Prioritet su nova radna mesta
- Privlačenje investitora je problem koji je morao da se rešava mnogo ranije. Grad Pančevo se strateški vezivao za južnu industrijsku zonu a nisu razvijane industrijske zone za mala i srednja preduzeća.
Šta su danas najveći problemi stanovnika Pančeva i naseljenih mesta i kako ćete ih rešavati?
- Definitivno, najveći problem koji je izražen kod nas, s obzirom na evidentan pad industrijske proizvodnje i loše privatizacije kroz koje je Pančevo prošlo, jeste nedostatak novih radnih mesta. Sa novim radnim mestima dobili bismo bolju socijalnu situaciju u društvu i jači budžet. Mnogostruke su posledice nedostatka tih radnih mesta i to je prvi prioritet na koji neka naredna skupštinska većina treba staviti akcenat. Pančevo ima kapaciteta ali ih nikada nije razvijalo u dovoljnoj meri. Sada bi trebalo da se skoncentriše i stavi to među prve prioritete. Drugi problem s kojim se srećemo, a vezan je za građane u naseljenim mestima, je nedovoljno izgrađena komunalna infrastruktura, pre svega vodovod i kanalizacija. Svedoci smo problema prethodnih nekoliko meseci da ono u čemu bi trebalo infrastrukturno raditi, je stavljanje u funkciju delova gradskih vodovoda koji su pušteni prema nekim naseljenim mestima. Evo vodovod je na vratima Dolova. Potrebno je nastaviti i puštanje gradske vodovodne mreže ka severnim selima čime bi se rešio i problem Glogonja koji imamo sada i Jabuke koji godinama tinja. Kroz fabriku za otpadne vode ili na način kako to bude preporučile nadležne službe da rešavamo i problem Banatskog Novog Sela. Drugi infrastrukturni komunalni problem je puštanje u rad regionalne deponije, jer će to omogućiti čišćenje svih smetlišta po naseljenim mestima. Ekološka slika će takođe biti mnogo bolja. Problem je i veliki broj napuštenih objekata i kuća po naseljenim mestima, iz nekih razloga ljudi ih napuštaju, a to ne smemo da dozvolimo. Kroz infrastrukturu treba stvarati uslove da se u njima ostane i radi. Zato su Generalnim urbanističkim planom definisane i poslovne zone u koje bi se dovodili investitori. Ulagaće se i u izgradnju ili renoviranje domova kulture i u sportsku infrastrukturu po naseljenim mestima.
Iako odavno najavljivane, izostale su investicije i dolazak investitora u Pančevo. Kako vidite ekonomski razvoj Grada u narednom periodu i na koji način sa Vaše pozicije možete da doprinesete privlačenju novih investitora?
- Privlačenje investitora je problem koji je morao da se rešava mnogo ranije. Grad Pančevo se strateški vezivao za južnu industrijsku zonu a nisu razvijane industrijske zone za mala i srednja preduzeća. Došli smo u situaciju da pored svih povoljnosti kao što su blizina Beograda, aerodroma, izlazak na Dunav, nije u punom kapacitetu iskorišćeno. U narednom periodu formiraćemo manje zone, s obzirom da se promenila i politika subvencionisanja. Mnoge stvari vezano za privlačenje investitora i stvaranje uslova za njihov dolazak ovde ne zavise samo od lokala, čak najmanje od nas zavise. Moramo da uz što manji trošak stvaramo što bolji privredni ambijent. To može da se radi pre svega kroz razvoj braunfild lokacija. Na žalost, mi imamo projekat Severne industrijske zone, ali upravo zbog promene republičke politike subvencionisanja više nema velikih investitora za čije poslovanje bi ona bila pogodna.
Iako je ekonomska situacija i dalje teška i nerealno je očekivati da će iz gradskog budžeta sve što žele građani moći da bude finansirano, najavili ste da će u kreiranju budžeta za narednu godinu biti uključeni i građani. Na koji način?
