Davne 1969. godine bio sam student druge godine Mašinskog fakulteta i letnji raspust provodio sam u rodnom Starčevu. Jednog julskog dana pozvao me je u mesnu kancelariju čika LJuba Živković koji je tada bio “alfa i omega“ Mesne zajednice. Pitao me je, da li bi hteo da sa mlađim, sada pokojnim bratom Miloradom, radim na vrlo odgovornom iskopavanju zemlje u ritu za potrebe jedne ekipe naših i stranih arheologa. Objasnio mi je da to neće biti kubikaško kopanje već vrlo sporo i osetljivo, gde se nikako ne sme pogrešiti, pa je zbog toga odlučio da posao ponudi nama i još trojici dečaka: Tomislavu Toši Marinkoviću, Mići Vukašinoviću i sada pok. Rajku Dimitrijeviću - sve vredni momci iz Baštenske ulice.

Naravno da sam ponudu odmah prihvatio jer sam želeo da odem na more sa ferijalcima, a posao je bio lepo plaćen. Kao najstarijem među njima bila mi je dodeljena uloga predradnika za komunikaciju sa istraživačima i za organizaciju rada naše male ekipe “fizikalaca“.

I sada, sa punih 66 godina života, dobro se sećam mnogih detalja iz tog našeg posla koji je trajao nešto manje od mesec dana. Radili smo 7-8 sati dnevno i zahtevana je velika pažnja i preciynost pri otkopavanju i odgrtanju sitne zemlje oko predmeta na koje smo nailazili. Istraživači su neprekidno nadzirali naš rad, fotografisali svaki, i najmanji predmet, pa pažljivo upakovane odnosili u donju školu. U prostorijama u dvorištu škole radila je druga njihova ekipa koja je sa mnogo umešnosti sastavljala iskopane predmete -najčešće delove grnčarije, a bilo je i predmeta urađenih od ribljih kostiju.

Sada, kada u “Starčevačkim novinama“ čitam da se već neko vreme afirmiše Starčevačka kultura iz doba neolita, da se na tu temu organizuju stručno-naučni skupovi na licu mesta, tj. u mom rodnom Starčevu i da rukovodstvo Mesne zajednice rezerviše velike površine zemljišta za realizaciju arheološko-turističkog parka “Neolitsko Starčevo“, čini mi se, imam takav osećaj, da smo i nas petorica “fizikalaca“ davno, te 1969. godine, dali svoj mali doprinos tome i ne sluteći u kakvu lepotu i korist će sve to uskoro da preraste.