Sun09232018

Azurirano02:21:53 PM GMT

Back INTERVJU INTERVJU dr Milan Trifunović (ds), GRADSKI VEĐNIK ZADUŽEN ZA ZDRAVSTVO

dr Milan Trifunović (ds), GRADSKI VEĐNIK ZADUŽEN ZA ZDRAVSTVO

  • PDF

Za sada ambulante bez specijalista
- Naša želja i jeste da oni budu zaposleni u ambulantama, međutim Zakon nas sprečava u tome. Ranije su se te ambulante zvale zdravstvene stanice i kao takve, imale su pravo da imaju i specijaliste. Akreditacijom Doma zdravlja one su preimenovane u zdravstvene ambulante i po Zakonu nemaju pravo da zapošljavaju specijaliste

Da li ste zadovoljni stanjem svih 25 zdravstvenih objekata u nadležnosti Doma zdravlja? Koji su to problemi čije Vas rešavanje i dalje očekuje?
- Uglavnom sam zadovoljan. Veliki broj, u dve trećine ovih ambulanti je praktično završena rekonstrukcija i one su u stanju da normalno funkcionišu. Predstoje nam još radovi u četiri zdravstvene ambulante. Ove godine smo započeli, a nadamo se da ćemo u septembru završiti rekonstrukciju ambulante u Banatskom Brestovcu. Očekuje nas početak rekonstrukcije ambulante “Novi svet“ na Tesli. Ostala je rekonstrukcija ambulante u Dolovu, kao poseban problem jer je u vlasništvu zemljoradničke zadruge i nema upotrebnu dozvolu. Da bismo uopšte mogli da uradimo bilo kakvu rekonstrukciju ili sanaciju neophodno je prvo da se reši legalizacija i to je sada u toku. U ambulanti “Centar“ u gradu ostalo je da se uradi čekaonica i mokri čvor. Oni, praktično, nemaju čekaonicu, već samo hodnik gde pacijenti sede.

Koje su potrebe zdravstvenih ambulanti u gradu i selima? Da li su one adekvatno opremljene?
- One su uglavnom opremljene onom standardnom opremom koju zahtevaju ambulante. Prošle godine smo za kompletnu opremu svih zdravstenih ambulanti izdvojili tri miliona dinara, ove godine čak 5 miliona dinara, što smatram da je dovoljno novca da se kompletno opreme sve ambulante. Za sad nemamo nekih problema vezano za opremljenost.

U kakvom je stanju, prema Vašem mišljenju, zdravstvena ambulanta u Starčevu?
- I starčevačka ambulanta je opremljena standardnom opremom koja je predviđena za takve objekte. Vrlo su dobro organizovani i veoma sam zadovoljan njenim radom. Tamo odlaze i pedijatar i ginekolog. U sela u sve ambulante ide pedijatar, a ginekolog u pet. Jedna od tih pet je i Starčevo. Na taj način je građanima Starčeva omogućeno da imaju u svom mestu dostupnu zdravstvenu zaštitu vezanu za pedijatriju i ginekologiju.

Ove godine omogućeno je da pedijatri i ginekolozi i dalje povremeno rade u ambulantama u selima. Kako će se taj program sprovoditi do kraja ove godine?
- Gradsko veće je zvanično usvojilo Program rada i finansiranja odlazaka pedijatara i ginekologa u naseljena mesta na teritoriji Pančeva. To funkcioniše normalno, nema nekih posebnih problema i planiramo da se to i nastavi. Program je počeo prošle godine u aprilu, a nastavićemo tako i narednih godina s obzirom da Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne predviđa rad specijalista, pedijatara i ginekologa, u naseljenim mestima.

Koliko je izvodljivo da ginekolog i pedijatar budu trajno zaposleni u starčevačkoj zdravstvenoj ambulanti?
- Naša želja i jeste da oni budu zaposleni u ambulantama, međutim Zakon nas sprečava u tome. Ranije su se te ambulante zvale zdravstvene stanice i kao takve, imale su pravo da imaju i specijaliste. Akreditacijom Doma zdravlja one su preimenovane u zdravstvene ambulante i po Zakonu nemaju pravo da zapošljavaju specijaliste, uključujući i pedijatre i ginekologe.

Iz gradskog budžeta omogućeno je parovima da dođu do potomstva veštačkom oplodnjom. Recite nam nešto više o tom programu.
- Ovo je treća godina kako se sprovodi Program finansiranja trećeg pokušaja vantelesne oplodnje od strane grada. Prethodne dve godine Grad je izdvajao po šest miliona, tako da je po 20 naših sugrađanki prošlo taj program. Sa obzirom na to da je budžet ove godine smanjen, obezbeđeno je tri miliona dinara za 10 sugrađanki. Postupak javne nabavke je u toku i nadam se da će do kraja avgusta sve biti završeno i da će pacijentkinje od prvog septembra odlaziti u izabranu kliniku na postupak oplodnje. Da se ne bi gubilo u vremenu, raspisan je i javni poziv, koji je otvoren do 15. avgusta, za parove koji bi želeli da budu uključeni u program veštačke oplodnje. Zainteresovani mogu doći u kancelariju 203 u Gradskoj upravi, u Sekretarijat za socijalna pitanja, kod Dragane Dačić po obrazac Zahteva, na kome piše šta je sve neophodno od dokumenata. Ti zahtevi se podnose u Gradskom uslužnom centru, a poziv je za sve žene koje imaju do 40 godina. Do sada je prijavljeno pet parova.

