Mic, po mic, uprkos otezanjima, odlaganjima i raznim poplavama, stižemo do onog što je odavno neminovno - kresanje plata i penzija! I, dosad je sirotinja raja jedva migoljila i spajala kraj s krajičkom, a kako li će tek da bude...

U epizodi: Parada za plate i penzije

Tračoslava (u pošti u ovećem redu pred šalterom): - Ijaoo, moj lepi komšo, šta li če da piše na lističu, majko moja! Onaj moj pokojni sirotan mi ionako ostavio onu bedu od pemzije, a kakva li če tek da bidne poslen smanjivanja. Da l’ čemo više da mognemo i za kafendisanje da imademo...

Šeširdžija (opušteno): - Eeeh, komšinka, zadnje vreme došlo! Što smo iskafendisali, to nam je... Ta, čemu i ja da se ponadam, kad i dosad ova moja seljačka pemzija nije bila ni po jada. A ove godine i poplave, i kiše, i plamenjača, i stenice... Auuu... Grmalj (stoji iza njih šireći miomiris mešavine domaće ljute i belog luka): - Hik, alaj ste se zaronzali i ukukali?! Pa, jes’ da je loša god’na, ka’ su nam one amer’kanske žgadije preko onija harpuni poslali sva ta zala. A, i ovija vlasti što im se ližu, na nji’ovu naredbu, oće mi umanjit’ ovu bjedu od ratne invalidnine.

Sponzorojka (namunjena ekskluzivnom uvoznom garderobom i ultra jakim parfemom): - Zn’či, što su spori ovi na šalteru, a već kasnim na šoping. Nego, neće valda i meni dečko da uskrati dotacije, treba da nabacim novu bundu od merca! Nisu valjda i u Italiji umanjena primanja. Mis’im, nije fora - on je tamo ugledni biznismen za medalju...

Grmalj: - Ma, id’ mala - ne veli se to bizmismen, već mafijozo! Bit’ će dobro ak’ ne nosa prugastu odjeću iza rešetkastih pendžera. Al’ kako ćemo mi ođe preživjet’ s onom crkav’com, ni bog sveti ne zna! A, bitno da ovi naši ugursuzi oće da prave onu pedersku paradu! Bruka i sramota! I, još sam čuja da im za to dadoše neke novce! A za naše pemzije neima dovoljno. E, vala, ne more... Student (iza njega razgovara mobilnim): - Izvinite, gospodine, pokušavam da saznam kad imam ispit, toliko glamite da ne čujem šta govore ovi iz studentske službe...

Grmalj: E, neš’ ti men’ ućutkivat’! Zbog vas školovani’ Europejca, oni tamo ’oće da paradiraju, a mi treba da poskapamo. E, ondak ćemo i mi na ul’ce da tražimo svoja prava...

Student: - Pa, naravno, šta čekate - ako ste ugroženi, demonstrirajte za svoja prava! Ali, ne - vama je lakše da gunđate sebi u brk, a kad dođu izbori progutate laži koje vam se serviraju i ćutke glasate za vlast. I, sve tako do sledećeg glasanja... A, smeta vam kad ljudi nenasilno hoće da se založe za svoja osnovna ljudska prava...

Grmalj: - Jes’, mjkumu - ma, nisu ta “topla braća“ tak’ luda kak’ izgledaju. More se i od nji štogođ naučit’! Ak’ je tak’ - ’oću i ja da demonstriram! Al’ ne dam se zeznut - pozadina uza zid!

I, svi su oni tako, slyčajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da gunđaju i tek retkim prilikama demonstriraju ne bi popravili životne uslove...

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, izuzev što će uskoro biti puštena u rad kanalizacija, očekuje se početak asfaltiranja Ritske ulice, Pab “Neolit“ je prikupljo novac za lečenje sedmogodišnjeg Dejana Petrovića iz Pločice, izviđači odreda “Nadel“ krečili su zidove Doma kulture, a trinaestogodišnjak Nemanja Teofilović je na ekološkom ultra-maratonu od pančevačke Rafinerije do Fruške gore biciklom u cugu prevalio stodvadeset kilometara. Svaka čast!