Drugačiji budžet za naseljena mesta
- Što se tiče same raspodele novca iz gradskog budžeta moj predlog, za koji mislim da će biti usvojen, će biti da se novac deli tako što će polovina novca ići za tekuće transfere prema onom modelu broj stanovnika i broj zaposlenih, a da će se druga polovina deliti prema projektima.
Otkako ste preuzeli mesto gradskog većnika za selo i ruralni razvoj obišli ste sva naseljena mesta. U kakvom su ona stanju?
- Zajedno sa Odeljenjem za selo i ruralni razvoj obišao sam sva naseljena mesta, a cilj tih poseta bilo je sagledavanje stanja u svim selima, prevashodno sagledavanje projektno-tehničke dokumentacije. Pogledali smo sve ono što mesne zajednice imaju trenutno i sa čime bi mogli da apliciraju i prema republičkim i pokrajinskim fondovima. Došli smo do podatka da jedan deo projekata koje naseljena mesta imaju, vezan za putnu infrastrukturu, je rađen po starom zakonu, tako da će biti neophodno da se ti projekti prilagode. Što se tiče projekata za kanalizacionu mrežu, svi projekti naseljenih mesta koja su počela izgradnju kanalizacione mreže nalaze se u “Direkciji za izgradnju grada“ zato što je pre nekih šest godina skupštinskom odlukom odlučeno da to preduzeće vodi poslove na izgradnji kanalizacionih mreža. Mislim da jedino Omoljica nije počela izgradnju. Za ove tri stvari, putna infrastruktura, vodovodna i kanalizaciona mreža, ćemo u narednom budžetu odvajati najveći deo novca koji će biti predviđen za naseljena mesta. Osim ovih sela koja imaju rešeno pitanje vodosnabdevanja i priključena su na gradski vodovod (Starčevo, Omoljica, Brestovac, Ivanovo), mislim da samo Dolovo nema projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju vodovodne mreže, dok će ostala mesta: Glogonj, Banatsko Novo Selo i Dolovo konkurisati sledeće godine za rekonstrukciju vodovodne mreže. U Jabuci ne mora da se radi rekonstrukcija vodovodne mreže, jer je urađena sa plastičnim cevima. U Kačarevu je urađena mreža u velikoj meri.
U čemu se ogleda razlika u pančevačkim selima?
- Ono što smo mi locirali kao najveći nedostatak po selima je nepostojanje Planova generalne regulacije naseljenih mesta, jer samo tri naseljena mesta imaju Plan generalne regulacije - Starčevo, Kačarevo i Jabuka. Nedavno smo pomoćnik gradonačelnika za urbanizam i ja uputili dopis “Direkciji za izgradnju i uređenje Pančeva“ kojim smo tražili informaciju kada će biti gotovi ti planovi. Dobili smo uveravanja da će u toku naredne godine biti gotovi svi planovi za ova naseljena mesta koja ih nemaju. To je jako bitno zbog radno poslovnih zona, privlačenja investitora. Naseljena mesta ne mogu da prodaju ili nekom daju zemljište da bi tu otvorio proizvodne pogone, ako nemaju usvojen Plan generalne regulacije. Starčevo ima usvojen plan. Pre nekih mesec i po dana bio sam u Starčevu, zajedno sa rukovodstvom Mesne zajednice i sa pokrajinskim poslanikom Petrom Andrejićem smo obišli tu radno-poslovnu zonu, gde je određena lokacija, gde postoji investitor “Agrocentar Volođa“, gde su radovi u toku i gde se planira da se otvori do kraja godine otkupna stanica i pogon. U saradnji sa Mesnom zajednicom Starčevo smo uputili dopis “Elektrovojvodini“ jer je neophodno da se opremi ta radno poslovna zona. Sada nema novca ni u gradskom budžetu ni u budžetu “Elektrovojvodine“, ali mislim da će u toku sledeće godine zajednički uspeti da opremimo tu zonu što se tiče električne energije, a pre toga će svoj posao završiti “Vodovod i kanalizacija“. Naš cilj je da cela ta radno-poslovna zona bude opremljena da bi Mesna zajednica Starčevo lakše mogla da dovede investitore. Trudiću se da se otvori posebna stavka u budžetu koja bi nosila naziv “komunalno opremanje radno-poslovnih zona“.
Kako ocenjjete dosadašnji razvoj Starčeva?
