Thu10182018

Azurirano09:21:02 PM GMT

Back KOMENTARI UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

  • PDF

I prođoše izbori! Najzad! Sada će se svako posvetiti svojim zadacima, kako nekad Neko davnih devedesetih izusti... Tako će jedni na miru da pišu program, drugi će da se prethodnim toplo preporučuju, treći da se, kao, svemu tome suprotstavljaju... A dok se oni ne skrpe, mi, ostali ćemo da gledamo kako da se pokrpimo... Rešenja nema baš mnogo - izgleda da nam je samo ostalo da se uzdamo u pretke...

U epizodi: Resto od restitucije

Tračoslava (sedi na klupi u holu izvesne ustanove): - Bre, komšo, smiri se, nemo’ se neuroziraš! Šta fali ako još malko popričekamo... Eeej, pa tol’ke godine smo čekali, breee... Ako mi vratu onol’ku kuču od onog pradede Švabova, pa ne da ču se oparim... Šeširdžija (nevernički): - Ta, dobra komšinka, slabo ti ja verujem u tu restoraciju, il’ kak’ se to većma naziva... Ma, ko će meni vratiti deda-Perinih sto lanaca... O njemu su mi divanili kao o nekak’om kulaku, a to ti bilo najgora kletva. I di sade da mi to povratu...
Tračoslava (nadahnuto): - I, bre, komšo, kak’ si naivan?! Svako vreme nosi svojo... Što je bilo, sad ne važi! Sve ti se o’de obrče -nekad lošo, sad valjano! Ma, biče neka vajda od te restoranacije...
Grmalj (na klupi preko puta, svojski nabaren): - Hik, ni ja t’, stara, baš ne vjerujem u tu, kak’ se veli, prostituciju! Al’, pisalo u neko novinsko lišće što vazda ’apsi lopove, da su nekom nasledniku iz Ameriku vratili vilu u srej Beograd. Aj’ da viđu, možda i meni povratu onuja zaostavštinu od đeda Stavre, podno moju zavičajnu planinu. Ihh, kol’ka je to bukova šuma...
Sponzorojka (cupka u hodniku u blizini): - Zn’či, de su ovi smarači što treba da mi vrate zgrade sa Senjaka, koje su posle rata oteli mom čukundeda Sofroniju. A sve sam formulare spremila... Mis’im - ova država je stvarno odlepila za medalju. A, ubeđivaše da će biti sve potaman, ako glasam za njih...
Grmalj: - E, mala, mala, pa viđe kako si jedra ko prava ždrebica. Ihh, pa svaki bi te od ovi gazda-tajfun svojom zvao. Umesto da tu svoju ljepotu naplatiš, da se udaš i riješiš svoju budućnost, ti ovde vrebaš da otmeš nešto od ko-zna-kakog siromaha. Drugo sam ja koji sam cio život sticao za ovu zemlju, a sad ostah da čekam na tuja prostituciju za nešto malo đedove bukve...
Student (honorarni državni službenik zaposlen na poslovima restitucije): - Niste baš ispravno utrefili termin, gospodine! Kaže se restitucija! Ali, nažalost, moram sve da vas razočaram, rok je za predaju zahteva je istekao...
Grmalj: - E, kuku, znao sam da će nas jopet izrade. Pa, kad nam nešto nisu vrćali sedamdeset ljeta, kako je sad problem par dana gore, dole... A, Amerikancima mogu da se vrnu onol’ke vile! Dole okupacija...
Student: - Propisi su propisi! Iako ne bi trebalo da iznosim lični stav, možda je i bilo preterano da očekujete da vam sve probleme naprasno reši neki čukun-čukun predak...
Grmalj: - Ccc, e đeda Starvo, svi su govorili da si jedna obična pijandura! Nike vajde od tebe, hik!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da veruju u neko spasonosno nasledstvo koje se iznenada pojaviti i rešiti sve njihove probleme...

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, izuzev što je gra(k)nulo proleće, što teku završni radovi na izgradnji kanalizacije, što je u toku prolećno umivanje Starčeva, što je fudbalski Borac pri samom vrhu, a pre neki dan je bilo vatre u sel... ups, naseljenom mestu. Ma, kakvi izbori, reč je autu koji je nesrećno buknuo na pijaci u sred bela dana. Stoga, vozači - oprez...

ARHIVA: BROJ 242

ARHIVA: BROJ 241

ARHIVA: BROJ 240

ARHIVA: BROJ 239

ARHIVA: BROJ 238