Bolje je formirati gradske opštine
- Moje mišljenje ide u tom pravcu i ukoliko je to u skladu sa Zakonom da je bolje formirati gradske opštine.
Na žalost mogu samo da konstatujem da kvalitet života nije isti u naseljenim mestima i u Pančevu, i da ide u korist ovog drugog.
Šta je, po Vašem mišljenju, obeležilo 2014. godinu u Pančevu?
- Više stvari obeležilo je 2014. godinu. Ponosan sam što je Grad funkcionisao i pored toga što smo imali oko milijardu dinara manje sredstava u budžetu u odnosu na prethodne dve godine. Želim da naglasim da je “ATP“ 2013. godine dobio 330 miliona dinara, a ove godine sto miliona dinara manje, a prevoz je i pored toga funkcionisao kao i prethodnih godina. Ukoliko domaćinski vodite računa o finansijama, može Grad da funkcioniše i kada nedostaje ovoliko novca. Kapitalna investicija bila je totalna rekonstrukcija mosta preko Tamiša. Preko njega će u narednom periodu biti ograničen prelazak za teretna vozila. Ono što je možda najvažnije jeste stvaranje uslova za formiranje severne industrijske zone na oko 75 hektara. Tamo smo doveli vodu i pre dva i po meseca smo, zajedno sa “Elektrovojvodinom“ izgradili smo trafostanicu. U februaru ove godine izgrađen je i grudobran u okviru kasarne “Rastko Nemanjić“, sredstvima iz budžeta, što je bio preduslov da se skine zona zabrane gradnje na tom području.
Iako odavno najavljivane, izostale su investicije i dolazak investitora u Pančevo. Na koji način planirate da obezbedite investicije i nova radna mesta?
- Severnu industrijsku zonu pustićemo u funkciju u prva tri meseca 2015. godine. Radićemo i na lobiranju da određeni investitori dođu u Pančevo upravo u severnu industrijsku zonu. Poznato je da imamo dve fabrike južne zone, pre svega mislim na “Petrohemiju“ i “Azotaru“, gde još uvek ne znamo da li će doći strateški partner, da li će država i dalje subvencionisati takvu proizvodnju. Grad Pančevo je izuzetno zabrinut za budućnost te dve fabrike, a istovremeno smo zainteresovani da one rade iz dva razloga: u njima rade naši sugrađani, oko tri hiljade ljudi, a i lokalni budžet se puni po osnovu dela poreza koji ide na zarade i ekološke takse. Zato i pripremo severnu industrijsku zonu. Ukoliko dođe strateški partner i izvrši racionalizaciju radnih mesta, želimo da ti ljudi koji ostanu bez posla mogu na teritoriji Pančeva da nađu novi posao u realnom sektoru a da ne budu socijalni slučajevi kada potroše otpremnine koje budu dobili. Zato užurbano radimo na stvaranju uslova gde mogu investitori da dođu. Pančevo je sredinom prošlog veka doživelo ekspanziju što se tiče industrijalizacije i u poslednjih dvadesetak godina sve vlasti na nivou grada su bile ležerne, smatrajući da je Pančevo jak industrijski centar i da nam ne treba neka nova industrijska zona gde bi industrijalizacija u Pančevu mogla da nastavi svoju izgradnju. Sa time sam se ja susreo pre godinu i po dana da je bilo investitora koji su tražili dva ili pet hektara, ali da mi nismo imali šta da im ponudimo. Zato smo se usmerili ka formiranju industrijske zone. To je jedini normalan i zdrav put. U krizi treba rekonstruisati i ulice i ostalu infrastrukturu ali ako ne uložite novac u nešto što će sutra da vam dodatna sredstva donese u gradski budžet i ako nemate razvojni put u smislu da se ljudi zaposle, onda je ovo sve pogrešno. Moramo prvo da osnažimo lokalni budžet, da ne bude više potrošački nego da bude razvojni da u budžetu možemo da odvojimo 20% sredstava upravo u razvoj grada pa onda da rekonstruišemo ulice i da radimo infrastrukturu.
Budžet grada i ove godine se slabije puni. Kako je doneta odluka kojih se to investija Grad mora odreći u ovoj godini?