- Imam izuzetnu saradnju sa Petrom Andrejićem i rukovodstvom Mesne zajednice i tu stvarno nemamo nikakvog političkog animoziteta. LJudi iz naseljenih mesta ne gledaju ko je iz koje stranke i tu neće biti problema u međusobnoj saradnji ni nadalje. Mislim da je Starčevo mnogo postiglo i da je model na koji bi trebalo da se ugledaju sva naseljena mesta. To je mesto koje ima rešenu skoro kompletnu komunalnu infrastrukturu, fali im ješ nešto malo da zaokruže to komunalno opremanje i mislim da će to u narednom periodu uspeti. Pošto smo mi okrenuti ka Pokrajini, nadam se da će Petar Andrejić uspeti da iskoristi svoj uticaj koji neosporno ima i da pomogne i ostalim naseljenim mestima da se razviju do te mere do koje je razvijeno i Starčevo.
Kako će izgledati odnos sadašnje gradske vlasti prema naseljima na teritoriji Grada Pančeva?
- Demokratska stranka Srbije, na čiji sam predlog i imenovan na mesto člana Veća, se još u predizbornoj kampanji zalagala za ravnomerni razvoj naseljenih mesta i mislim da ćemo u tome uspeti. Zalagaću se za ravnomerni razvoj ne na uštrb i na štetu onih mesnih zajednica koje su odskočile u svom razvoju nego u smislu da probamo da što više novca unesemo u naseljena mesta iz pokrajinskih i republičkih fondova.
Pred većnicima je i period formiranja budžeta za 2013. godinu. Kako će izgledati finansiranje naseljenih mesta u narednoj godini?
- Što se tiče same raspodele novca iz gradskog budžeta moj predlog, za koji mislim da će biti usvojen, će biti da se novac deli tako što će polovina novca ići za tekuće transfere prema onom modelu broj stanovnika i broj zaposlenih, a da će se druga polovina deliti prema projektima. Raspisaćemo jedan konkurs gde ćemo vrednovati pre svega projekte iz komunalne infrastructure i gde ćemo akcenat staviti na rekonstrukciju vodovodnih mreža i na izgradnju putne infrastrukture. Deo novca ćemo izdvojiti za izgradnju kanalizacije tek toliko da mogu Mesne zajednice kojima je kanalizacija prioritet da mogu da prikažu das u nešto novca dobili iz gradskog budžeta, kako bi mogli da apliciraju prema fondovima pokrajinskim ili republičkim. Novac se neće izdvajati samo za izgradnju tih kapitalnih investicija, nego ćemo i deo novca odvojiti i za izradu projektno-tehničke dokumentacije onim naseljenim mestima koja to nemaju.
Kako ste zadovoljni dosadašnjim načinom raspodele novca za potrebe pančevačkih sela?
- Moja zamerka je da je dosadašnji način raspodele novca bio nepravedan, naročito nepravedan prema manjim selima i prema onim selima koja nisu imala dovoljan politički uticaj na pokrajinsku administraciju i koja jednostavno nisu imala dovoljno novca ni da urade tu projektno-tehničku dokumentaciju, a čak i kad je urade, nisu mogli to da realizuju, jer se pri raspodeli budžetskog novca Grada Pančeva gledao samo broj stanovnika i broj zaposlenih, gde su stvarno hendikepirana bila prvo naseljena mesta koja su manja, drugo naseljena mesta koja su na obodu opština, jer deo stanovnika tih mesta radi u drugoj opštini. Novac se ne vrać prema mestu stanovanja nego prema mestu sedišta firme. Mislim da je to bilo nepravedno i zato smo mislili da predložimo izmenu finansiranja da bismo postigli, koliko je to moguće, neki ravnomerni razvoj i ujednačavanje kvaliteta života u svim naseljenim mestima, a kasnije da se ta naseljena mesta po kvalitetu života što više približe Gradu.
Osnovano je odeljenje za selo i ruralni razvoj pri Gradskoj upravi. Čime će se to Odeljenje baviti?
