Sun08192018

Azurirano03:10:40 PM GMT

Back INTERVJU LICE S NASLOVNICE Lice s naslovnice: Marko Ivošević, pejzažni arhitekta

Lice s naslovnice: Marko Ivošević, pejzažni arhitekta

  • PDF

Starčevački potencijali
Marko Ivošević je rođen 1986. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu, a dalje školovanje nastavio je u Pančevu, u Mašinskoj školi, smer - kompjutersko konstruisanje. Po završetku srednje škole upisuje Šumarski fakultet, smer pejzažna arhitektura i hortikultura, a postdiplomske studije završava radom “Pejzažna arhitektura (planiranje predela i projektovanje)“. Marko trenutno ima zvanje master-inženjera a od dvadesetak izrađenih projekata i studija, većina je nagrađena i izlagana na salonima pejzažne arhitekture. Od 2002. godine član je Odreda izviđača “Nadel“ gde trenutno ima čin načelnika. Za doprinos u radu sa izviđačima dobio je nagradu naj-volontera za 2014. godinu i to od regionalnog volonterskog centra.

Recite nam za početak nešto o vašem detinjstvu?
- Odrastao sam u kraju gde nas je bilo petnaestak dece a posle škole i učenja provodili smo vreme napolju igrajući se mnogih društvenih igara. Nikada nisam bio preterano zainteresovan da treniram neki sport iako smo imali svoj teren za fudbal koji smo redovno održavali. Sećam se da smo igrali hokej na asfaltu a umesto pravog paka koristili smo orah. Veći deo detinjstva provodili smo u prirodi izučavali je, pravili kolibe… Zimi bi pravili utvrđenje od snega a glavna zanimacija nam je bila da grudvu napunimo kečapom, pa kada neko bude pogođen - ne može da simulira da nije. U osnovnoj školi su me privlačile prirodne nauke tako sam recimo bio najbolji u generaciji iz geografije.

Zašto ste odabrali Mašinsku školu?
- Po završetku osnovne škole bio sam siguran, najpre šta neću u životu, pa sam birao neki smer gde mogu da pokažem svoju kreativnost. Nekako sam video sebe u kompjuterskom konstruisanju i to sam savladao sa odličnim uspehom. Pred kraj školovanja učlanjujem se u odred izviđača gde sam svojim radom i doprinosom vrlo brzo napredovao a i shvatio koji fakultet hoću da završim. Najpre sam imao čin vodnika, vođa čete, zamenik načelnika a sada sam načelnik.

Šumarski fakultet je bila prava škola za vas?
- Počeo sam sa pripremama za Mašinski fakultet kada sam slučajno saznao za pejzažnu arhitekturu, shvatio sam da time hoću da se bavim jer je to ustvari sklop mog pređašnjeg života. Jedino mi je bio problem to što sam za Šumarski fakultet, zbog prijemnog ispita, morao da učim biologiju od prvog razreda osnovne škole ali opet se radilo o predmetu koji me zanima. Bez problema sam položio prijemni ispit.

Recite nam nešto više o periodu provedenom na fakultetu?
- Prva godina fakulteta je bila malo “klimava“, završio sam je u roku ali sve je bilo nekako potpuno novo dok se nisam snašao početkom druge godine, kada sam ušao na budžet sve je bilo lako i izvesno da sam odličan student. Diplomski rad sam položio sa ocenom 10 a vladalo je toliko interesovanje da je prisustvovala skoro cela katedra. Od četiri godine fakulteta, bio sam saradnik na nastavi na pet predmeta, master studije sam završio sa desetkom čime sam postao jedan od pet najboljih studenata fakulteta. Dobitnik sam mnogobrojnih nagrada na stručnim skupovima u Srbiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori.

Kakvo je vaše stručno mišljenje o arhitekturi Starčeva?
- Ceo južni Banat je na odličnom geografskom položaju, Starčevo se nalazi na ivici lesne terase što je takođe odlična pozicija. Okružuju nas praktično tri reke, što je opet dobar predeoni diverzitet o čemu svedoče mnogobrojni arheološki lokaliteti na ovom prostoru. Posle turske vladavine, Starčevo je ušoreno što mu daje moderan izgled tog doba a u vreme Austrougarske carevine postojao je poseban oficir, planer, koji se bavio ozelenjavanjem, uređenjem atara i urbanom arhitekturom čiji smo svedoci i danas a što je ekvivalent pejzažnoj arhitekturi.

Starčevo danas?
- Globalizacijom u novijoj istoriji mnoga naseljena mesta gube identitet nažalost to je jednim delom zahvatilo i Starčevo. Uništavanjem autentičnih fasada na stambenim objektima da bi postavili nove fasade koje nemaju nikakvu arhitektonsku vrednost, takođe i rušenjem postojećih objekata mnogo se izgubilo. U proteklih tridesetak godina krize koja nas je zadesila dobili smo asfaltirane ulice ali smo izgubili drvorede i neki prvobitni kocept, postoji dobra volja da se taj problem reši. Pozitivno je to što je Starčevo oživelo u proteklih 10 godina, puno se radilo, puno se planira, mora proći još godina da se sve skocka ali mislim da idemo u pravom smeru. U Starčevu dela mnogo udruženja što treba iskoristiti i podržati.

Planovi za budućnost?
- Osnovao sam udruženje pod nazivom “PAGUS“ koje se bavi razvojem ruralnog predela, očuvanjem i promocijom kulturnog nasleđa i lokalnog identiteta. Za Starčevo će imati korist razvojem turizma, a ostvarena je saradnja sa Turističkom organizacijom Grada Pančeva. U planu je razvoj kulturnih staza koje bi povezivale okolna naseljena mesta zarad lokalnog razvoja. To je sadašnjost kojom se bavim a sigurno će biti i budućnost kojoj ću se posvetiti. Za kraj bi samo dodao sugrađanima da čuvaju prirodu u kojoj živimo i autentične objekte, moramo znati da jednom kada nešto uništimo tek onda shvatimo koliko je bilo vredno.

ARHIVA: BROJ 254

ARHIVA: BROJ 253

ARHIVA: BROJ 252

ARHIVA: BROJ 251

ARHIVA: BROJ 250