Tue10162018

Azurirano11:16:08 PM GMT

Vukovac

  • PDF

Doživljaj sa raspusta

Svanuo je još jedan prelepi letnji dan. I tog dana su najavili da će biti pravi vreli letnji dan. Kada smo seli da doručkujemo, mama i tata su nas obradovali vešću da ćemo da idemo u Kovin na kupanje. Počelo je spremanje. Sestra i ja smo spremile sve rekvizite koji su nam potrebni za plažu. Mama i tata su sve ostalo organizovali, ubrzo smo se i uputili ka Kovinu. Sa nama je išao i moj ujka i brat Aleksa. Stigli smo, raspakovali se i odmah smo ušli u vodu. Iskupali smo se, ohladili pa smo nastavili dalje uživanje. Ležali smo, sunčali se, igrali smo odbojku u vodi, ležali na dušeku i uživali u svakom datom momentu. Bilo je ludo i nezaboravno. Izmoreni i puni doživljaja stigli smo kući. Vrlo brzo pošto smo došli kući, pozvao nas je ujka i javio nam da je odvezao ujnu u porodilište i da čekamo da nam ujna donese na svet jednu malu prelepu seku. Uzbuđeni nestrpljivo smo čekali poziv. Posle dva sata ujna nam je javila da se porodila i da je donela na svet seku Ninu. Otišli smo odmah kod ujke i počelo je slavlje. Veselili smo se i slavili do kasnih večernjih sati. Sve je bilo lepo i nezaboravno. Svi smo bili presrećni i prezadovoljni što smo dobili još jednu zdravu i lepu bebicu i što nam je porodica dobila još jednog člana.
Aleksandra Vilimonović 5/1

Ovaj raspust mi je mnogo značio i ostaće mi nezaboravan
Bilo je to po završetku četvrtog razreda, u junu. Bili smo na ekskurziji u Deliblatskoj peščari. Tamo ima mnogo biljaka i životinja. Išla su dva razreda. Imali smo i igralište. Svako popodne smo igrali fudbal ili odbojku. Bila je tu još jedna škola iz Pančeva. Upoznali smo i studente iz različitih država. Družili smo se i sa njima. Išli smo i razgledali šumu i videli Partizansku bazu... Imali smo svako veče žurke. Jedne noći smo sedeli ispred odmarališta sa jednim studentom i pevali. Tih dana smo se mnogo zbližili i postali još bolji drugari. Žao mi je što smo se rastali sa našom učiteljicom. Mnogo je dobra i hvala joj za ove četiri godine, i hvala joj za ovu predivnu ekskurziju.
Zaboraviti ovaj raspust neću jer je to bila moja poslednja ekskurzija sa učiteljicom. Ana Ognjenović 5/1

Stari zanat opančarski

Opančari su koristili neobrađenu, a kasnije i obrađenu teleću kožu. Za obradu kože koristio se kreč, pepeo, šišarke, voda i brezova kora. Izrađivani su u drvenom kalupu. Od alata su koristili šilo, mnogo vrsta dleta i zumbe. Najlepši su opanci čiji je gornji deo ispleten od traka kože. Danas se izrađuju za potrebe folklora, suvenirske prodaje i za najsiromašnije ljude. Na našem prostoru se ovaj zanat razvija od polovine 19. veka do polovine 20. veka. Postojalo je puno opančarskih radnji. Najviše u Šapcu, Valjevu, Čačku i Užicu. Prema narodnom verovanju tajnu štavljenja kože opančarima je otkrio sveti Sava.
Goran Pećanin 7/1

Sajam automobila

Dugo sam razmišljao o čemu da pišem, jer ovaj raspust sam proveo kod kuće. Bila je sredina meseca, i bližio se vikend. Tog vikenda u Beogradu održavao se sajam automobila. Jednog popodneva tata je došao sa posla, dao mi dve karte i rekao: “Ovo su karte za sajam automobila!“. Od tog trenutka znao sam da će to biti jedan vikend pun avanture.
Ustao sam u subotu jako rano. Pošto se tata uspavao, do centra smo trčali i jedva stigli na autobus. Do Pančeva jednim, a do Beograda drugim autobusom. Autobus do Beograda bio je pun stranaca, i haravno svi su išli na sajam. Stigli smo do jedne ulice koja je bila puna pripadnika žandarmerije i policije. Uplašio sam se i pogledao kroz prozor. Video sam da sa bine neki čovek nešto viče, ali nisam čuo šta. Čekali smo petnaest minuta i krenuli dalje. Na pola kilometra od sajma autobus se pokvario i nije mogao dalje pa smo morali peške. Kada smo stigli, bio sam jako iznenađen. Te hale bile su ogromne. Ušli smo unutra, a tu je bilo jako puno lepih, uglancanih i sjajnih automobila. Od najpoznatijih ferarija do najmanje peglice za koju možda malo njih zna. Išli smo od auta do auta, snimali, gledali, pitali. Došlo je i vreme polaska kući što je meni jako teško palo. Kada smo krenuli kući, počela je oluja. Grmelo je, sevalo, kiša je pljuštala.
Kući sam stigao umoran i pun utisaka, Celom komšiluku sam ispričao kako je bilo. Nadam se da ću i sledeće godine ići na sajam i da će biti još bolje.
Nenad Milošević 5/1

Upoznala sam ...

Ovog leta išla sam u Novi Pazar sa svojom i još tri porodice. Tog jutra probudila me mama i uradile smo sve što je trebalo da se uradi pred polazak. Kada smo krenuli, pitala sam tatu koliko sati putujemo? On mi je rekao oko tri sata. Ja sam za ta tri sata vožnje spavala. Stigli smo u selo koje se zvalo Đonlije. Mi, deca, smo se pitali kakav je Novi Pazar? Sutradan smo otišli u Novi Pazar, zato što smo imali neki rođendan. Stariji su popili, a mi smo se šetali i sa nama su pošle naše mame. Dok smo se šetali Lukina mama nam je pokazala gde živi baba Milica. Mi smo se upoznali sa njom. Baba Milica je imala živinu, pa čak i krave. To veče baba Milica je izmuzla krave i skuvala nam je mleko koje smo pili pred spavanje. Ujutru smo krenuli u šetnju, kad smo se vratili, krenuli smo kući. Ovaj doživljaj ću pamtiti po tome što sam upoznala drugačiji način života, nove predele i zanimljive ljude.
Marija Milenković 5/1

ARHIVA: BROJ 222

ARHIVA: BROJ 221

ARHIVA: BROJ 220

ARHIVA: BROJ 219

ARHIVA: BROJ 218