Sun07222018

Azurirano12:23:40 PM GMT

Back INTERVJU LICE S NASLOVNICE Lice s naslovnice: Ivana Filipović, vaspitačica

Lice s naslovnice: Ivana Filipović, vaspitačica

  • PDF

Živeti uz igru sa decom
Ivana Filipović je rodjena 1977. godine u Pančevu. Osnovnu školu je završila u Pančevu a kasnije i Poljoprivrednu školu - smer veterinarski tehničar, takodje u Pančevu. Nakon godinu dana Veterinarskog fakulteta odlučila je da upiše Višu školu za obrazovanje vaspitača u Beogradu. Zasnovala je porodicu u Starčevu pre 11 godina a iz srećnog braka ima dvoje dece. Od prvog dana otvaranja vrtića “Kremenko“ u Starčevu, stupila je u radni odnos u ovoj ustanovi a na mestu vaspitača radi i danas. Kaže da je srećna zbog toga što radi posao koji voli jer za nju su deca neiscrpan izvor energije i velika inspiracija.

Recite nam za početak nešto o vašem detinjstvu?
- Iako sam rodjena u Pančevu veći deo detinjstva sam provela u Banatskom Novom Selu, kod babe i dede. U svakoj dečijoj igri ja sam bila učiteljica, okružena sa puno dece iz komšiluka. U detinjstvu, kao i danas, veoma me inspirisala muzika i ples, razni oblici fizičkog vaspitanja, aerobik, pilates. Uvek sam volela da budem u kondiciji a tog pravila se pridržavam i danas. Oprobavala sam se u raznim sportovima tokom školovanja ali jednostavno mi nije išlo, nemam takmičarskog duha kada je sport u pitanju.

Zašto ste se odlučili za poziv vaspitača?
- Iako sam sa veterinom stigla do fakulteta ipak sam odlučila da se prebacim za vaspitača. Prevagnula su sećanja iz detinjstva a ja sam jednostavno shvatila da želim da radim sa decom. Dani školovanja su bili veoma zanimljivi i edukativni, naročito period praktične nastave kada smo obilazili vrtiće što je svakako pomoglo za sticanje iskustva u vaspitno obrazovnom radu sa decom. Snažan utisak na mene su ostavile ustanove za decu sa posebnim potrebama a nije isključeno da se u budućnosti doškolujem za tu granu vaspitno obrazovnog rada. LJubitelj životinja sam i danas ali smatram da sam korisnija u radu sa decom.

Kako bi ste opisali vaš rad sa decom?
- U radu sa decom, spram mog znanja, harizme, kreativnosti i ljubavi, puno radim na ispoljavanju, to jest davanju i primanju emocija, njihovom kanalisanju, sticanjem osećanja za druge od malih nogu. Medjusobna tolerancija, dobra komunikacija i podsticanje kreativnosti kroz igru kao i igri koja je veoma važna za njihov dalji razvoj. Deca su mi neiscrpan izvor energije i velika inspiracija. Ostvarenjem kao majka mi je još više pomoglo da razumem dečije emocije i potrebe. Smatram da je vrtić “Kremenko“ pun pogodak za naše mesto. Starčevo zovem svojim jer sada i ja učestvujem u njegovom napredovanju, na neki način.

Recite nam nešto više o vrtiću u kojem radite?
- Vrtić ima pun kapacitet sa četiri obdanišne grupe mešovitog uzrasta od tri do pet ipo godina. Takodje, ima četiri pripremno-predškolske grupe. Kao veoma zdrav i kreativan kolektiv, u njemu sam sa zadovoljstvom našla svoje mesto. U kolektivu je izražena dobra komunikacija i medjusobna saradnja kolega. Čestom razmenom ideja, iskustava, planova za vaspitno-obrazovni rad sa decom, radimo i na svom usavršavanju saradnjom sa stručnim saradnicima edukovanim za ovu oblast. Tu su uključeni seminari za vaspitače koji su vezani za usavršavanje vaspitno obrazovnog rada. U vrtiću se organizuju razne aktivnosti vezano za dečiju nedelju, radionice u koje su uključeni roditelji, razne gostujuće predstave, samostalne priredbe… Postoji odlična saradnja sa Osnovnom školom sa kojom smo povezani i deo smo nje. Odličnu saradnju imamo sa Domom kulture koji je važna institucija za dečiju edukaciju u sferi kuture, moram da pomenem i nezaobilaznu organizaciju S.P.O.J.I. koja na pozeban način razvija dečiju kreativnost.

Da li imate neku poruku za kraj našeg razgovora?
- Smatram i verujem da će vrtić “Kremenko“ kao i zaposleni u njemu doprineti da naredne generacije koje izadju iz njega budu spremnije za nov život a to je škola, da će im radne navike i saradnja sa drugima biti mnogo lakša a roditeljima smanjiti stres koji je danas nažalost mnogo prisutan. Slušajte decu, ponekad mogu da kažu ili urade stvari koje ustvari mi od njih treba da naučimo. Želela bi da vam kažem, ovde se igra, ovde se voli ovo je kuća dobre volje i jedno veliko drugarsko polje.

ARHIVA: BROJ 260

ARHIVA: BROJ 259

ARHIVA: BROJ 258

ARHIVA: BROJ 257

ARHIVA: BROJ 256