Fri06222018

Azurirano02:45:07 PM GMT

Back KOMENTARI KOMENTARI Zemlja čuda

Zemlja čuda

  • PDF

Srbija je zemlja čuda. Umemo iz iskustva stečenog tokom decenija čuda da uočimo da je nešto čudo, ali to isto čudo ne umemo da rasčudimo da više ne bude predmet čuđenja. Ima bezbroj primera gde zavrtimo glavom i procedimo kroz zube da to-i-to više - i nije čudo.

Čudo je koliko smo kao narod uvereni u to da svaki jarak, obala potoka ili reke, ili bilo koja manja udolina, svaka dolja, u stvari služe za odlaganje smeća. Ma šta odlaganje - za bacanje smeća! Gde god vidiš takvo zgodno mesto a da pritom tebe niko ne vidi - oslobodi se hitro kese ili džaka sa smećem i baš te briga. Dalje uputstvo kaže da tome služe i obodi naselja, pa onda jedno čudo rodi drugo čudo: pse lutalice u potrazi za hranom.

Čudno je kako nekome padne na pamet da zaustavi automobil (neretko i sa oznakama “BG“) iz kojeg nonšalantno išeta pas, do juče kućni ljubimac i miljenik, od sutra lutalica. Kažu ljudi da se to često dešava baš tu, pred mostom preko Nadele. To mesto je nekako zgodno i za one pse koji su do juče bili čuvari bostana i druge letine, a od jeseni - zvanično i lutalice. Opet, ne svojom voljom, već voljom onih koji su ih koristili i iskoristili, dok im je to trebalo. Potom, lutalice polako osvajaju novu teritoriju u naselju, a i jure bicikliste, decu i časne starine. Čudo je i kako se nađe neko te hrani pse lutalice, čineći ih i dalje lutalicama a ne želeći da ih udomi.

Lutalice lutaju i jure, dok je pravo čudo koliko njih niko ne juri. Kažu ljudi, zovu šintere, ovi se baš i ne odazivaju toliko hitro, a kada dođu, često ne nađu pse na mestu koje je prijavljeno. Čudo. Neće psi da ih sačekaju. I to vrzino kolo se igra, sa starim pravilima i primesama čudesa. Naših čudesa. Tuđa su malo drugačija.

Jedno takvo tuđe, “uvezeno“ čudo, jeste i parada ponosa. Ta fantastična udica (koja se zabaci gladnom narodu svake godine u ovo vreme) ponovo se zakačila i trza li trza. Ustade i Crkva, a sa njom i vasceli puk. Pravo je čudo kako je ta vika i dreka oko parade bučnija od one tišine koja je propratila smanjenje plata i penzija. Čudno, zar ne?

ARHIVA: BROJ 248

ARHIVA: BROJ 247

ARHIVA: BROJ 246

ARHIVA: BROJ 245

ARHIVA: BROJ 244