Mon07232018

Azurirano12:23:40 PM GMT

Back INTERVJU INTERVJU Dragan Grujičić (sns), ČLAN GRADSKOG VEĆA GRADA PANČEVA

Dragan Grujičić (sns), ČLAN GRADSKOG VEĆA GRADA PANČEVA

  • PDF

Moguće spajanje JKP-ova
- Tu mislim na povezivanje komunalnih preduzeća po naseljenim mestima sa postojećim javno-komunalnim preduzećima u Pančevu, kao što su “Zelenilo“ i “Higijena“. To znači da će komunalna preduzeća u naseljenim mestima biti neki vid radnih jedinica gradskih komunalnih preduzeća.

Otkako ste pre nekoliko meseci imenovani na mesto člana Gradskog veća za stambeno - komunalne poslove, da li ste obišli sva javno-komunalna preduzeća po naseljenim mestima? U kakvim uslovima danas ta preduzeća rade?
- Preuzeo sam pre tri meseca veliku obavezu na sebe. To je veliki resor koji ima puno problema i zakonskih propisa i obaveza. Dinamično je i potrebno je potpuno se predati da bi se maksimalno pomoglo i uradilo sve da bi gradjanima bilo bolje. Potičem iz jednog javno-komunalnog preduzeća iz naseljenih mesta, iz Omoljice, tako da tu problematiku jako dobro poznajem. Nisam ih još obilazio, ali ranijih godina jesam. Saradjivali smo i imali kontakte, tako da tu problematiku poznajem i znam da je novac problem. To su mala komunalna preduzeća. Inače, svako javno-komunalno preduzeće je potrošačko jer ekonomsku kategoriju cena nema u pravom smislu reči, nego se gleda i socijalni deo tako da uvek u tim javnim komunalnim preduzećima zafali novca. I u komunalnim preduzećima po naseljenim mestima sigurno nema dovoljno sredstava i mislim da se ništa značajno neće ni promeniti u budućnosti iz razloga što su ovo restriktivne godine. Znate i sami da je to i predsednik Vlade najavio. Mislim da će i u narednim godinama taj budžet za komunalna preduzeća prema naseljenim mestima biti isti, ono što su dobijali ranijih godina da će dobijati i sada i da će opet morati da se oslone na sebe i neku mogućnost sopstvene zarade, što znam da je teško. Amortizacija je veoma velika, oprema stara, sve je dosta dotrajalo...

S obzirom da je promenjen način finansiranja mesnih zajednica u naseljenim mestima, kakav je plan za dalje finansiranje javnih i javno komunalnih preduzeća u njima? Da li će biti dovolno novca za ova preduzeća u budžetu za 2016. godinu, koji bi uskoro trebalo da počne da se priprema?
- Budžet za narednu godinu biće sličan ovogodišnjem, jer godina je restriktivna, a takve će biti i naredne dve sigurno. Neće biti puno prostora za značajna povećanja, jer nema dovoljno sredstava ni u budžetu Grada, tako da će preduzeća u naseljenim mestima dobijati deo kvote novca koji su i do sada dobijali, ne više od toga.

Šta je sa formiranjem jedinstvenog komunalnog preduzeća za sva naseljena mesta, s obzirom da je to najavljeno još prošle godine? Da li se možda od te ideje odustalo?
- U trenutku kada se o toj ideji pričalo ona je imala smisla i u tom momentu mislim da je imala neku težinu i veću vrednost. Sada, kada se radi na regionalizaciji velike deponije koja će najverovantije početi da radi krajem septembra ili početkom oktobra, to će biti značajno drugačije rešeno, jer će javno-komunalna preduzeća po naseljenim mestima i mesne zajednice morati da zatvaraju svoje deponije, tačnije smetlišta i doći će do rekultivacije zemljišta. Kad se zatvore ta smetlišta, JKP “Higijena“ će odvoziti smeće prema gradu, tamo selektovati i odlagati u veliku deponiju na dolovačkom putu. Još uvek nije završena priča oko formiranje jedinstvenog komunalnog preduzeća za sva naseljena mesta. Mislim da ćemo imati radnu grupu, već sam razgovarao i sa gradonačelnikom i zamenikom gradonačelnika, vrlo verovatno će se ići na neko spajanje. Tu mislim na povezivanje komunalnih preduzeća po naseljenim mestima sa postojećim javno-komunalnim preduzećima u Pančevu, kao što su “Zelenilo“ i “Higijena“. To znači da će komunalna preduzeća u naseljenim mestima biti neki vid radnih jedinica gradskih komunalnih preduzeća. To je još uvek neka vizija, nije doneta odluka o tome, napraviće se radna grupa koja bi trebalo da sagleda sve elemente. Mislim da je to u ovom momentu najisplativije.