- Kada imate milijardu dinara manje u budžetu onda je prioritet da grad funkcioniše, pri čemu mislim na uredno i kvalitetno vodosnabdevanje, da je higijena u gradu na zavidnom nivou, da se redovno iznosi smeće, da je trava pokošena. I hortikultura mora da bude na zavidnom nivou, da grejanje po stanovima preko JKP “Grejanje“ funkcioniše, da “ATP“ normalno radi, jer ako imate blokadu kod njih, ljudi ne mogu da stignu na posao, a deca ne mogu da idu u školu. To su sve neki segmenti na koje smo mi obratili pažnju kao jako bitne kako bi grad funkcionisao. Što se tiče samih investicija kapitalna je bila most, rekonstruisali smo nekoliko ulica u Pančevu, ali prioritet nam je upravo ulaganje u severnu industrijsku zonu kako bi sa više aspekata jedan takav projekat doneo benefit ovom gradu.
Građani će od prvog januara plaćati upola nižu cenu poreza na zemljište. Zašto ste odlučili da se ova odluka po hitnom postupku stavi na dnevni red Skupštine krajem novembra? Ima li šanse da građani plaćaju i niži porez na imovinu?
- Sednica je morala da se hitno održi jer smo imali kratak period. Da bismo smanjili stopu poreza u 2015. godini morali smo da donesemo jednu takvu skupštinsku odluku i da ona izađe u “Službenom listu“ Grada Pančeva do 30. novembra. Ceo problem oko zemljišta nije nastao u vreme ove vladajuće većine. U periodu između 2008. i 2012. godine po naseljenim mestima oko Pančeva, stanovnici i mesne zajednice, želeći da prošire građevinski rejon u poljoprivrednom zemljištu podneli su Gradu Pančevu preko planskih dokumenata da ono preko noći postane građevinsko. Tada je možda ideja bila da se i na delu takvog, poljoprivrednog, zemljišta podignu neke privredne hale ili neka prerađivačka proizvodnja, možda i neke industrijske zone. Koliko znam, nije se ništa izgradilo, ali zbog donošenja zakona o porezu, u maju 2013. godine, a primenjen u ovoj godini, došli smo u situaciju da imamo razliku u vrednosti zemljišta. Samim tim i poreska rešenja su u novčanom iznosu bila 10 puta veća, kada je reč o razlici između poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. Onda imate apsurdnu situaciju da čovek koji se bavio oduvek poljoprivrednom dobije uvećan iznos poreza. Morali smo na neki način da reagujemo i to ublažimo. Voleo bih da sam mogao potezom pera da to zemljište vratimo u pređašnje stanje, ali isti je postupak kao kada su doneta rešenja kojima su poljoprivredna zemljišta preinačena u građevinsko i za vraćanje u prvobitno stanje. Za to je potrebno vreme. Kako građani ne bi čekali da prođe taj zakonski vremenski rok doneli smo odluku da se poreska stopa sa 0,3% smanji na 0,15% tako da će porez duplo manje plaćati svi vlasnici zemljišta porez na teritoriji Pančeva u 2015. godini. Što se tiče rešenja za poreze u 2014. godini, nadležan je drugostepeni organ, to je Poreska uprava i tamo mogu podneti žalbe. Koliko znam izdato je oko 11.000 rešenja, a samo 70 žalbi je podneto drugostepenom organu. Inače, na nivou cele zemlje je poreska stopa za zemljište bila 0,3% ali je ostavljenom lokalnim samoupravama da taj procenat povećavaju ili smanjuju. Što se tiče poreza na imovinu, zakon nas obavezuje da donesemo takve mere. Porez na imovinu neće biti spuštan. Na kraju krajeva, država i Grad žive od poreza a tu nije ni bilo drastičnih iskakanja kao u slučaju poreza na zemljište.
Najavili ste, pri samom stupanju na funkciju, da neće biti novih zapošljavanja u javnim i javno - komunalnim preduzećima. Svedoci smo da se u mnogim firmama to nije u punoj meri poštovalo. Zašto?
