Mon07232018

Azurirano12:51:54 PM GMT

Back INTERVJU INTERVJU Suzana Jovanović, ČLAN GRADSKOG VE]A ZA SOCIJALNA PITANJA

Suzana Jovanović, ČLAN GRADSKOG VE]A ZA SOCIJALNA PITANJA

  • PDF

Grad pomaže samozapošljavanje
- Ono što je najznačajnije u tom Akcionom planu zapošljavanja jeste pokretanje sopstvenog biznisa, što se nekada zvalo samozapošljavanje. Taj program će sada lokalna samouprava raditi samostalno

Krajem marta usvojen je lokalni Akcioni plan zapošljavanja za ovu godinu. Šta je njegova uloga i koje su najznačajnije stavke tog dokumenta?
- Grad Pančevo je ovim akcionim planom predvideo određeni broj aktivnih mera za inicijalno smanjenje broja nezaposlenih. To su mere koje se odnose na lica na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. Najvažnije iz tog plana je taj podsticaj našim sugrađanima da aktivije razmišljaju o svojoj egzistenciji i inicijalno prema poslodavcima da razmišljaju eventualno o proširenju svoje delatnosti ili novim aktivnostima gde bi mogli da pronađu svoj interes. Posao lokalne samouprave nije da reši nezaposlenost, ali jeste da određenim merama stimuliše poslovnu klimu. Ono što se našlo u ovom akcionom planu vrlo je odgovorno, s obzirom na znatno smanjenje prihode budžeta i ostavili smo većinu mera od ranije, brinuli smo o svim segmentima. Izdvojila bih da smo i ove godine obezbedili novac za opremanje stručnih kabineta u srednjim školama koji direktno utiče na kvalitet obrazovanja kadrova, da bi bile lakše zapošljivi. Imamo nekoliko mera vezanih za studentsku i stručnu praksu. Za stručnu praksu biće dva poziva. Ono što je država, nacionalnim i pokrajinskim planom definisala, jeste da se ova stručna praksa može obavljati samo kod privatnih poslodavaca. Mi smo za te namene takođe odvojili deo sredstava i biće poziv za privatne poslodavce, ali smo dodatno odlučili i da Grad raspiše jedan poziv za stručnu praksu u javnom sektoru iz razloga što sva humana zanimanja neće najverovatnije kod privatnih poslodavaca moći da dođu do šanse da steknu to radno iskustvo od najviše 12 meseci. Dodatno je tu i program “NIS šansa“ gde imamo obavezu iz prethodne godine, a očekujemo i da u drugoj polovini godine NIS opet iskaže svoje potrebe i da nastavimo da zajednički finansiramo pripravnički staž u okviru NIS kompanije. Sporazum sa HIP “Petrohemijom“, s obzirom da smo planirali 12 meseci “Petrohemija šanse“ će se malo pomeriti, jer su oni pribavili saglasnost Agencije za privatizaciju na onaj sporazum koji smo potpisali, ali se čeka još mišljenje Ministarstva privrede tako da će realizacija i ovog programa biti u drugoj polovini ove kalendarske godine. Deo sredstava koji je planiran za ovu meru moći ćemo već početkom maja drugačije da rasporedimo, da povećamo iznos za stručnu praksu u javnom sektoru i da povećamo iznos za najglavniju meru - za pokretanje sopstvenog biznisa.

Grad će ove godine pružiti veću novčanu pomoć osobama koje žele da započnu sopstveni biznis. Na koji način?
- Ono što je najznačajnije u tom Akcionom planu zapošljavanja jeste pokretanje sopstvenog biznisa, što se nekada zvalo samozapošljavanje. Taj program će sada lokalna samouprava raditi samostalno. Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala u Pančevu, biće nam partner, ali je vezano za deo njihovog učešća posredovanja. Već u maju će se pojaviti poziv za konsultantsku kuću koja će davati pravno-finansijske savete i knjigovodstvene usluge početnicima u biznisu u trajanju od 12 meseci. Sam poziv za pokretanje sopstvenog biznisa najverovatnije ćemo otvoriti isto u maju, ali će on biti otvoren do kraja novembra, nije vezan kratkim rokovima i po prvi put će biti nešto veći iznos - limit je 500 hiljada dinara po jednom zahtevu gde će oni moći ta sredstva da utroše i za nabavku nekih osnovnih sredstava i za registraciju privrednog društva i već šta budu isplanirali u svom biznis planu, a plus će dobiti knjigovodstvene i konsultantske usluge u prvih 12 meseci rada.

U maju bi trebalo da se održi i Sajam zapošljavanja u Pančevu, u organizaciji Gradske uprave, na kome će između ostalog biti promovisane i ove nove mere koje će doprinerti smanjenu broja ljudi bez posla. O kakvom Sajmu se radi?
- Za sada je okvirni datum da se održi Sajam zapošljavanja 22. maj, gde bi pre svega lokalna samouprava ispromovisala sve ove pomenute mere, detaljnije davali pojašnjenja za pokretanje sopstvenog biznisa. Taj Sajam ćemo raditi u partnerstvu sa filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje gde ćemo pozvati i druge poslodavce koji iole procenjuju da će u ovoj kalendarskoj godini imati potrebe za novim zapošljavanjem da budu prisutni na Sajmu i da uspostave kontakt sa potencijalnim tražiocima posla. Od Sajma direktno nikad ne očekujemo istog dana veliki rezultat. Efekte očekujemo tokom ove godine. Od Sajma uvek očekujemo i povratnu informaciju koji su to nedostajući kadrovi na tržištu rada u našem gradu sa idejom da ubuduće razgovaramo sa Nacionalnom službom o pravljenju eventualno nekih programa prekvalifikacija, dokvalifikacija i slično kako bi obezbedili ono što nedostaje na tržištu.