U pojedinim naseljenim mestima formirane su radno-poslovne zone. Da li je moguće njihovo eventualno komunalno opremanje od strane lokalne samouprave? Kada i sa koliko novca?
- Odluka o formiranju radno-poslovnih zona u naseljenim mestima se donosi na predlog “Direkcije za izgradnje i uredjenje Grada“, u zavisnosti od toga da li je spremna projektno-tehnička dokumentacija i da li postoje zainteresovani investitori. S obzirom da naseljena mesta uglavnom nemaju potencijalne investitore to će ići dosta sporo. Budžet je tako definisan da nema dovoljno sredstava ni za osnovne potrebe. Strateškim dokumentima se predvidja ravnomerni razvoj naseljnih mesta, ali je problem što nema dovoljno zainteresovanih investitora u ovom trenutku. Jednostavno, nema zainteresovanih ljudi da nešto otvore i neki posao rade u naseljenim mestima. U skorije vreme se ne može računati na komunalno opremanje tih zona od strane lokalne samouprave jer je restriktivna godina i nema dovoljno novca u gradskom budžetu.

Jedna velika tema i investicija o kojoj se priča više od dve decenije je otvaranje nove deponije prema Dolovu? Kada se može očekivati da ona konačno pone da radi?
- Zatekao sam situaciju da su radovi na deponiji pred sam kraj stali. Prethodnici pre mene i ceo tim ljudi koji je učestovao u tome su vredno radili i došli blizu kraja neophodnih radova. Kiše početkom septembra su usporile neke tehničke poslove, ali planirano je da deponija krajem septembra ili u prvim danima oktobra počne da radi. Ostalo je da se postavi ona količina šljunka koja je zafalila, zatim da se uradi eksproprijacija zemljišta odnosno da se regulišu imovinsko-pravni odnosi. Dokumenta su već predata Republičkoj direkciji za imovinu, da se iz poljoprivrednog prenese u gradjevinsko zemljište. Tražili smo saglasnost da to zemljište, koje je državno, predje u ruke Grada bez naknade. Ostao je još da se uradi i tehnički pregled, ono što se nekada zvalo tehnički prijem deponije. Pregledaće se sva dokumentacija i nadam se da će zaista deponija početi da radi u planiranom roku. Otvaranje deponije biće veliki potez, koji bi mnogo značio gradu, jer je stara deponija odavno prepunjena, a da ne pričamo o naseljenim mestima koja imaju puno smetlišta, a koja bi prestala da postoje čim deponija na dolovačkom putu počne da radi.

Gradska strategija predvidja da JKP “Higijena“ odvozi smeće i iz naseljenih mesta. Taj posao se jedino za sada sprovodi u Starčevu. Kada bi bilo realno da se to sprovede u svim naseljenim mestima i da prestanu da postoje lokalna smetlišta kojih u naseljenim mestima sada ima?
- Ukoliko sve bude prema planu i deponija ovih dana počne da radi, do kraja godine bi južna sela bila obuhvaćena redovnim odnošenjem smeća na nju. Omoljica, Banatski Brestovac, Ivanovo bi u narednih nekoliko meseci ušli u priču da se polako njihova smetlišta zatvaraju i da se počne remedijacija zemljišta. Isto tako i u Dolovu, jer je najbliže novoj deponiji. Od sledeće godine to bi se radilo i u ostalim naseljenim mestima - Banatskom Novom Selu, Jabuci, Glogonju i Kačarevu, tako da bi smetlišta u naseljenim mestima trebalo da prestanu da postoje krajem sledeće godine.

Da li se nekim projektom planira izgradnja stanova u Starčevu, kao što je na primer zgrada za socijalno stanovanje koje sprovodi Gradska stambena agencija i kada?
- Koliko imam informacija o tome, za sada nije planirana izgradnja bilo kakvih stanova u Starčevu. Budžet je definisan, njime to nije predvidjeno, a mislim da nije realno to očekivati ni u naredne dve godine. Kasnije, možda, ali za sada ne.

Kako ste zadovoljni komunalnim razvojem Starčeva?
- Starčevo je u mnogim stvarima dosta poodmaklo u odnosu na druga naseljena mesta na teritoriji Pančeva. Bili su možda u boljoj političkoj poziciji. Naravno, nije dovoljno da budeš u dobroj političkoj poziciji ako nemaš čoveka koji hoće da radi, kao što je Petar Andrejić pokazao da hoće da radi. To je ono što svako mora da shvati - da se moraš maksimalno truditi, raditi projekte, biti uporan, vredan i marljiv da bi došao do tih nekih stvari koje su vidljive, koje jasno pokazuju rezultat rada. Nadam se da će i ostala naseljena mesta ubuduće biti u takvoj poziciji kao što je bilo Starčevo i da će početi više i bolje da rade.

ARHIVA: BROJ 260

ARHIVA: BROJ 259

ARHIVA: BROJ 258

ARHIVA: BROJ 257

ARHIVA: BROJ 256