Stomatolozi u Pančevu već nekoliok meseci unazad ne dobijaju plate u isto vreme kad i ostali lekari. Ima li nagoveštaja da će doći do nekog trajnijeg rešenja?
- Na stomatologiji je bilo 120 zaposlenih do 2008. godine, kada je donet novi standard broja zaposlenih. Određeno je da 70 budu ugovoreni, a 50 neugovoreni. Malo je specifična situacija što svi oni u stalnom radnom odnosu. Neugovoreni su bili dužni da svojim radom zarade svoju platu. Ministarstvo zdravlja je to tako zamislilo, međutim, realno to nije moguće. Za plate tih 50 ljudi mesečno je potrebno oko četiri miliona dinara, a oni zarade oko milion, što je dovoljno samo za doprinose. NJihove plate moraju da idu iz tekućih sredstava za poslovanje Doma zdravlja. Ranijih godina Dom zdravlja je dobijao mnogo više para iz tih vanstandardnih usluga. Na tu temu više puta smo razgovarali sa gradonačelnikom Pančeva i išli u Ministarstvo zdravlja i “Batut“. U Ministarstvu su nam zvanično rekli da nemaju nikakvo rešenje za stomatologiju i da to prebacuju na lokalnu samoupravu. Neuobičajeno je da Grad obezbeđuje plate za radnike koji zvanično pripadaju Ministarstvu. Na tu temu smo razgovarali u samoj Gradskoj upravi ne bismo li našli nekakav modus da pomognemo tim radnicima. Postoji jedna tačka Zakona o zdravstvenoj zaštiti koja dozvoljava da Grad može da finansira Dom zdravlja u vidu kadra i opreme ako to prelazi standard koji propisuje država. Ovih dana u toku su ozbiljni razgovori kako da Grad isfinansira deo tih sredstava, jer teško da ćemo moći sve. Dugovi se gomilaju, plate kasne, Ministarstvo nema nikakav program, trebalo je da se sprovede nekakav socijalni program i da uz otpremnine deo radnika da se smanji. Niko ništa ne radi, tako da bi Grad trebalo nekako da ublaži probleme.

Koji su to planovi koje je realno sprovesti do kraja 2014. godine sa novcem koji vam je budžetom grada dodeljen?
- Reč je o programu veštačke oplodnje, program ginekološko-pedijatrijske zaštite u selima i programu vezanom za srednje škole i završne razrede osnovnih škola iz oblasti reproduktivnog zdravlja. To su polno prenosive bolesti, maloletničke trudnoće i abortus. To se sprovodi uveliko i tu smo čak preduhitrili pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu koji su raspisali konkurs za srednje škole, znatno kasnije posle nas. Grad takođe finansira utvrđivanje uzroka smrti i izdavanje potvrda o smrti van zdravstvenih ustanova, program koji se redovno sprovodi. U toku je i nabavka sanitetskog vozila za Hitnu pomoć, u vrednosti od nekih pet miliona dinara. Pošto je Dom zdravlja prešao na elektronski karton, izdvojena su određena sredstva za održavanje tog sistema. Mi smo jedini i prvi koji su za sada konkurisali i dobili sredstva za sajt Doma zdravlja na jezicima manjina. Biće obuhvaćeni slovački, mađarski i rumunski jezik. Do kraja godine biće završene ili započete neke od investicija o kojima smo već govorili na početku intervjua, tako da mislim da će se realizovati svi ovogodišnji programi.

Koliko ste zadovoljni dosadašnjim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zdravstvo i kolika bi, prema Vašem mišljenju, ta izdvajanja trebala da budu u 2015. godini?
- Prošle godine su ta izdvajanja bila veća, 1,5% od gradskog budžeta što je dosta visok procenat u odnosu na druge gradove našeg ranga u Vojvodini. Prošle godine je to bilo oko 84 miliona dinara. Ove godine je budžet grada značajno smanjen, za oko 20%, tako da je za zdravstvo izdvojeno oko 60 miliona dinara. Gledajući na opštu situaciju, zadovoljan sam onim što je izdvojeno, ali se nadam da će iduće godine budžet biti bolji. Očekujem da ćemo se vratiti opet na taj 1,5%, otprilike na tih 80 miliona dinara što bi realno bilo dovoljno za naše potrebe.

Dr Milan Trifunović je rođen 2. oktobra 1947. godine.
Završio je Osnovnu školu u Nakovu, Gimnaziju u Kikindi, Medicinski fakultet u Beogradu i specijalizirao opštu i onkološku hirurgiju. Ima užu specijalizaciju iz onkološke hirurgije dojke koju je stekao na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije Medicinskog fakulteta u Beogradu. Na hirurškom odeljenju Opšte bolnice Pančevo od 1973. do 2012. godine radio je kao specijalista opšte hirurgije. U Zdravstvenom centru “Južni Banat“ u periodu od 1987. do 1991. godine. radio je kao direktor te ustanove. Od 2010. do 2012. godine bio je pomoćnik direktora Opšte bolnice Pančevo za hirurške grane. Dobio je zvanje primarijus i stručni je saradnik Medicinskog fakulteta u Beogradu - mentor za lekare na specijalizaciji iz hirurških disciplina za južni Banat.

Stručno se usavršavao u “Centru za dojku“ na Univerzitetskoj ginekološkoj klinici u Cirihu, Švajcarska i u KBC “Dragiša Mišović“ u Beogradu.

ARHIVA: BROJ 246

ARHIVA: BROJ 245

ARHIVA: BROJ 244

ARHIVA: BROJ 243

ARHIVA: BROJ 242