U kolo, za život celi
Jasna Aća je rođena 1996. godine u Pančevu. Osnovnu školu je završila u Starčevu a srednju medicinsku školu, smer zdravstveno negovanje, završila je u Pančevu.
Nakon toga, upisala je još dve godine vanrednog školovanja za medicinsku sestru. Još kao osnovac, u drugom razredu osnovne škole, upisala se na folklore a danas igra u prvom ansamblu KUD-a “Neolit“ gde ima svoju solo tačku. Iza sebe ima preko 60 nastupa a želje u budućnosti su joj skromne. Osim da završi školu i zaposli se, želja joj je da jednog dana gleda svoju decu kako nastupaju u istom folklornom ansamblu u kom je i ona sama odrastala.
Za početak nam reci nešto o svom detinjstvu provedenom u Starčevu?
- Kao dete, zanimala me je muzika: pevanje, igranje, slušanje muzike… Jednog dana, majka mi je prdložila da me odvede na folklor pa da pokušam da naučim prve korake. Naravno, meni se to svidelo i isti osećaj prema folkloru imam i danas. Bilo je i perioda kada sam htela da se oprobam u nekom sportu. Odbojka je bila jako popularan sport kod učenika osnovne škole a tome je svakako doprineo uspeh odbojkaša “Borac“. Jedno vreme sam htela i ja da pođem sa drugarima da treniram odbojku ali sam u zadnjem trenutku odustala što se kasnije pokazalo kao dobro za mene. Naravno, svi mladi treba da se bave sportom jer je to zdravo, bez obzira na rezultate, takmičarskog duha uvek treba da ima ali iznad svega je važno baviti se sportom. Na kraju krajeva i folklor spada u neku vrstu sporta, potrebna je velika kondicija, pre početka probe obavezno je zagrevanje vežbama kao u svakom sportu samo se na to još doda održavanje kulturne baštine zemlje u kojoj živimo.
Reci nam nešto o tvojim prvim uspesima?
- Uspesi su krenuli u periodu kada je se osnovao KUD koji se odvojio od Doma kulture. Te dve celine su naravno nerazdvojive ali tako je moralo biti. Mi smo i dalje, na neki način deo Doma kulture. Već sam postala član drugog ansambla a koreograf nam je bio Žarko Mojsilović. Učestvovali smo na mnogim smotrama, nismo ostvarili neki veći uspeh u smislu medalje, pehara i slično ali uspeh je bio samo pojavljivanje i promocija KUD-a “Neolit“ iz Starčeva. Za nas mlade je to bilo lepo iskustvo, osećaj velike bine kao i druženje i upoznavanje sa vršnjacima iz svih krajeva naše zemlje.
Kasnije se u tvojoj karijeri desio prelazak u prvi ansambl KUD-a?
- To ustvari i jeste cilj svakog igrača folklora. Ja sam cilj ostvarila pre dve godine a razlika je što sada mnogo ozbiljnije radim i shvatam svaki zadatak. Nema prostora za izgovore. Krenulo se sa upoznavanjem novih koreografija sa turnejama, koncertima, takmičenjima. Prošle godine na takmičenju u Rumi smo osvojili treće mesto što je ogroman uspeh jer je prošlo 30 godina samo od učešća starčevačkih folkloraša na ovom prestižnom takmičenju. Trenutno smo u program ubacili nove igre, rešavamo novčane probleme za nabavku novih nošnji a neke smo već kupili. Sve u svemu, dok svi budemo radili kao tim, moći ćemo sve poteškoće da prebrodimo.
Reci nam nešto o aktivnostima u ovoj godini?
- Ove godine smo više forsirali mlađe ansamble što se takmičenja tiče, kako bi stvorili rutinu i iskustvo koje će im trebati za period koji je pred njima. Takođe smo se ove godine celovečernjim koncertom na kome su učestvovali svi ansambli a imali smo i goste predstavili starčevačkoj publici u Velikoj sali Doma kulture koja je bila dupke puna. Trenutno je u planu turneja u Turskoj koja će se desiti u avgustu mesecu. U planu su još neki nastupi ali otom-potom. Prošle godine smo bili na turneji u Bugarskoj odakle sam donela sve pozitivne utiske što se naših nastupa tiče i odnosa domaćina prema nama.
Da li ima još nekih novina za tebe kao člana KUD-a?
- Pripremili smo novu koreografiju: igre iz okoline Beograda. Koreografiju je postavio prvak nacionalnog ansambla “Kolo“ Goran Mitrović, koji je i autor pomenute koreografije a lično nam je on dolazio na probe i radio sa nama. Ako se uzme u obzir da se koreografije igraju godinama u kudovima ovo bi bila treća nova koreografija u skorije vreme koja se igra u Starčevu, to bi bile neke novine, sada ostaje sve na nama da damo sve od sebe da se pokažemo u što boljem svetlu. Svaku novu koreografiju prate finansijski problemi pošto treba da se kupe nošnje. I ovog puta smo konkurisali gde god je to bilo moguće da rešimo taj problem. Novina je i to da u jednoj koreografiji imam solo tačku što mi je posebno drago na ukazanom poverenju.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
- Plan mi je najpre da završim školu. Prvo ljubav prema folkloru i tradiciji a posle dolaze druženja i putovanja. Na folkloru sam stekla najbolje drugarice Jelenu i Sanju, desila mi se prva ljubav koja i danas traje. Želja mi je da se bavim folklorom koliko god budem mogla da igram. Naravno, planovi su mi porodica i deca kada za to dođe vreme pa da im ja budem publika a oni da igraju u folklornom ansamblu u kom sam ja kao dete naučila prve koreografije.