- Preko NALED-a i Balkanske istraživačke mreže učestvujemo u projektu participativnog budžetiranja odnosno približavanja građana i upoznavanja sa nečim što se zove projekat izrade budžeta. Svi ovde smo na usluzi građana jer su nas oni birali na ova mesta i povratna informacija prema njima je sasvim razumljiva, da imaju pravo da učestvuju u izradi budžeta i da se pitaju šta u ovom gradu treba da se radi, kojom dinamikom i na koji način. To je jedna velika obaveza za građane, ali moram sa žaljenjem da konstatujem da građanski aktivizam u našem gradu nije na nivou koji grad s ovolikim brojem građana zaslužuje i treba da ima. Ima nekoliko modela kako građane uključiti u ovaj projekat, a imajući u vidu da od prošle godine radimo i programsko budžetiranje, mislim da ćemo u okviru programa ostaviti određeni nivo sredstava koji će biti utrošen po osnovu dominantnih ideja građana koji će biti anketirani u procesu pravljenja budžeta.
Kakav imate stav o političkom pluralizmu? Danas je ipak očigledna dominacija jedne političke partije na svim nivoima.
- Dominacija jedne političke partije je stvar političke realnosti, a ne nekih nametnutih vrednosti. Trenutna dominacija SNS-a je definitivno prepoznat kvalitet premijera i ljudi koji su u njegovoj ekipi, i njihova spremnost da se uhvate u koštac sa rešavanjem nagomilanih problema. Ne vidim drugi razlog osim tog. Iskreno se nadam da će ta popularnost rasti i biti na ovom nivou pogotovo imajući u vidu procese da premijer zaista pokušava da i na nivou svih lokalnih samouprava nađe odgovarajući tim i ljude koji će da prate taj tempo ili intenzitet rešavanja problema koji je na republičkom nivou da se spusti i na lokalni nivo. Mislim da je to jedini iskreni pravac, jer vreme populizma je prošlo. Dobro je da su građani prepoznali da ljudi koji preduzimaju neke mere koje u ovom trenutku nisu popularne ne gube svoju popularnost u političkom miljeu, jer očigledno je da smo svi kao nacija shvatili da smo godinama unazad gomilali samo probleme koji moraju da se rešavaju. Mislim da politički pluralizam ili politička dominacija, ako gledamo na lokalu nije vezana samo za jednu stranku. Pre svega, inicijativa, energija, spremnost u rešavanju mikro problema u svojim lokalnim sredinama rađaju lidere odnosno dovode do određene popularnosti. Imamo mi, evo pošto pričamo za “Starčevačke novine“, slučaj baš u Starčevu da je Petar Andrejić ne znam već koji put od strane svojih sugrađana biran za njihovog predstavnika u pokrajinskom nivou vlasti. To je isključivo stvar zasluge jednog pojedinca i tima koji je stvorio. Ne vezuje se to usko za političke partije već za aktivnost i spremnost pojedinca da ne razmišlja o svojim ličnim interesima već da podredi to lično nečem kolektivnom i da uradi najbolje stvari za svoju mikro sredinu. Starčevo je izraslo prethodnih godina i postalo je vrlo ozbiljno naseljeno mesto koje je infrastrukturno najopremljenije. I u ovom trenutku Starčevo ima veliki broj spremnih projekata da blagovremeno intervenišu u slučaju otvaranja evropskih fondova i svih ostalih fondova. Iza toga stoji jedan ozbiljan i posvećen rad koji treba ceniti.
Naseljena mesta su uglavnom nezadovoljna dosadašnjim načinom finansiranja i količinom novca koji su dobijali iz gradskog budžeta. Kako će u narednom periodu izgledati Vaš odnos prema naseljenim mestima i hoće li dobijati više novca iz budžeta?