Krajem prošle godine usvojena je i Strategija socijalne zaštite za naredne četiri godine. Šta ona predviđa?
- Strateški dokument je jedno jasno opredeljenje gde smo u ovom trenutku i šta nam je činiti u jednom kratkom roku od 4 godine. S obzirom na situaciju i u ekonomiji i u društvenim kretanjima, mi smo morali da se odgovorno orjentišemo prema razvoju novih usluga. Zakon o socijalnoj zaštiti sada je apsolutno preneo odgovornost na lokalnu samoupravu za razvoj usluga prema konkretnim potrebama stanovništva na toj teritoriji. Iz tih razloga morali smo da definišemo neke osnovne strateške ciljeve koji su vrlo jednostavni i realni. Možda dve najvažnije stvari jesu da postojeće usluge koje imamo razvijene teritorijalno postanu dostupne na celoj teritoriji lokalne samouprave Pančeva i sa druge strane razvoj integrativnih usluga, jer to se sve više pokazuje kao neophodno gde moramo pospešiti saradnju između sektora, pre svega zdravstva i socijalne zaštite, a u širem smislu tu dolaze i sistem obrazovanja, policija, pravosuđe i slično. Od nekih dodatnih stvari projektovali smo razvoj usluga savetovališta koja nedostaju u Pančevu, raznih vrsta savetovališta, što jesu skupe usluge i pitanje je mogućnosti koliko ćemo odgovoriti, ali su prve dve stvari koje sam istakla u prioritetu i mislim da je to značajno za ljude u naseljenim mestima s obzirom da određene usluge i dalje pružamo samo na teritoriji grada.

U selima živi veliki broj starih. Koliko ste zadovoljni brojem gerontodomaćica koje pokrivaju sela i mogu li se takve usluge proširiti?
- Stvarnost je da takvu uslugu nemamo u naseljenim mestima, da je u prošloj godini eksperimentalno ispitivano tržište samo putem projekta koji je radio Gerontološki centar, njihova služba gerontodomaćica iz Pančeva. Naravno da su rezultati bili da je neophodno proširiti ovu uslugu po naseljenim mestima, jer veliki je broj staračkih domaćinstava, samačkih, gde je ova usluga neophodna i ono što u ovom trenutku je značajno, na konkursu gradskom Gerontološki i žene koje su prošle godine obučene za ovaj posao su konkurisali da određeni broj meseci rade po svim naseljenim mestima pa i u Starčevu. Ono što je možda još značajnije, veliki napor Gerontološkog u partnerstvu sa Gradom i Centrom za socijalni rad, u pripremi projekta s obzirom da je Evropska delegacija raspisala veliki poziv “Socijalna inkluzija“ i za razvoj je postojećih usluga u smislu teritorijalne dostupnosti. Radi se veliki projekat, trudimo se da ga uradimo što bolje i da budemo u prilici da naredne kalendarske godine sredstvima Evropske unije obezbedimo da ova usluga potpuno zaživi u svih devet naseljenih mesta.

U vreme krize, kada je sve manje novca, kako se mogu obezbediti dodatna novčana sredstva za socijalna davanja?
- Oblast socijalne zaštite je vrlo često predmet mnogih kako evropskih tako i međunarodnih i domaćih konkursa gde se dobijaju bespovratna sredstva. To jeste put da se onaj najskuplji deo ustanovljavanja određene usluge isfinansira tuđim sredstvima, ali treba razmišljati i meriti, jer to podrazumeva da po završetku nekog projekta, lokalna samouprava to nastavi da finansira. Zakon je doneo i obavezu da korisnici usluga plaćaju ili participiraju u plaćanju usluga. Mi smo to u Pančevu imali za neke usluge, bilo je regulisano u skladu sa Zakonom, neke usluge su nam i dalje potpuno besplatne što po Zakonu nije održivo tako da sve je vezano za tu priču o formiranju Ustanove i izmene lokalne odluke o socijalnoj zaštiti, da obezbedimo te normalne uslove.

U Pančevu je usvojena i Strategije za društvenu integraciju Roma, a prošle godine je sastavljen i lokalni akcioni plan za romsku populaciju za naredne tri godine. Šta je najvažnije za ovu populaciju u ovom trenutku?
- U ovom trenutku Grad sam finansira kroz taj Akcioni plan neke uobičajene aktivnosti vezane pre svega za obrazovanje. Kada novca nema dovoljno, birate ono što je najprioritetnije i dugoročno daje najvažnije efekte. Sredstva su i dalje planirana za nabavku udžbenika romskoj deci u osnovnim školama, određene nagrade za svaki završeni razred, da ih održimo u sistemu obrazovanja i dodatnih aktivnosti ima vezano za higijenizaciju romskih naselja, obnovu lične dokumentacije i određene aktivnosti za osnaživanje romskih udruženja. Važno je reći da smo zahvaljujući svemu tome ušli u veliki projekat OEBS-a koji se sprovodi u Srbiji i kroz njega ćemo imati dodatne stimulanse da lokalni tim koji smo formirali aktivnije radi. Očekujemo i nešto veću tehničku podršku i delom finansijsku vezano za rešavanje pitanja stanovanja.

ARHIVA: BROJ 243

ARHIVA: BROJ 242

ARHIVA: BROJ 241

ARHIVA: BROJ 240

ARHIVA: BROJ 239