, novinar i književnik.

Sokolsko društvo Pančevo imalo je i seoske sokolske čete a jedna od najuspešnijih bila je Sokolska četa Starčevo, koja je zbog uspešnog rada dobila 1938. godine na poklon zastavu. Tada je starešina Sokolskog društva Pančevo, Nikola Dragičević, uručio zastavu starešini Sokolske čete Starčevo i svešteniku Ćetku Jovanoviću u dvorištu osnovne škole prepunoj naroda, gde je inače bilo sedište Sokolske čete Starčevo. Upravu Sokolske čete Starčevo. za 1940. godinu činili su: starešina Pavle Dragojerac, zamenik starešine Stanimir Đurišić, tajnik - Franja Hiber, načelnik Josif Dogan, zamenik načelnika Ivan Orešković, blagajnik Franja Lautner, prosvetar Ilija Nikolić, knjižničar Kosta Živulj, revizori Lazar Obradov i Vasa Aća.

ARHIVA: BROJ 263

ARHIVA: BROJ 262

ARHIVA: BROJ 261

ARHIVA: BROJ 260

ARHIVA: BROJ 259