Fri09212018

Azurirano08:29:34 PM GMT

Back INTERVJU INTERVJU Filip Mitrović, PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA PANČEVA

Filip Mitrović, PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA PANČEVA

  • PDF

Ako Skupština odluči, biće opština - Što se tiče gradskih opština, ako je to zahtev naseljenih mesta to je onda nešto što treba da bude i realizovano kroz odluke koje bi trebalo da se donesu u Gradskoj skupštini i svih drugih akata u tom smislu.

Na mesto predsednika Skupštine imenovani ste letos, na predlog koalicije okupljene oko SNS i DS. Koliko ste zadovoljni funkcionisanjem Skupština Pančeva i kako ocenjujete njen dosadašnji rad?
- Otkako je formirana nova skupštinska većina, Skupština ima jednu lagodniju poziciju jer je mnogo više odbornika koji sada čine vladajuću koaliciju. Ta lagodnost u nekim situacijama može da izazove preteranu opuštenost kod odbornika, ali čini mi se, da na sreću do toga još nismo došli. Često imamo situaciju u kojoj i odbornici pozicije kritikuju izvršne organe, postavljaju pitanja preduzećima koja su osnovali i čiji rad trebaju da nadziru, nevezano od toga što oni u suštini glasaju za odluke na kraju. Uvek žele da kažu svoj stav i na taj način da pokušaju da skrenu pažnju na ono što oni misle da je bitno za Pančevo, što je s jedne strane dobro. Nadam se da će njihov rad u budućnosti postati još efektniji, a rekao bih da Skupština dobro funkcioniše.

U skladu sa novim izmenama poslovnika jednom mesečno održavaćete tematske sednice na kojima će odbornici moći da postavljaju pitanja direktorima svih javnih i javno-komunalnih preduzeća o radu firmi na čijem se čelu nalaze. Kakve efekte očekujete od takvog načina rada?
- Iz Poslovnika Skupštine Srbije preuzeli smo jedan institut, a to je mogućnost da odbornici nevezano od diskusije koja traje po tačkama mogu najčešće jednom mesečno da traže da se sastane Skupština, za poseban “dan za pitanja“ kada će oni postavljati pitanja onim licima nad čijim radom vrše nadzor. To su sve institucije kulture u gradu i naseljenim mestima, sva javna i javno-komunalna preduzeća, kao i gradsko veće, gradonačelnik i zamenik gradonačelnika. Nadamo se da će u toj raspravi koja je ograničena na tri sata jednom mesečno odbornici biti sposobni da definišu teme i pitanja kako bi u jednoj javnoj raspravi mogli da ukažu na određene stvari na koje iz objektivnih ili subjektivnih razloga nisu uspeli da ukažu tokom rada redovnih sednica. Ova sednica ne bi bila sednica Skupštine, neće se tako ni voditi, već će se zakazivati kao poseban dan, za čie održavanje nije potreban kvorum.

Jedna od zamerki je ta da ne postoji dovoljna ažurnost u davanju odgovora na postavljena odbornička pitanja. Jesu li te zamerke opravdane i na koji način se u stvari pripremaju odgovori na pitanja odbornika?
- Odbornička pitanja kada se postave, stručne službe procene iz čije nadležnosti je to pitanje i na osnovu toga šalju dopise i na osnovu povratnih dopisa, tu informaciju samo predamo odbornicima. U najvećem broju slučajeva naše skupštinske službe nisu te koje spremaju odgovore na odbornička pitanja, samo posreduju u tome da pitanje koje je postavljeno dobije odgovor. Mi smo većinu tih odgovora na sajtu grada Pančeva u delu koji se bavi radom Skupštine postavili na poseban deo, sva pitanja koja su odbornici po sednicama postavili i odgovore koji su na ta pitanja pristigli. Tako imamo uvid u to na koja je pitanja odgovoreno, a na većinu jeste. Na žalost, dešavalo se da neka pitanja više meseci čekaju odgovor, ali to nije nešto naše stručne službe mogu da utiču. Otkako sam imenovan za predsednika Skupštine Grada, na sajtu su postavljene i prezentacije svakog pojedinačnog odbornika sa njihovim biografijama, fotografijama i zvaničnim mejlom koji je otvoren i vezan je za sajt grada Pančeva. Kroz izmene poslovnika, osim “dana za pitanja“ uvedene su još dve stvari. Jedna je vezana za mogućnost elektronskog zakazivanja sednica i pokušaćemo da u narednom budžetu odvojimo sredstva da se odbornicima omoguće elektronski uređaji, kako bi oni mogli da imaju te elektronske čitače, da i na samim sednicama dobijaju materijale u elektronskom obliku. To bi nam pre svega donelo brzinu u radu, a s druge strane značajne uštede, jer mi godišnje potrošimo više sredstava na dostavu, štampanje materijala i mašine koje je potrebno da održavamo nego koliko nam je novca potrebno da bismo nabavili tablet računare. Druga izmena koju smo uveli je da predsednik Skupštine na početku svake sednice obaveštava odbornike o važnim dešavanjima. To je do sada bilo neformalno.

