Život nam se, iz više nego poznatih razloga (da više ne davimo s njima) pretvorio praćenje latinoameričkih, turskih i indijskih serija, a s posebnim apetitom “zadovoljni“ Srbi iščekuju rijaliti programe. To mu dođe kao šlag na torti...

U epizodi: Samo prevare i nastranosti

Tračoslava (na klupi izvesnog trga): - E, dobri moj, komšo, ja l’ si vido, molem te, sinoćke onog matorog kako drpa onu klinku. Pa, sram ga iz’o, da ga iz’o...
Šeširdžija (deprimiran): - Ta, slatka moja komšinka - ja ti sadena imadem ovdeć mlogo problema, zbog ovi’ sulvencija što su ukinule vlasti. Tako noćima nisam mogo okom da trenem, pa sam gledio te brezbrazne emisije. Ta, šta ću kad nema niš’ drugo na televizor... Vi’š, ja dumam da ti nije taj gospodin baš tol’ko kriv - ta, te omladinke baš preterivaju s golotinjom. A, onda čovek može i zdravo da zgreši...
Grmalj (seda na klupu pokraj njih, s flajkom pod miškom i mirisom džibre u ustima): - A, što drobiš, jala ti matori?! Jesu ono teške kurvet’ne, al’ čemu se taj matori nad’o, onako kešav. Što glumata nekog dječaka, a jes’, da mu ne priliči - ne priliči mu... A, ona gologuzija je nedo ti bog! I to sjutra nekom da bude žena?! Evo, vid’ je, pa ta ne zna ni kavu skuhat... (pokaza na devojku koja je baš tuda prolazila).
Sponzorojka (u kratežu i štikletinama od pola metra, razgovara ajfonom): - Zn’či, šta da ti pričam, ma bilo ludo za medalju sinoć! I, zamalo se ne potukoše... I to sve zbog one profuknjače! Ma, kretenka - treba odma’ je izbace napolje! Bruka me nervira... Grmalj: - Jes’, nju da izbače, a tebe da ubače! Da tamo pokazuješ dupeta i siset’ne, pa da te opazu neki - kako se ono veli - estradni menadžeri. Da opraviš karijeru k’o staraleta i da se, na koncu, uvališ nekom bogatom bizmismenu i upropastiš mu život... Sponzorojka: - Smaraš matori, nisi mi nu u malom mozgu! Zabi glavu u tu flašu, da ti ne bi namestila žešću frku, ako me razumeš... Grmalj: - ’Ste viđeli - em kurvetina, em huligan! Šta misli ona, beda jedna, se ja plašim od tija njeni’ navijači. Pa, ja sam se, bre, rvo s međedom na ravne časti. Ma, nek’ dođu...
Student (naiđe s knjigama i velikim lenjirom pod miškom): - Oprostite, je l’ slobodno?
Grmalj (besno): Evo ga i ovaj!? Ma, šta ti, bre, misliš da se ja plašim od te bezbolne palice?
Student: - Kakva palica? Ne razumem?!
Grmalj: - Znam ja, to te poslala ona beštija, al’ ne plašim se ja vas ni ovako mator! Gledao sam ja sinoć cijelu noć kako ste namazani, samo gledate kako da smestite dobrom čoeku. Đe vi je poštivanje, sram vi bilo...
Student: - Ja vas uopšte ne razumem! Niti znam ko je ta beštija, niti gledam te vaše realiti programe, a ponajmanje je ovo bezbol palica. Ovo je običan lenjir za vežbe na fakultetu...
Grmalj: - Ma, je li moguće?! Mi’š mene de prevariš? I, još kao igra podmuklo na finoću! Ko da ja ne znam da je vaspitanje ukinuto u tu vašu demokratiju - il’ si prevarant ili, nedo bog, nastran...
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da učestvuju u opskurnom rijalitiju zvanom Srbija...

* * *

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, izuzev što je konačno puštena u rad fekalna kanalizacija, a to je samo po sebi toliko epohalna vest da je ne treba devalvirati mešenjem s bilo kojom drugom...