- Kako će biti finansirana naseljena mesta zavisi upravo od njihovog učešća u projektu participativnog budžetiranja odnosno njihove zainteresovanosti da učestvuju u svemu tome, o snazi ljudi koji vode lokalnu politiku da identifikuju prave probleme i načine njihovog rešavanja, gde mislim da blagovremenu izradu projektne dokumentacije. Sa žaljenjem moram da konstatujem da trenutno u gradu i naseljenim mestima imamo jako malo završnih projekata. Otvaraju se određene pregovaračke pozicije sa EU, a samim tim i mnogi pristupni fondovi i ako ne shvatimo blagovremeno da moramo projektno da se pripremimo za tako nešto mi te fondove nećemo iskoristiti i opet će nam neko drugi biti kriv a ne mi sami. Trebalo je možda odmah da istaknem da način finansiranja naseljenih mesta odnosno mesnih zajednica ne zavisi od nas nego od mnogih zakonskih rešenja koji su doneti u prethodnom periodu i podzakonskih rešenja koji su doneti iz oblasti finansija i mnogih fiskalnih ograničenja koja mi kao lokalna samouprava imamo. Postojeći model finansiranja mesnih zajednica nismo mi izmislili u lokalnoj samoupravi nego je novim zakonskim rešenjima utvrđeno da samo tako mogu da se finansiraju MZ. Mi ćemo kao lokalna samouprava od septembra krenuti po mesnim zajednicama i imati neposredne razgovore i sa građanima i sa predstavnicima u mesnim zajednicama, objasniti im šta je taj sam projekat participativnog budžetiranja. Zajedno s “Direkcijom“ probaćemo da identifikujemo najveće probleme s kojima se susreću i dati jasnu projekciju kako će ti problemi biti rešavani.
Da li bi situacija u naseljenim mestima bila bolja u odnosu na Grad, kada bi u pojedinim mestima bile formirane gradske opštine?
- To je s jedne strane dobar trend jer imate izbore za mesnu zajednicu koji je jedini nivo izbora gde se ljudi biraju na ime i prezime, a opet njihova snaga ili mogućnost u rešavanju nekih problema je minimalna i zavisi od nekih nivoa iznad njih. To nisu procesi koji su paralelni. Onaj ko dobija na ime, gde se zna i ko odgovara za nešto, trebalo bi da ima najveću slobodu. Mi jesmo za razvijanje procesa decentralizacije u smislu razvoja mesnih zajednica, prebacivanja većih političkih prava i političkih obaveza, ali ne možete nekome samo da prebacite pravo da nešto rade a da pritom ne date izvor finansiranja odnosno obezbedite određena sredstva za njihove ideje i razvoj. Pančevo sa statusom grada ima pravo formiranja gradskih opština, ali da bi se ušlo u taj proces reorganizacije ili formiranja gradskih opština ili davanja većih nadležnosti mesnoj zajednici, iza toga mora da stoji jedna ozbiljna analiza. Prema mojim saznanjima, takva jedna analiza rađena je pre nekoliko godina, nije pružila rezultate da takav vid osamostaljenja može da ima i finansijsku podršku u smislu da one mogu da budu samoodrživi ekonomski model, jer sada ne možemo samo da pričamo o političkim modelima nego taj politički mora da prati i ekonomski model. Mi možemo, i verovatno ćemo to i da uradimo, nakon formiranja nove gradske većine, ukoliko SNS bude imala ili bude učesnik na tom nivou vlasti, pokrenućemo taj proces decentralizacije, odnosno ocenu isplativosti i mogućnosti formiranja gradskih opština ili davanja većih nadležnosti postojećim mesnim zajednicama. Tek kada budemo dobili jednu takvu procenu moći ćemo sa većim autoritetom da pričamo o tome da li je nešto izvodljivo ili ne. Za sada mislim da nije potrebno menjati način organizacije već treba obezbediti buduću političku podršku za tako nešto i onda blagovremeno u to ući da bi se već do kraja tog procesa mogli sagledati pozitivni efekti eventualno takve jedne odluke.