Tue09252018

Azurirano01:08:20 PM GMT

Back KOMENTARI CRTICE IZ PROŠLOSTI O STARČEVCIMA - Ana (Barašević) Mecinger

O STARČEVCIMA - Ana (Barašević) Mecinger

  • PDF

Gledajući porodična stabla koja se vode za Starčevce, baba Ana je imala dosta komplikovan i težak život. Rođena je davne 1911. godine od oca Tome Pavlića i majke Magdalene rođ. Grgić. Imala je brata Nikolu i sestre Katu i Rozu. Kako im je mama relativno rano umrla kada je Ana imala samo sedam godina, 1918. godine, otac Toma iste se godine oženio, jer mu je bilo teško biti udovac sa troje nejake dece. Iz tog novog braka rodile su se još Milka i Marija, tako da je baba Ana imala još dve polusestre. Iz tako brojne porodice sa sedamnaest godina udala se za Jakoba Baraševića 1928. godine. Kuća se nalazila na uglu Petra Drapšina i Maksima Gorkog na neparnoj strani. Prvo dete, sin Nikola ili Nikica kako smo ga svi zvali, rodio se 1934. godine, a već 1936. godine rodila se i ćerka Marija udata Ivanković. Iste godine umire Jakov Barašević, a baba Ana ostaje udovica sa dvoje male dece. Doživela je sudbinu svoga oca. Kako bi lakše podnela odgajanje dvoje male dece, 1938. godine udaje se za Jašu Mecingera iz Opova, koji je negde u isto vreme u Opovu ostao udovac sa malim sinom Jocom, tako da je baba Ana uz svoje dvoje dobila još jednog sina. Ne znam pravi razlog, ali tako proširena familija morala je istupiti iz Baraševićeve kuće, ali im je bilo dozvoljeno da u dvorištu naprave sebi nužni smeštaj.

Bez obzira na sve probleme, nova porodica se u toku Drugog svetskog rata proširila, rodila se ćerka Roza 1943. godine, a nakon završetka rata i sin Petar 1946. godine. O ovako velikoj familiji trebalo se brinuti, a na neki način i privređivati. Kako deda Jaša nije bio Starčevac, to na teritoriji starčevačkog atara nije imao zemlje, a Baraševićeve zemlje takođe više nije bilo, deda Jaša i baba Ana kao pripadnici tada naprednog pokreta, prihvatili su se poslova koje je Narodna vlast u Starčevu organizovala. Na ovaj način uspeli su osigurati školovanje, a kasnije i zapošljavanje sve svoje dece. Tako je Nikica počeo svoju radnu karijeru u prvom starčevačkom trgovačkom preduzeću “Napredak“, Joca se oženio Melom i radnu karijeru započeo u Zemljoradničkoj zadruzi, Marija se udala za Marka Ivankovića i odselila u Pančevo, Roza u Vršcu završila medicinsku školu i dugo godina radila u tamošnjoj bolnici, da bi nakon svega otišla u Švedsku. Petar je jedini ostao u Starčevu i napustio nas je 1998. godine. Negde šezdesetih godina prošlog stoleća baba Ana i deda Jaša dobili su plac od Starčeva na uglu Jesenje i Ive Lole Ribara, parna strana, sada kod okretnice. To je bio nekad veliki plac, koji je zauzimao prostor od ćoška pa do Rajkovićeve (Vollmannshauser) kuće u Lole Ribara, a u Ritskoj do Obradovića (stara Rajkovićeva kuća). Mislim da je taj plac podeljen na šest parcela i na svima su izgrađene kuće. Baba Ana, kako sam već pisao, skoro svakodnevno je pomagala deda Jaši u održavanju Doma kulture, a naročito u doba kada je svakodnevno bio prikazivan film, tj. kad je bioskop radio svakodnevno. U doba velikih praznika takođe je trebalo sve biti pod kontrolom i sve je trebalo biti uredno i čisto. Posla je bilo i više kad je u Domu proradila i biblioteka, a i razni klubovi, kao i pojačana aktivnost raznih društava. Osim što je pomagala deda Jaši, baba Ana brinula se i o familiji i samoj kući, a pored kuće i o bašti koja je bila dosta velika. Kako bi poboljšala kućni budžet, baba Ana je u jesen rasadila prolećnog cveća, salate, pa kad je došlo proleće, rado smo išli kod baba Ane kupiti presadnice, kako bi ukrasili svoje baštice, ili po zelenu salatu za dobar nedeljni ručak. Brinula se baba Ana o svima iz familije i na svaki način ih je okupljala. Brinula se i o svim unucima, direktno ili indirektno. Jedan od unuka, zbog toga što je najviše vremena proveo baš kod baba Ane znamo bolje kao Mecingera, nego po pravom prezimenu. Baba Ana po drugi put je ostala udovica 1975. godine kad nas je napustio deda Jaša, no ona, okružena velikom familijom, prebolela je odlazak svog pravog životnog saputnika. Pritisnuta ne baš lagodnim životom i problemima i baba Ana nas je napustila 1998. godine, iste godine kada i njen najmađi sin Petar.

ARHIVA: BROJ 255

ARHIVA: BROJ 254

ARHIVA: BROJ 253

ARHIVA: BROJ 252

ARHIVA: BROJ 251