- Odeljenje za selo i ruralni razvoj je osnovano na moju inicijativu, jer sam mislio da je potrebno da postoji takva služba koja će da opslužuje i Skupštine Mesnih zajednica. Mislim da je neprimereno da 40% stanovništva koje živi u selima oko Pančeva nema neku službu koja će se brinuti o njima i koja će im pomoći u rešavanju problema. Zamišljeno je da ta služba pomogne funkcionisanje Skupština Mesnih zajednica tako što će im pomagati i pri donošenju finansijskih planova i pri rebalansu, jer u sistematizaciji imamo predviđeno i jedno radno mesto za finansije i upravo osoba zaposlena na tom mestu sada radi predloge rebalansa za naseljena mesta. U Skupštinama mesnih zajednica su svi volonteri i kada se suoče sa nekim administrativnim problemom oko izdavanja raznih dozvola, desi se jednostavno da ne znaju šta da rade, tako da će od sada tu nastupati Odeljenje za selo i ruralni razvoj. Jedno radno mesto je sistematizovano za takav vid pomoći naseljenim mestima. Ta služba će postati servis svih Skupština naseljenih mesta i bićemo otvoreni za sve predloge i sugestije, a ništa nećemo raditi bez dogovora sa Skupštinama mesnih zajednica. To Odeljenje će raditi i na raznim edukacijama, na razvoju privredno-turističkih manifestacija, etno turizma i slično.
Uskoro počinje realizaciji projekta “Podrška lokalne samouprave razvoju seoskog turizma“. Šta je ciljtog projekta i kakve koristi naseljena mesta mogu imati od tog projekta?
- Naša naseljena mesta imaju veliki turistički potencijal i on nije iskorišćen u dovoljnoj meri. Ovaj projekat ima za cilj kategorizaciju soba, jer ako već imamo toliko manifestacija, a nemamo smeštajnih kapaciteta. Već su održani sastanci sa predstavnicima Mesnih zajednica, podeljeni su upitnici i oni ljudi koji imaju smeštajnih kapaciteta moći će da se registruju. Sama registracija neće njih koštati ništa, jer će se to platiti sredstvima iz projekta. Rok da se završi ceo projekat je do kraja ove godine. Nakon toga planiramo da napravimo sajt na kojem će biti predstavljena sva naseljena mesta i manifestacije koje se održavaju u njima, programi tih manifestacija i gde će biti data i ponuda smeštajnih kapaciteta, tako da turisti koji dođu ili u Pančevo ili na neku manifestaciju, moći će da kontaktiraju te ljudi koji imaju smeštajne kapacitete i da kod njih odsednu.
Osim što se bavite problematikom naseljenih mesta koja su još Vaša zaduženja u Veću?
- Osim za problematiku koja je vezana za infrastrukturu i za funcionisanje skupština mesnih zajednica i javno-komunalnih preduzeća imam izvestan upliv u sve što je vezano za naseljena mesta - sport, kultura, poljoprivreda. Imam odličnu saradnju sa Aleksandrom Farkašem, zaduženim za sport i sa Milisavom Uroševićem, zaduženim za kulturu, a posebno sa Goranom Pandurovim, zaduženim za poljoprivredu. Mislim da nije prošlo nijedno pitanje koje je vezano za naseljena mesta, a da ja nisam konsultovan. Zajedno smo došli do nekih rešenja.
S obzirom da dolazite iz Glogonja, možete li nam reći da li Glogonj ima saradnju sa većim, razvijenijim naseljma i u čemu se saradnja ogleda, ukoliko je ima?
- Dugo sam u Skupštini Mesne zajednice, ovo mi je treći mandat, drugi mi je mandat i u Veću i drugi mandat kao odborniku Skupštine grada, tako da se svi mi međusobno dobro poznajemo i poznajemo problematiku naseljenih mesta. I dok sam bio predsednik Saveta i predsednik Izvršnog odbora imao sam dobru saradnju i sa Novim Selom i sa Starčevom, i sve ono što je dobro, mi smo kao manja mesna zajednica i nerazvijena, mogu da kažem, jer nemamo rešen nijedan komunalni infrastrukturni problem, ugledali smo se na ova veća naseljena mesta koja su u to duboko zagazila i po ugledu na njih i mi smo radili tu projektno-tehničku dokumentaciju, jer smo shvatili da nam je to jedina ulaznica da bismo mogli da apliciramo pri raznim fondovima.
Po ugledu na Starčevo i Novo Selo mi smo sve to uradili i mogu da kažem da je razvoj Glogonja krenuo na bolje, ali još nedovoljno da bismo dostigli nivo Starčeva i Banatskog Novog Sela.