VUKOVAC – radovi učenika OŠ Vuk Stefanović Karadžić

Bliži se kraj osnovne škole
Bliži se kraj osnovne škole i moji drugari i ja smo na jednoj veoma važnoj životnoj raskrsnici. Pripremali su nas već osam godina a i još nas pripremaju, na životno doba koje nam tek sledi. Ja sam s jedne strane srećan što se osnovna škola završava za mene, što više ne moram da sve predmete, i one koji će mi trebati u životu i one od kojih ću imati manje koristi. Ipak, znam da je osnovna škola potrebna svima jer i samo ime kaže da dobijamo osnovno obrazovanje. Za to sam zahvalan. Ja sam i pomalo radoznao kakva će biti srednja škola. Čvrsto sam odlučen da ću upisati medicinsku školu, jer želim da imam posao u kome mogu pomoći ljudima, a osim toga su me biologija i medicina uvek posebno zanimale. Radoznao sam, mada neznam da li će srednja škola zbog ustručavanja i što više ne moram da učim ''nepotrebne'' predmete biti teža, jer je medicina komplikovana. Zato, pomalo osećam i strah, kao najverovatnije i svi moji drugari. Osećam i optimizam, jer ću se baviti onim što volim. Moj san je da postanem lekar koji uspešno pomaže ljudima. Želim da im pomažem svojim znanjem koje ću da steknem u srednjoj školi, fakultetu i životu.
To je ono što osećam, ono čemu se nadam i šta želim.
Toni Rašić 8/3

Zanimljiva sprava
Ima neka čudna sprava u mojoj kući kojoj ne znam ime, ali znam da je to ogledalo, budilnik i sat. Tu čudnu spravu sam uočio u mojoj petoj godini kada je moja mama navila budilnik na tome da je probudi da mojoj sestri da sirup. Ona je tada imala dve godine i bila je bolesna. Tako je mama iz jutra u jutro ustajala i davala joj lek. Jedno veče sam se izšunjao iz kreveta dok su svi spavali, i pogledao u tu zanimljivu stvar. Na njoj sam video mnogo dugmića i zato što se slabo videlo, ispritiskao sam sve, ali ništa se nije dogodilo. Onda sam se vratio na spavanje i znao da će ta stvar ponovo ujutru da zvoni. Pitao sam svog tatu da mi objasni, ali on nije znao šta i o čemu ja govorim. Onda sam se ja upustio u avanturu i tražio zanimljivu stvar. Posle sat ili dva sam je našao i video neke čudne brojeve da svetle na tome u gornjem delu. Kada sam tu stvar doneo tati, on mi je objasnio da to ima više funkcija: budilnik, sat i ogledalo.
Ta zanimljiva stvar danas ne radi, ali sam je ostavio na jedno skriveno mesto i nikome ga nisam otkrio do dna današnjeg. Milivoje Ugarković 7/1

Zbog jedne sprave savremenog sveta ja jedva čekam da porastem. Nije da nebih voleo da vozim avion ali auto je ipak nešto posebno.
Kad pomislim na vožnju automobilom, obuzme me neko čudno osećanje. Zamišljam sebe za volanom neke besne mašine kako opasno krstarim drumovima. Automobil je stvarno čudo savremenog sveta. To savršenstvo funkcionalnosti i lepote u meni izaziva strahopoštovanje. U isto vreme poslušan i brz, a ipak svoj tera me na razmišljanje. Savršen prijatelj za svakog čoveka. Ako žuriš ili kasniš - tu je, ako si usamljen - tu je, ako si neraspoložen - tu je. Kada sam bio mali, nikada nisam znao kako radi.
Zaista se divim osobi koja je izmislila auto. Ta komplikovana kombinacija raznih delova u savršenom skladu, ostavljaju ljude bez daha.
Ali ima jedan veliki problem u vezi sa tim. Deca nesmeju da voze automobil, takođe ne mogu ni da ih kupe. Zato ja jedva čekam da porastem pa makar da provozam tatin auto. Mislim da ću biti dobar koliko treba samo da provozam mašinu mog detinjstva. Mihailo Gujaničić 7/2

Dragi član porodice
Imam pino dragih osoba, a jedna od njih je moja mama.
Moja mama ima tridesetpet godina, srednjeg je rasta, ima braon oči i smeđu kosu. Ona mi pomaže oko domaćih zadataka, dovodi me u školu, ide sa mnom na fizičko, u slobodno vreme vreme vozimo bicikl.
Ja moju mamu mnogo volim, njoj ništa nije teško da uradi.
Miloš Ilić 6/1

Imam mnogo dragih osoba, ali bih ja ipak izabrala jednu a to je moja mama.
Osoba koju najviše volim i poštujem je moja mama Slađa. Ona ima četrdeset tri godine, crnu kratku kosu i veoma je pažljiva i nežna. Jedva čekam da dođe sa posla da je zagrlim, a ona onako umorna pomilije me i poljubi. Kada nešto pogrešim ona ume i da bude i ljuta, alito kratko traje jer ima veliko srce i ume da prašta. Moja mama ima puno nežnosti, pred spavanje lepo me ušuška i ja polako utonem u san. Znam kad se ujutru probudim, opet ću ugledati veselo lice moja mame. Moja mama je veoma uporna i hrabra žena i istrajna u svojim poslovima. Čak i kada je bolesna, ona to ne pokazuje da nas ne brine. Kada sam ja bolesna, ona može celu noć da sedi pored mene dok mi ne bde bolje. Moja mama je puna života i energije.
O njoj pišem sa mnogo ljubavi, moja mama je najbolja mama na svetu. Mnogo mi je draga i puno je volim, cenim i poštujem. Marijana Smiljić 6/1

Luna
Ima jedan pas i zove se Luna
Oko nje se ovih dana,
diže strašna buna.

Ona nama nije neka smetnja,
ali oko nje se ovih dana
diže velika pometnja.

Luna je sva u braon boji
pa svi koji znaju
kažu da to njoj super stoji.

Jela
Jedna lepa devojčica
meni mnogo draga i zove se Jela
Kosa joj duga crna, oči plave
a haLJina uvek čista, bela.

Devojčica Jela brza je ko strela ona uvek juri, uvek je u letu to meni smeta, jer njena je ljubav najlepša na svetu.
Igor Lapić 5/ 3

Lažibaba
Svakom čoveku je stalo
da laže makar malo.
Čoveku se valjda svidi
što se laž lako ne vidi.
I tako laž na laž ređa,
dok mu ne okrena leđa.

A ja neću da te lažem
zato ti ovaj savet kažem
Kad uhavtiš nekog u laži
istinu mudru ti mu kaži
U laži su kratke noge
a kazne su vrlo stroge.
Smešno ime će ti dati
lažibaba će te zvati.
Snežana Nikolić 8/3