Sat10202018

Azurirano09:21:02 PM GMT

Back INTERVJU INTERVJU Dejan Živanović, POMOĆNIK GRADONAČELNIKA ZADUŽEN ZA SELA

Dejan Živanović, POMOĆNIK GRADONAČELNIKA ZADUŽEN ZA SELA

  • PDF

Ravnomerni razvoj naseljenih mesta
- Neka naseljena mesta su dostigla stepen razvijenosti koji se sasvim približno gradu Pančevu , dok u nekim naseljenim mestima imamo još uvek 60% ili 70% neasfaltiranih ulica,

Kako ste zadovoljni odnosom gradske vlasti prema selima i finansijskim izdvajanjima za 2014. godinu?
- Kada smo 2013. odlučili da promenimo sistem finansiranja, da se ne deli novac više po broju zaposlenih i broju stanovnika nego po nekim prioritetima, vrednovali smo projekte i raspisivali konkurse i to je bilo predviđeno samo kao prelazno rešenje. Ove godine smo, mislim da se to prvi put desilo, napravili niz sastanaka sa predstavnicima Skupština Mesnih zajednica gde smo seli i rekli - za ovu godinu imamo 170 ili 180 miliona dinara, hajde da se dogovorimo kako to da podelimo, koliko će da ide komunalnim preduzećima, pošto je sada Grad osnivač. To je novac koji je ranije bio u budžetima seoskih MZ-ova. Dogovarali smo se koliko će od tog novca da ide u tekuće a koliko u kapitalno. Otprilike 36 miliona dinara je za tekuće i isto toliko prema komunalnim preduzećima, a ostatak ide prema kapitalnim investicijama. Mesne zajednice su same rekle koji su njihovi prioriteti, svaka mesna zajednica ima od sedam do 10 miliona za kapitalne investicije. Kada smo 2012. godine došli, uradili smo analizu postojećeg stanja svim naseljenim mestima i došli smo do podatka koji nam je pokazao da je velika neravnomernost po stepenu nerazvijenosti naseljenih mesta. Neka naseljena mesta su dostigla stepen razvijenosti koji se sasvim približno gradu Pančevu, dok u nekim naseljenim mestima imamo još uvek 60% ili 70% neasfaltiranih ulica, azbestne cevi u vodovodnoj mreži, samo u Banatskom Novom Selu delom je u funkciji kanalizacija dok u ostalim naseljenim mestima nema ni naznake kada će to biti završeno. Pritom ovde ne mislim na Starčevo, jer će se, nadam se, tamo uskoro pustiti kanalizacija. Zato smo se i odlučili da promenimo taj sistem finansiranja u smislu ravnomernog razvoja svih naseljenih mesta. Kako veća naseljena mesta ne bi bila oštećena, podigli smo nivo novca koji je išao prema selima.

Ove godine će u četiri sela, među kojima je i Starčevo, biti značajnijih investicija. Šta će biti urađeno?
- U Starčevu je odvojeno 6 miliona dinara za Ritsku ulicu i još milion dinara za projektno-tehničku dokumentaciju.

U Starčevu će biti završen potisni cevovod fekalne kanalizacije kojim će prečišćene otpadne vode biti transportovane od postrojenja preko puta Rafinerije ka Dunavu. Koliko je ta investicija, za koju je Grad izdvojio 10 miliona a Pokrajina 12 miliona, značajna?
- Starčevo je model kako treba ostala naseljena mesta da se ponašaju i za pohvalu je to što je uradila i Skupština MZ, a naročito pokrajinski poslanik Petar Andrejić. Oni su iskoristili činjenicu da imaju pokrajinskog poslanika i uradili su sve što je bilo potrebno, tako da je Starčevo jedino naseljeno mesto koje ima skoro celokupno rešeno pitanje komunalne infrastrukture, od ulica je ostala samo jedna neasfaltirana i to će početi da se radi ove godine. Imaju vodovodnu mrežu od savremenih materijala i ono što je ostalo, jeste stavljanje u pogon kanalizacione mreže zajedno sa prečistačem otpadnih voda. To jeste neki naš cilj - da približimo kvalitet života stanovnika naseljenih mesta sa kvalitetom života ljudi u gradu, jer je to jedan od načina da zadržimo ljude u naseljenim mestima.

Starčevo postaje zanimljivo za ekonomska ulaganja. Može se reći da tamo niče porodični biznis. Gradi se tržni centar, starački dom i agrocentar za otkup merkantilnih proizvoda. Šta za ruralni razvoj znače ove investicije?
- Naš plan je bio da svako naseljeno mesto, ne samo Starčevo, proba da dovede neke potencijalne investitore. Starčevo ima sreću jer je kod njih usvojen Plan generalne regulacije, dok ga ostala naseljena mesta nemaju. Mislim da samo Starčevo, Jabuka i Kačarevo imaju te planove. Plan nam je da probamo da u neka naseljena mesta privučemo investitore. To ćemo uraditi tako što je na primer Glogonj poznat po krompiru i kupusu, Brestovac po paprici, čak su se neki razgovori i vodili u tom smeru da probamo tamo da napravimo neke prerađivačke pogone jer bismo time stvorili sigurne uslove ljudima koji se bave tom delatnošću. Ovo što se dešava u Starčevu svakako je pohvalno i mislim da će značajno uticati na kvalitet života u tom mestu, jer će nesumnjivo ukoliko se otvore ti objekti, a znam da Agrocentar Volođa radi već, da će sigurno zaposliti neke ljude, pretpostavljam Starčevce, čime će se stvoriti uslovi da ti ljudi ostanu u Starčevu da žive. Ono o čemu pričamo jeste da podignemo kvalitet života i da stvorimo uslove da mladi ostanu na selu što ćemo uraditi samo tako ako oni imaju jednake uslove za život kao i njihovi vršnjaci u gradu. Ovo što radi Skupština MZ Starčevo upravo ide u tom smeru. Obišao sam te objekte i bio iznenađen da je neko uopšte došao na takvu ideju da otvori starački dom i mislim da će to biti jedan zaista reprezentativni objekat.

