Thu09202018

Azurirano01:26:52 PM GMT

Back AKTUELNO ::: DRUŠTVO AKTUELNO ::: DRUŠTVO Reč stručnjaka: Pčele i ljudi

Reč stručnjaka: Pčele i ljudi

  • PDF

Jedan član Društva pčelara “Starčevo“, prilikom neke izložbe, na svom štandu napisao je: “Uzmi svako jutro kašičicu meda, pa da budeš mlad i kad budeš deda!“.
Poštovani moji Starčevci, naročito voćari, da li bi ste želeli da jedete samo hleb, meso, krompir, jednom rečju, jednoličnu hranu? Naša pčela to neće. Naučimo onda i od nje nešto. I ona ne sakuplja nektar u prirodi samo sa jedne vrste biljaka, već sakuplja sa više vrsta biljaka. Zapravo, jedna grupa pčela iz iste košnice sakuplja nektar sa jedne vrste bilja, a druga grupa sa druge vrste biljaka. Zbog su njihovi proizvodi vrhunskog kvaliteta. I sam čovek, da bi bio zdrav i vitalan, mora jesti razvovrsnu hranu, po ugledu na pčelu. Tamo gde je pčela primorana da sakuplja samo jednu vrstu nektara, a danas je to trend u celoj Evropi, prave se ogromne parcele zasejane samo jednom kulturom, primera radi: uljanom repicom, suncokretom i drugim. Zbog toga su pčele primorane da konzumiraju med samo sa jedne vrste bilja. Takve pčele imaju kratak životni vek i brzo izumiru od iscrpljenosti i bolesti, a to je razlog što dolazi do smanjenja pčelinjih društava. Navešću još jedan primer: U Kini, jedna oblast gde su velike plantaže krušaka, ljudi su velikom upotrebom insekticida uništili pčele. A da bi, kako tako, imali proizvodnju, sada sami idu od cveta do cevta i oprašuju. A dokazano je, da jedan čovek dnevno može opraštati nekoliko hiljada cvetova, dok jedna pčelinja zajednica i do tri miliona!

Zato molim naše voćare, makar imali i dve voćke u svojoj bašti, NE PRSKAJTE VOĆE U CVETU, jer za to nema potrebe! Isti efekat postižete kada voće prskate pri kraju cvetanja, kada latice počinju da opadaju, jer tada za pčele cvet više nije interesantan, pošto je oplođen i više ne luči nektar.
Već sada su evropski stručnjaci izračunali da u zapadnoj Evropi nedostaje oko tri miliona pčelinjih zajednica, a trend opadanja se nastavlja. Na svu sreću, kod nas to još nije tako izraženo, ali neka nam njihov primer bude opomena. Zato dragi voćari, stavite prst na čelo, pre nego što stavite prskalicu na leđa, i razmislite da li baš morate u podne da prskate svoju jabuku, šljivu, krušku, itd. I konsultujete se sa svojim komšijom pčelarom, jer zajednička saradnja doneće obostranu korist- voćar će imati kvalitetno voće i dobar rod, a pčelar kalitetne pčelinje proizvode.

Evropski parlament je doneo odluku u vidu preporuke, da se od poljoprivrednih zemljišta izdvoji 1% obradivog zemljišta za sadnju raznog medonosnog drveća, radi stvaranja takozvonih “pčelinjih oaza“, što bi u značajnoj meri doprinelo sprečavanju nestajanja pčela. Poznati svetski naučnik Albert Ajnštajn je jednom prilikom rekao: “Ako nestanu pčele, nestaće i ljudi“. Zato, sačuvajmo pčele, da bi i mi opstali.
Vratimo se početku našeg članka, svaki dan kašičicu meda, da bi bio zdrav i kad budeš deda!

ARHIVA: BROJ 241

ARHIVA: BROJ 240

ARHIVA: BROJ 239

ARHIVA: BROJ 238

ARHIVA: BROJ 237