- Trend do 20. juna 2013. godine kada sam imenovan na mesto gradonačelnika bio je katastrofalan što se tiče zapošljavanja po javnim komunalnim preduzećima. Poznato je da je u više javnih preduzeća na teritoriji Grada u tom vremenskom period od 6. maja 2012. do juna 2013. da se za tih godinu dana tamo zaposlilo između 50 i 80 ljudi što je dovodilo do toga da se naruši poslovanje i rentabilnost takvih preduzeća. Lično sam tražio i Gradsko veće je donelo zaključak da se obustavlja zapošljavanje do daljeg. Tek kasnije je Vlada Republike Srbije donela isto tako jednu meru koja je bila primenjena od 6. decembra 2013. Zaustavili smo taj trend da se u kratkom vremenskom periodu zaposli veliki broj ljudi. Kao posledicu imali smo da, na primer, JKP “Higijena“, koja ima više od 400 zaposlenih, imalo je oko 35 čistača na ulicama. Morali smo da popunimo takva radna mesta koja su nosioci posla po tim javno-komunalnim preduzećima poput kosača u “Zelenilu“, čistača u “Higijeni“... Ne mogu da kažem, bilo je i zaposlenja koji su bili dogovor unutar vladajuće koalicije. Kada pravite vlast i kada neke stranke sednu za sto da bi imale neki uticaj po javno-komunalnim preduzećima, žele da sprovode politiku i program svoje stranke i mere koje su doneli. Zato hoće svoje ljude na mesta direktora, ili mesta zamenika tako da je po koalicionom dogovoru bilo da se određeni broj lica postavi u menadžment tih preduzeća. Na primer, kada je LDP preuzeo “ATP“ tražili su da celokupan menadžment oni dovedu, upravo zbog problema koji su bili u tom komunalnom preduzeću. Nismo mogli da se odupremo tome zato što su takvi problemi bili da je i normalno kad neko hoće da preuzme odgovornost u nekom segment da hoće da dovede možda i pet ljudi svojih i svoj tim da bi sproveo neke mere. U tom smislu je bilo zapošljavanja, ali većeg obima kao nakon šestomajskih izbora 2012. godine, odgovorno tvrdim da nije bilo.
Ovu 2014. godinu u Pančevu potresali su izvesni skandali. Od hapšenja nekih političkih ličnosti do nesuglasica ili nesporazuma oko dodela priznanja Grada Pančeva. Nagoveštava li to promenu ili rekonstrukciju vlasti u Pančevu?
- Svaki građanin i svako zaposleno lice, što u državnim organima, što u javno - komunalnim preduzećima ili privatnim firmama je pred zakonom jednak. Bilo ko ko se ogreši o zakon na ovaj ili onaj način mora da odgovara. Niko nije zaštićen niti ukoliko je član bilo koje stranke pa i vladajuće, tako da tu ne mogu ništa da kažem. Ni kao gradonačelnik ni ispred stranke u kojoj sam nisam ovlašćen da se bavim istražnim radnjama. Postoje institucije koje se bave time, ali svakako da kao gradonačelnik osuđujem svaki pokušaj zloupotrebe zakona jer i sam funkcionišem tako što pre svega poštujem zakon, što radim u interesu građana Pančeva. Za sada nemamo nagoveštaja da će doći do promene ili rekonstrukcije vlasti u Pančevu. Ono što mogu da konstatujem je da mi imamo političku stabilnost bez obzira na ovako široku koaliciju u gradu. U Pančevu vlast čine upravo one stranke koje su suprotstavljene na nivou pokrajine i republike tako da je jako teško i održati takvu koaliciju. Ipak sa zadovoljstvom mogu da kažem da imamo odličnu komunikaciju unutar vladajuće većine, da sve odluke koje donosimo, donosimo uz dogovor i mislim da u Pančevu nema tih problema, da ih neće ni biti do sledećih redovnih izbora. Želim da podvučem da živimo u izuzetno turbulentnom vremenu sa velikim socijalnim i političkim tenzijama, tako da je u principu sve moguće, ali mislim da nijedan indikator za sada ne pokazuje da će doći do rekonstrukcije vlasti u Pančevu.
Kako ocenjujete stanje u pančevačkim naseljenim mestima u odnosu na grad? Da li bi situacija bila bolja kada bi u pojedinim mestima, poput Starčeva, bile formirane gradske opštine?
