Od silnih jada koji nas spopadaju sa svih strana, gotovo i da ne razmišljamo o tome šta jedemo. Ako nam je uopšte do jela... Mnogi se, pogotovo, u ruralnijim sredinama kunu u domaće, ali toga je sve manje, jer se više i ne isplati gajiti stoku ili povrće. Stoga smo prinuđeni da se snabedavamo po samoposlugama, a tamo prodaju sve i svašta...

U epizodi: (ne)Zdrave viršle

Tračoslava (u jednoj prodavnici, razgleda rafove): - Uff, komšoo, šta d’ uzem da meznemo?! Pa, danaske su mi paterice, a oni nesveti sve izedoše nočas, bog i’ ubio! I to mi neka familija?!
Šeširdžija (stoji iza nje, poluzainteresovan): - Ta, nekoj se jediti, dobra komšinka! Tako se i ja uznemirim poslen slave... A, za tu kupovnu ’ranu – di znadem, nisam ti ja neki esperat za to. Ja ti se strogo držim pušnice: evo, mogu da ti pozajmim par kobasica i rudu slanine, pa da mi vrneš kad bideš klala ono tvoje svinjče...
Grmalj (stoji teturavo i odvaja uvo ne bi li nešto čuo): - Hik, ma, jašta - lijepo si ti to smislio, da odeš u goste, poneseš tvoju ’ranu, nakrkaš se, a poslije ova fina gospođa sve to da vrati! A, more bit’ i s kamatom - ako se prijedeš, mogno bi i da prilegeneš?! A, jesi vrag, čiča! Eto, i ja bi vol’o kad bi me neko žensko čeljade, pa još ovako jedro i napupelo (pokaza na devojku u blizini) pozvalo u goste. A, što nam, ti mala, to lijepo pazariš, jal’ to neki maslac, a?
Sponzorojka (načvraskana po svim estradnim propisima, kupuje nešto mnogo fensi): Zn’či, kakvi gosti, jel’ si ti lud, bre, matori?! Da ti nije malo mlogo?! I kakav maslac?! Bljak, ja to ne bi stavila u usta ni za živu glavu, a ovo je krema za negu kože...
Grmalj: - Ne znadem ja što b’ ti mećala u usta, al’ i moja kožet’na ište štogođ valjano!. I ja sam živa duša i baš volijem da se održavam s te fine kreme. A, volijem i te zdrave ’ rane! A, ti omladinac? Što ti to pazariš?! Kak’e su ti to čudne viršle, a?!
Student (kupuje neke “čudne“ povrćke): - Nisu to nikakve viršle, već špargla, veoma zdravo povrće. Zapravo, one su jedna od nutritivno najuravnoteženijih vrsta - niskokalorične, bogate vitaminima, mineralima i vlaknima, što ih čini idealnom sastojkom zdravog obroka.
Grmalj: - U, bre, bre - što ti to nakaza?! Ja se pit’o, baš, kake su to buđave, smežurane i zelene viršle, a ono još gore - travuljet’na?! Ma, ne b’ ja dao moje viršle...
Student: - Nije to nikava “travljutina“, već izuzetno kvalitetna namirnica, koja doprinosi balansu organizma i pospešuje rad digestivnog trakta. A viršle su vam jedan nezdrav veštački proizvod od mesnih otpadaka, prepun šećera i drugih neotrebnih začina, koji služe da zamaskiraju nedostatak kvaliteta...
Grmalj: - E, sunce ti balavo, što drobiš!? A veze nemaš sa životom! Ma, nema ljepše neg’ poslen pe’, šes’, davejs’ ljuti’ s jaranima, kad svane zaputit’ se na aftobusku stan’cu i progunut’ par viršli sa senfom. Ma, ništa slađe... Al’, nijesam znao da u nji’ sada u nji’ meću šećer. A, možda ture i neku drogu?! Eh, sve iskvariše ovi novi naraštaji...
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da uživaju u dobroj (i manje dobroj) hrani - neki od alavosti, a neki i na nervnoj bazi...

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što lepo vreme i dalje traje; što je krenulo asfaltiranje nekoliko ulica; sprema se festival tamburaša, a uskoro će, sredinom novembra, i A.D. “Vojvodina“ u novu privatizaciju, uz nadu da ovo poljoprivredno dobro ponovo neće biti tako “uspešno“ prodato...