Fri06222018

Azurirano01:26:52 PM GMT

Back KOMENTARI UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

  • PDF

I šta treba ovom narodu - ’leba i igara! (Uostalom, kao i mnogim drugim - čast retkim izuzecima poreklom sa severa) Kako je odavno poznato da je ovog prvog sve manje, ostalo je da nas političari zamajavaju raznim igrarijama - te izbori, te rekonstrukcija, pa ponovo izbori... U prevodu - red ništavila, pa red prazila... A šta će da se jede, koga briga! Međutim, mi ostajemo nepopravljivo naivni i još uvek padamo na foru. Stoga, juriš na birališta!

U epizodi: Glasao, ne glasao...

Tračoslava (stoji u redu za glasanje): - Bre, komšo, nisam mogla da dočekam da ispunim svoju gradžansko pravo! Jedva čakam da zaokvirim mog omiljenog heroja i spasioca...
Šeširdžija (smrknuto): - Ta, mani se divana, dobra komšinka! Ja sam lepo ’teo da bojkotiram ovo glasanje, neg’ ti si me naterala, lebac ti... Ma, ne volem nikog! Dokle ja da moram da obavim sve što tražu, a oni niš’ ne moradu! Aj’ reci mi - što ne platu sulvencije, aj reci, reci...
Tračoslava (napaljeno): - Uf, komšo, kak’i si!? Dadni od sebe malko jelana i oftimizma. Viš’ da sad prvo hapsu, pa kad ih osudu, valda če da im uznu taj novac i da dadu vama seljacima i nama domačicama, koji glasamo za nji....
Grmalj (stoji u redu iz nje, vidno nacrvcan): - Hik, jes matora samo se ti dernjaj što glasnije da te čuju, pa će odma da ti donesu pune kese novaca. Stvarno si, bre, naivna, pa ima odma’ te zaborave čim prođu izbori. Evo, vi’š da su zaboravili i na staru srpsku zemlju i ostavili je cjedilo!. A ne nas siću... Ma, sve je ovo prevara, džaba glasamo, bre...
Sponzorojka (sledeća u redu): - Znači, šta ste rekli?! A, meni su čvrsto obećali da ću ako glasam da dobijem posao poslovne sekretarice u jednom javnom preduzeću. Mislim, evo i učlanila sam se u ti njihovu stranku, mada ja tu politiku bruka ne razumem. Ali, čini mi se, kao da su stvarno rekli da će ih neki taj kul predsednik, ili beše potpredsednik, što stiže na sve strane pohapsiti za medalju...
Grmalj: - E, ti mala možda i imaš neke šansone, jerbo što se više razumiješ, to manje sfataš. Jal su do kol’ko juče govorili protivu oni Jevropejci i izdajnici, a sad okrenuše ploču i samo pričaju o nekaki tajfuni...
Student (iza njega): - Pa, vuk dlaku menja... Uvek je bitno naći prigodnog neprijatelja - juče izdajnici i “stlani plačenici“, danas tajkuni, sutra verovatno svemirci... Lakoveran narod uvek “proguta udicu“ i “naprži“ se na nebitne stvari, umesto da gleda od čega se živi! Kakve veze ima da li je neko uhapšen, kada su nam novčanici sve prazniji...
Grmalj: - E, jes vala, mali! Prvi put da neki omladinac fino zbori! Uf, sad stfarno nijesam pamjetan, što da činim. Dođe da poderam tija listić...
Student: - Pa, tako ćete im samo učiniti uslugu, jer će tada, na određeni način, Vaš glas pripasti najjačoj partiji. Izgleda da smo osuđeni da uvek biramo manje zlo...
Grmalj: - Uuuu, pa na sve su mislili, đavo i’ odnio! Izgleda, sinak, da kako god se okreneš - “ono“ ti je uvek otpozadi!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da biraju zarad boljeg života. Nečijeg sigurno...

* * *

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, izuzev što se vreme menja iz časa u čas, što se radi na prelazu preko bedema na kanalizaciji, što se fudbalski “Borac“ osetno pojačao, a odbojkaški se drži u zlatnoj sredini, a po svemu sudeći vrata Doma kulture su nastradala zbog negdašnjeg Dana republike. Ko razume, shvatiće...

ARHIVA: BROJ 241

ARHIVA: BROJ 240

ARHIVA: BROJ 239

ARHIVA: BROJ 238

ARHIVA: BROJ 237