Može li Starčevo početi da zarađuje od turizma i koliko tome može da doprinese replika neolitske naseobine za koju su Starčevci dobili 500.000 dinara iz Pokrajinskog Sekretarijata za privredu?
- Svakako da Starčevo ima potencijal i da je dobra ideja da se uradi replika neolitske naseobine. Prisustvovao sam pre godinu i po dana prezentaciji i obišao sam sa Petrom Andrejićem sve te lokacije i naravno da je to šansa za Starčevo da podigne nivo turizma. Starčevo ima prednost, jer tu prolazi i biciklistička staza Eurovelo 6, i mi smo i pre godinu i po dana pokrenuli Inicijativu i to smo stavili i na sajt Grada da izvršimo kategorizaciju seoskih domaćinstava koja žele da se bave i turizmom. Jedan od razloga koji nas je podstakao na to jeste upravo to što smo imali saznanja da u Starčevu već postoje domaćinstva koja se time bave pa smo mislili da će biti daleko bolje, a za to smo isto dobili novac od pokrajinskog fonda, da te ljude registrujemo i objekte kategorišemo i to postavimo na sajt Grada tako da oni ljudi koji žele da obiđu Starčevo ili koje god drugo naseljeno mesto mogu jednostavno da dođu na sajt Grada i da pogledaju gde postoje smeštajni kapaciteti.

Planom generalne regulacije Starčevo je obezbedilo i zemljište za investicije, između ostalog i za golf terene i akva park. Kako gledate na te planove MZ Starčevo i koliko su oni realni?
- Lično pozdravljam ovu ideju, posebno ukoliko se nađu investitori koji su zainteresovani da ulažu u ovakve objekte.

U toku je revizija Strategije razvoja grada Pančeva za narednih šest godina. Na koji način su tim dokumentom obuhvaćena pančevačka sela i šta će selima doneti?
- Što se tiče Strategije, nisam u radnom timu, ali koordinatorka tima Jelena Novakov, me je nedavno zvala i rekla da se ništa ne radi u vezi naseljenih mesta i pitala me je da uđem u taj tim da bi se nešto pokrenulo. Moja ideja je da se napravi sastanak sa predstavnicima Skupština Mesnih zajednica i da od njih tražimo mišljenje o tome šta je to što bi se ticalo naseljenih mesta a što bi trebalo da uđe u Strategiju razvoja Grada Pančeva, jer članovi Skupština MZ-ova najbolje znaju šta je njihov prioritet i ono što bi bilo značajno za razvoj te lokalne sredine.

Imenovani ste za predsednika Komisije za formiranje gradskih opština. Šta će biti zadatak komisije u narednom periodu?
- U nizu razgovora sa predstavnicima Skupština MZ-ova nastala je inicijativa da se formira jedna ovakva komisija, a razlog je bio taj što smo došli u situaciju da same MZ izgube neke nadležnosti koje su imale. Pre svega ne mogu više da budu osnivači JKP-ova niti mogu da dele novac udruženjima građana i sportskim klubovima. I sam sam iz jednog od naseljenih mesta i nekoliko mandata sam član Skupštine MZ tako da sam razumeo tu njihovu ideju jer ljudi koji su izabrani na ime i prezime imaju izvestan legitimitet i snose odgovornost za ono što se radi u njihovim naseljenim mestima i sada sve to što su u ranijem periodu imali, dobar deo toga su izgubili, ali ne odlukom gradskog rukovodstva ne odlukom gradske vlasti nego jednostavno je to moralo da se ispoštuje jer su to bile preporuke revizora, koje su bile obavezujuće. Zato smo se i dogovorili da se napravi jedan ovakav tim koji će pre svega uraditi ekonomsku analizu opravdanosti formiranja gradskih opština i ako to bude opravdano mi ćemo formirati, možda ne osam gradskih opština ali svakako da ona naseljena mesta koja ispunjavaju ove uslove, da će se ići ka toj ideji da ona postanu gradske opštine. Nadam se da će to biti gotovo do kraja leta. Prvobitno smo dali rok da to bude u prvoj polovini ove godine, ali se zbog parlamentarnih izbora malo oteglo tako da je realno da bude završeno do kraja leta.

ARHIVA: BROJ 242

ARHIVA: BROJ 241

ARHIVA: BROJ 240

ARHIVA: BROJ 239

ARHIVA: BROJ 238