- Moje lično mišljenje ide u tom pravcu i ukoliko je to u skladu sa Zakonom da je bolje formirati gradske opštine. Na žalost mogu samo da konstatujem da kvalitet života nije isti u naseljenim mestima i Pančevu, ide u korist ovog drugog. Krivo mi je što imamo velika sredstva u budžetu u Sekretarijatu za rural i poljoprivredu, oko 500 miliona dinara. To su velika novčana sredstva koja su zakonski strogo namenska i mogu da se rade samo atarski putevi, kanalska mreža, vetrozaštita. Toliki budžet je zato što je na teritoriji Pančeva ima 70.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, od toga 27.000 hektara je u vlasništvu države koje se izdaje u zakup. Oko 60% ide putem licitacije svake godine ide Republici a 40% sredstava ostaje Gradu, tako da su to ta sredstva. Ono što smo kao Grad tražili od Vlade Republike Srbije jeste da nam omoguće da ta sredstva ulažemo u infrastrukturu po naseljenim mestima, pre svega mislim na vodosnabdevanje, na kanalizaciju i uopšte da podignemo kvalitet života naših sugrađana po naseljenim mestima. Kao gradonačelnik nisam zadovoljan i ne bih voleo da je takav jaz u kvalitetu života između Pančeva i devet naseljenih mesta i voleo bih da ojačamo gradski budžet da možemo ravnomerno da razvijamo i gradski centar i naseljena mesta.
Da li ste zadovoljni razvojem Starčeva, s obzirom da je jedno od mesta koje, slobodno se može reći, “odskače“ u odnosu na ostala naselja?
- Starčevo je imalo sreću što je u prethodnih nekoliko godina imalo poslanika u pokrajinskoj skupštini, pre svega mislim na Petra Andrejića, tako da je on dosta aktivnosti preduzeo na razvoju Starčeva. Kad kažem on, mislim i na njega i na njegov tim, da su uz pomoć raznih projekata dobijali sredstva iz Pokrajine i da su ona usmerena ka Starčevu. Kad bi svako naseljeno mesto imalo po jednog Petra Andrejića sigurno bi kvalitet života u naseljenim mestima bio na mnogo značajnijem nivou. To je evidentno i to su činjenice. Jednostavno, politički ambijent i energija pokrajinskog poslanika je išla u pravcu da Starčevo dobije tako vredne i kapitalne stvari, što je za svaku pohvalu.
Naseljena mesta su uglavnom nezadovoljna dosadašnjim načinom finansiranjnja i sredstvima koji su dobijali iz gradskog budžeta. Kako će u narednom periodu izgledati Vaš odnos prema njima i hoće li ona dobijati više novca iz budžeta. Da li skupštine mesnih zajednica mogu da računaju na veći nivo samostalnosti?
- Kad imate novca u budžetu onda možete da budete skloni donošenju krupnih političkih stvari poput pitanja kao što su formiranje “Selkoma“, jednog zajedničkog seoskog preduzeća ili recimo formiranje opština po naseljenim mestima, ali kad imate milijardu dinara manje u budžetu onda su sve aktivnosti u tom pravcu čiste avanture zato što može da se pokaže da tako jedna aktivnost zahteva dodatnu intervenciju sredstava u budžetu, a da vi to nemate i onda možete da napravite veliki problem. Zato mislim da je bolje ne ulaziti u takve avanture ako nemate novca da pokrijete neke nepredviđene troškove. Što se tiče samih sredstava u budžetu, to je problematično s obzirom na trenutnu situaciju uopšte u Republici Srbiji što se tiče novca, mera štednje Vlade Republike Srbije, tako da je nama prioritet samo da sistem funkcioniše i u gradu i po naseljenim mestima i to je nešto što u ovim teškim kriznim vremenima je nama prioritet.
Novogodišnja čestitka gradonačelnika čitaocima “Starčevačkih novina“
- Želim svim sugrađanima u gradu i naseljenim mestima koji slave po Gregorijanskom kalendaru da čestitam prvo Božić, takođe i vernicima koji slave po Julijanskom kalendaru čestitam Božić i želim ličnu i porodičnu sreću. Nadam se da ćemo u narednim godinama da ostvarimo sve naše snove u smislu da razvijemo kako grad tako i naseljena mesta. LJudi koji dođu u poziciju da preuzmu odgovornost za vođenje Grada ukoliko nemaju energiju, viziju, želju ukoliko nemaju pozitivan stav prema životu mislim da ne bi trebalo time da se bave. Koliko god da je teška situacija, verujem da ćemo samo ukoliko smo pametni i ukoliko znamo šta hoćemo i šta nećemo da ostvarimo sve naše projekte i ideje, a sve u cilju da podignemo kvalitet života naših sugrađana.