Jedna od novina je novi pristup javnosti u radu Skupštine, kroz aktiviranje tviter naloga, podkasta, jutub kanala… Zašto ste se opredelili za takav pristup javnosti i kome su ovi vidovi komunikacije namenjeni?
- Više od 50 odsto stanovnika Srbije ima bar jedan profil na nekoj društvenoj mreži. Mnogo je i građana koji koriste više društvenih mreža, pa je veća verovatnoća da su oni zainteresovani da prate i dešavanja u sferi politike u Pančevu. To je očigledno nešto što nije u vezi samo s radom Skupštine Grada Pančeva. U Sjedinjenim Američkim Državama postoje posebni kablovski kanali koji prate rad njihovih zastupničkih tela. Uveden je i podkast, odnosno jedan jednonedeljni ili dvonedeljni razgovor predsednika i potpredsednika Skupštine s novinarima, u kojem komentarišu rad lokalnog parlamenta i dešavanja u Pančevu, kako bi se dodatno približili ljudima koje te teme interesuju. Snimili smo do sada dva puta tu vrstu audio-zapisa i recimo da prvi ima oko 120, 130 preslušavanja, što je isto kao da ste napravili tribinu koja je bila dosta dobro posećena.

U poslednjem izdanju “Pančevca“ dali ste oglas da ćete refundirati troškove sugrađanima koji odlaze u neka od beogradskih pozorišta, a koji donesu karte u Vašu kancelariju u Gradskoj upravi. Kakva je svrha tog čina?
- Ti troškovi će biti refundirani do ukupnog mesečnog iznosa od 6.000 dinara, koliko sam izdvojio za ovu namenu. Na ovaj način želim da motivišem mlade da više odlaze u pozorište i dožive lepe trenutke. Odlučio sam da od svog volonterskog rada u Skupštini, i primanja koja iznose 30.000 dinara odvojim mesečno 6.000 dinara na karte onima koji su spremni da odu u pozorište, na predstave koje nisu skupe. Živimo u vremenu u kojem je ogromna kriza, gde se smanjuje kupovna moć. LJudi više nemaju novac da kupuju novu odeću i obuću, a smanjuje se i količina novca koja se odvaja za hranu, tako da je kultura odavno ispala iz mnogih potrošačkih korpi. Naše “ekonomsko bogatstvo“ je postalo moralno i kulturno siromaštvo. Refundiraću troškove s tim što neću plaćati samo pozorišne karte, već dvoje ljudi koji donesu karte, platiću i povratne karte ATP-a. Kada ste već otišli u pozorište, popite i dve kafe na moj rač!un. Donesite sve te račune, mi ćemo ih pregledati, sutra ćemo vam dati novac za to.

Da li su sela brojčano dovoljno zastupljena u gradskom parlamentu? U ranijim skupštinskim sazivima postojao je takozvani seoski lobi, grupa odbornika iz naseljenih mesta koji su se zajednički borili za seoske teme. Postoji li takvo zajedništvo i u ovom skupštinskom sazivu?
- Čini mi se da je on nekada bio mnogo jači, ta snaga se odmeravala u tome kada je bilo novca za raspodelu da se oni bore za svoj deo finansijskih sredstava iz budžeta Grada Pančeva. Danas se nalazimo u situaciji kada nema šta da se raspodeljuje, a imamo određene odluke koje moramo da donosimo na osnovu izveštaja Državne revizorske institucije koja neka prava, koja su nam se u Pančevu činila garantovana decenijama, više nemamo - mogućnost da dajemo naseljenim mestima sredstva što je loše. Osnivači JKP-ova u naseljenim mestima više ne mogu da budu mesne zajednice, nego Grad, i razmišlja se o nekom trajnom rešenju. Isto tako novac koji su oni davali za sportska, kulturna i umetnička društva više ne mogu da daju svojim odlukama mesnih zajednica nego to ide na zajednički konkurs koji se opet nalazi u budžetu grada. Seoske mesne zajednice bile su povlašćene u odnosu na mesne zajednice u samom gradu koja nisu imala određena sredstva. Postoje razlike u kvalitetu života u gradu i naseljenim mestima i mislim da je bilo dobro što su imali tu mogućnost. Sada, u situaciji kada nemamo šta da raspodeljujemo nije ni bitno koliko je jak seoski lobi. Isto tako naš zakon ne omogućava da mi iz svakog naseljenog mesta imamo po jednog, dva, tri ili četiri odbornika u skladu sa brojem ljudi koji živi u tom naseljenom mestu nego recimo imamo situaciju da sa Starog Tamiša imamo dva ili tri odbornika a tamo živi 600 ljudi i iz Banatskog Brestovca u kojem živi više od 4.000 meštana nemamo ni jednog odbornika. To je već manjkavost izbornog zakona. Ti ljudi nisu predstavnici građana, oni su predstavnici političkih stranaka za koje su ti građani glasali ali bilo bi dobro da postoji neka kombinacija koja bi omogućavala i manjim političkim strankama da imaju svoje prisustvo u parlamentu ali isto tako i građanima da glasaju za ljude za koje misle da najbolje mogu da ih predstavljaju. To je sistem koji postoji u mesnim zajednicama ali ne postoji za izbore na nivou celog grada.

