Sat09222018

Azurirano02:21:53 PM GMT

Back INTERVJU LICE S NASLOVNICE Vladimir Tričković, bajker i odgajivač pasa

Vladimir Tričković, bajker i odgajivač pasa

  • PDF

Pas je čovekov prijatelj
Vladimir Tričković je rođen 1985. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu a smer - saobraćajni tehničar drumskog saobraćaja, završio je u Smederevu. Od malena voli motore koji su ujedno bili razlog da se opredeli za stručnu spremu koja ima veze sa saobraćajem. Takođe je od malena zavoleo pse za šta je odgovoran njegov otac koji je nekada bio lovac pa je u dvorištu uvek imao pse. Vladimir je danas odgajivač jedne od još uvek retkih pasa u našoj zemlji a u pitanju je rasa “kane korso“ ili kako ga kod nas zovu - italijanski mastif. NJegovi psi su osvajači desetak pehara sa nacionalnih i međunarodnih izložbi, štenci iz njegovog legala se trenutno nalaze u raznim krajevima sveta a za štene koje trenutno priprema za izložbe pasa, dobijao je pozamašnu sumu novca iz Engleske koju nije prihvatio kako bi ostvario svoj cilj, a to je - registrovana svetski priznata odgajivačnica pomenute rase koja će biti u Starčevu. Član je Kinološkog saveza Srbije i član “kane korso“ kluba u Beogradu.

Recite nam za početak nešto više o svom odrastanju u Starčevu...
- Odrastao sam kao i sva druga deca iz ulice. Voleli smo da idemo na pecanje, igrali smo fudbal, ponekad bi nekome na pamet pao nekakav nestašluk ali to je valjda normalno u tom uzrastu. Pošto mi je otac bio lovac, uvek smo u dvorištu imali neke pse tako da sam odmalena zavoleo te životinje. Paralelno sa zanimanjem za pse zavoleo sam motore. Recimo da motori spadaju u neku vrstu mojih nestašluka iz detinjstva. U početku sam imao motore malih kubikaža koje sam stalno prepravljao, glancao, dodavao neke novine da bi nakraju odlučio da i moje školovanje ima veze sa saobraćajem.

Da li ste član starčevačkog moto kluba?
- Član sam od osnivanja a ujedno sam i član upravnog odbora. Ponosan sam na to što smo za kratko vreme dospeli na dobar glas kao moto klub koji je imao pregršt akcija humanitarnog karaktera. Bio bih najsrećniji kada ne bi bilo potrebe baviti se humanitarnim radom ali na žalost to je svakodnevica, zajedno sa prjateljima iz moto kluba pomagaćemo svima koliko je to u našoj moći.

Pričajmo o psima. Zašto ste se odlučili za rasu pasa “kane korso“?
- Najpre bi pomenuo da prvi pas te rase kojeg sam kupio pre pet godina u Sremskoj Mitrovici, i dalje imam. Tu rasu sam odabrao zbog karaktera samih pasa a i zbog toga što je retka rasa. Recimo da u vreme kada sam ga kupio u celom Pančevu i okolini je postojao samo jedan pas te vrste. Vremenom sam upoznao dresera pasa Bogdana Ardeljana Batu koji me je uveo u svet kinologije. Pas koji je bio u mom vlasništvu postao je šampion Srbije a ja sam obišao sa njim sve izložbe u zemlji pa čak i specijalizovane izložbe na kojima su sudije iz celog sveta.

Smatrali ste da je šampionsku lozu potrebno nastaviti?
- Upravo tako. Državnog šampiona sam upario sa dvostrukim svetskim šampionom i tada sam shvatio da je sve postalo ozbiljno, na svetskom nivou. Celo leglo sam rasprodao što u zemlji što u zemljama regiona pa i šire. Sada već poučen iskustvom i znanjem ostavio sam za sebe štene kome sam dao ime Soprano Big Rok Of Neolit (Soprano Veliki Kamen Iz Neolita). Na prvoj izložbi u Pančevu proglašen je za najlepše štene u klasi beba a u Velikoj Gredi od italijanskog sudije osvojio je drugo mesto. U pitanju je mlad pas ali sam siguran da će imati sjajnu takmičarsku budućnost. Već dobijam ponude iz sveta da ga prodam, poslednja je bila iz irskog Dablina. Ponuđen mi je ček od jednog odgajivača pasa na 4000 evra, što sam odbio, svestan da će mi taj pas doneti mnogo veću zaradu a i nije baš sve u novcu, ipak se ovim bavim prvenstveno iz ljubavi prema psima.

Kako izgleda priprema psa za sezonu izložbi?
- Najbitnija je socijalizacija psa u smislu dresure, zatim je potrebna fizička spremnost a to podrazumeva puno vremena u radu sa psom u smislu treninga i istrčavanja. Korigovana hrana, vitamini, potrebno je jako puno vremena u radu sa psom a takođe je potrebno jako puno ulaganja materijalnog kao i fizičkog. Na sreću,otac mi puno pomaže, puno toga smo već naučili da odradimo rutinski, pravi timski rad.

Da li rasa pasa o kojoj govorimo spada u opasne vrste?
- Smatram da je ta podela pasa na opasne i na one koji to nisu, totalna glupost. Pas, kao životinja, opasan je za ljude bez obzira na vrstu. Nameće se pitanje šta želite od psa? To je problem. Krivi su vlasnici pasa koji svojim neznanjem ili namerno od ljubimca naprave zver. Karakter imaju sva živa bića, kažu da se obično pas bira po sopstvenom karakteru a to sve govori. Sve ostalo je vlasnik usadio u psihu životinje koje kasnije deluju instiktivno a to se pokazalo kao opasno po ljude i druge životinje.

Da li imate neke planove za budućnost?
- Trenutno mi je plan da psa kome sam uz ime dodao da potiče iz neolita, a čime se Starčevo ponosi, postane nosilac titule šampiona sveta. Dalji planovi su mi da u skorije vreme registrujem odgajivačnicu ove vrste pasa koja bi mi pomogla da budem u kontaktu sa istomišljenicima iz svih krajeva sveta.

ARHIVA: BROJ 246

ARHIVA: BROJ 245

ARHIVA: BROJ 244

ARHIVA: BROJ 243

ARHIVA: BROJ 242