Fri09212018

Azurirano08:29:34 PM GMT

Back KOMENTARI UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

  • PDF

Teška godina je za nama, a većina kaže - očekuje nas još teskobnija! Međutim, Evropa je dala zeleno svetlo za početak pregovora, a neki tumače to kao kakav-takav nagoveštaj boljih dana. Za početak, valja na miru dočekati Novu godinu, malko razgaliti dušu, udariti brigu na veselje, pa šta nam onaj odozgo da...

U epizodi: Lako će s plaćanje

Tračoslava (sedeći za kariranim stolom u izvesnoj kafani): - Ihaa, dobri komšo, najzad i mi da malo živahnemo. A, zaslužili smo, cele godine smo se zdravo žifcirali. E, super su ovi tamburaši, ču da razbim čašu, pa kud puklo...
Šeširdžija (već vidno nacrvrcan): - Ih, pa di da pukne, neg’o pod?! Nisu loši muzikanti, ali ja b’ volo malko od oni’ naši’ banatski’ pesama. Nego, di ga konobar?! Prileglo bi jedno pivce, jerbo ovi mladi kad zapušu, osuši mi se i flaša, a ne grlo!
Grmalj (s drugog stola “uništen“ od rakiještine): - Hik, o’š ove ljute šljivke? Ko velim, da ne krepaš dok ne pristigne omladinac. A jes, vala, konobar trom k’o mrtva kornjača. Aj ti, snajka, mori, trkni do kujne, možda se mali tamdole zavuko i hrklja uza neku vurunu...
Tračoslava: - Ijuu, ’si blesav, nisam ti ja žena pa da te dvorim. Ja sam ti jedna prava dama iz bečku školu. Da si neki žentlamen, doš’o bi da mi se pokloniš i zamoliš za jedan kajzerovac. Vid’ ga, k’o neka balkanska panjina - samo loče i naredživa!
Grmalj: - Hik, jes, tebe da biram? Kak’a, bre, bečka šnicla i kajzerica? To t’ za seka perse! Zna se šta je za prave delije - kad raspal’mo treb’njsko uz gusle, gora se zatrese. Ma, šta gora - cijela Ercegov’na. E, ondak namah dovatiš drusnu snajku i stisneš da kosti pucau, pa ona samo zacvili od boli i mil’ne (zabalavi gledajući u devojku koja đuska u blizini) Ej, ti mala, rasna ždrebce, ’ajmo jedno trebnjsko?!
Sponzorojka (sva drusna i namunjena u jedva vidljivom minjaku): - Smaraš, deda, za medalju! Zn’či, da nisi malo mator?! A i ne igram te medveđe debilne igre. Možeš samo da pariš oči, ako calneš za litru šampanjca. Al’, nemaš ti te love...I gde je ovaj kilavi konobar da me zaštiti od nacirkanog daveža...
Grmalj: - Ko, bre, nema novaca?! Omladinac, pa đe s ti cijelog stoljeća? Daj dve flaše tog šamponca!
Student-konobar (pospano): - Ivinite što ste čekali, prvi put radim, pa ne postižem, pošto gazda neće da plati više konobara. A padam od umora, jer sam celog dana imao predavanja na faksu. Što se šampanjca tiče, mislim da je preskup za vas, gospodine! Jel znate da je jedna flaša skuplja od cele Vaše penzije - mlada dama pije samo dom perinjon.
Grmalj: - Samo ti toči, sinak! I sve stavi na mojega šefa od partiju i ne beri brige! Ma, daj tija dom-per za cijelu kavanu. Student (začuđeno): - Ruku na srce, dotični gospodin ima otvoren račun, ali kako da znam...
Grmalj: Što veliš - kako? Evo, članska karta i naša slika kad onomad zabančismo. Šta će jadan, kad god se nalijemo, zaboravi po neku stvar - te koferče, te banane i druge sumljive južne voćke... Čovek mi tade rekno, da je za me vazda tute ak’ nešto zaiskam. I sad mu nema druge, neg’ da plaća! A ima i ’okle! I zato - toči, muz’ka - udri, svi u kolo i srećno novo ljeto, ihaaaj!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da se nadaju srećnijoj novoj godini i da će im, makar ponekad, namazani političari “platiti račun“...
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, izuzev što je počela zima, izgrađen je parking ispred crkve, u KKK-u je predstavljena knjiga o LJubi Ninkoviću, održan je i godišnj koncert KUD-a “Neolit“, a mališane je o Svetom Nikoli na Trgu neolita ponovo obradovao Deda Mraz.

ARHIVA: BROJ 239

ARHIVA: BROJ 238

ARHIVA: BROJ 237

ARHIVA: BROJ 236

ARHIVA: BROJ 234