Kakav stav imate po pitanju decentralizacije i osnivanja gradskih opština? Kako gledate na zainteresovanost Starčevaca da se u tom mestu osnuje jedna od gradskih opština?
- Starčevo je uspelo da se razvije mnogo više nego neka druga mesta i često je uzimano kao primer u drugim mestima kako bi trebalo da se politički i opšte administrativno postavljaju u pitanjima onoga što na lokalu u naseljenom mestu treba da se dešava. Što se tiče opština, ako je to zahtev naseljenih mesta to je onda nešto što treba da bude i realizovano kroz odluke koje bi trebalo da se donesu u Gradskoj skupštini i svih drugih akata u tom smislu. Voleo bih da im te opštine pruže veću samostalnost u odlučivanju i trošenju sredstava, ali isto tako mislim da moramo da pazimo da administrativni troškovi toga ne budu veći od nivoa na kojem se trenutno nalazimo. Znam da su već napravljene radne grupe koje o tome raspravljaju, kada budu došli do finansijskog dela, nadam se da će uspeti da veći deo sredstava, ako je moguće alociraju na potrebe lokalnih sredina u svom naseljenom mestu u poređenju sa recimo administrativnim troškovima funkcionisanja tih opština. Mislim da bi to bilo bitno za uspešan prijem te ideje ne u svakom naseljenom mestu nego i kod ljudi koji žive u samom gradu Pančevu.

Starčevo ima u planu da realizuje projekat arheološko - turistički park “Neolitsko Starčevo“. Kako Vam se dopada ideja da Starčevo ima repliku neolitskog naselja i možda postane turistička atrakcija?
- Mislim da je turizam nešto što u Pančevu ne funkcioniše u dovoljnoj meri, iako zaista postoje stvari koje mogu da budu zanimljive i posetiocima koji dolaze možda na jedan dan ili dva, ali i duže. Znam da u Starčevu postoje i određeni kapaciteti za ljude koji kao biciklisti prolaze ovim delom Evrope i posećuju mesta kroz koja prolaze na svojoj ruti. Isto tako starčevačka neolitska kultura je nešto što je opšte poznato kao istorijski pojam i postoji dosta građe upravo na tu temu, tako da se nadam da će Starčevci uspeti da iskoriste to svoje istorijsko blago i da ga pretvore u neku turističku atrakciju i nadam se da to podrazumeva i radna mesta i određeni priliv. Znam da postoje projekti i nadam se da će uspeti da nađu sredstva koja će im omogućiti da zatvore finansijsku konstrukciju i obezbede sve dozvole koje je potrebno da bi se ta sredstva realizovala kroz izgradnju.

Za kraj razgovora, šta biste poželeli čitaocima “Starčevačkih novina“ u nastupajućoj 2014. godini?
- Kada živimo u jedno sumorno vreme, mislim da se sve te brige zaboravljaju kada neko više nije zdrav, tako da mislim da bi bilo dobro da svi uspeju da održe svoje dobro zdravlje i da uživaju u stvarima koje imaju, a ne da pate zbog onog što im nije trenutno dostupno. To bi bila moja želja.

ARHIVA: BROJ 239

ARHIVA: BROJ 238

ARHIVA: BROJ 237

ARHIVA: BROJ 236

ARHIVA: BROJ 234