Saša Todorović je vrlo angažovan i sa ocem Jovanom i bratom Slavišom bave se ozbiljno povrtarskom proizvodnjom pod plastenikom, a njihovi proizvodi su među najcenjenijim na starčevačkoj pijaci.
Kada ste počeli da se bavite povrtarstvom?
- Počeli smo negde 1995-96. godine. Ne znam tačno, ali to je period kad smo se odlučili da uđemo u ovaj posao.
Koje povrtarske vrste uzgajate?
- Najčešće uzgajamo papriku, bostan i paradajz. Ove vrste su pokazale rezultate na tržištu i ne menjamo asortiman.
Prodajete li samo u Starčevu ili i van naselja?
- Prodaja je uglavnom u Starčevu, s tim da smo probali pre par godina u naselju Leštane, na pijaci. Nije bilo loše, ali smo odustali jer je problem predstavljao prevoz do tamo. Naime, imali smo mnogo veće troškove od prihoda.
Radite porodično, kakvi su vam dalji planovi?
- Pa, da, uglavnom radimo zajedno. Posao zahteva mnogo truda i tu se angažujemo svi u porodici. Dalji planovi su uslovljeni stanjem u poljoprivredi, a pre svega zavise od stanja u državi.
Može li od poljoprivrede da se živi?
- Ovo sad što se radi je čisto preživljavanje. Može nekako da se živi, a da se živi normalno ili eventualno raskošnije, to je vrlo teško.

Aktuelno
Prolećna setva je odavno završena i uveliko smo u periodu hemijske zaštite pšenice i poniklih jarih useva. Aprilske kiše su bile korisne, “zlatne“ majske nas takođe nisu zaobišle i sada očekujemo nešto više temperature, koje bi uz adekvatnu zaštitu i ostale potrebne agrotehničke mere do kraja vegetacionog perioda, doprinele ostvarenju većih prinosa najvažnijih ratarskih i povrtarskih kultura. Opšte stanje svih useva u starčevačkom ataru je vrlo dobro. Mesec maj je poznat i po najvećem poljoprivrednom sajmu u našoj zemlji. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu održan je od 12. do 18. maja, a zemlja partner bila je Austrija, čiji su izlagači predstavili dostignuća iz oblasti proizvodnje organske hrane, stočarstva, obnovljivih izvora energije i poljoprivrednih tehnologija.

Savet
Krompirova zlatica je u svojoj prvobitnoj domovini (Severna Amerika, Meksiko) živela na divljim vrstama krompira. Prvi put je otkrivena 1811. godine. U bivšoj Jugoslaviji je zabeležena prvi put 1946. godine, od tada, ovaj insekt predstavlja stalno prisutnu i značajnu štetočinu krompira. Primarni domaćin je krompir, a sekundarni domaćini paradajz, plavi patlidžan, duvan i drugi. U zemljištu prezimi odrasli insekt. U proleće, obično krajem aprila ili početkom maja, aktiviraju se prezimela imaga, kratko se dopunski hrane kada ne nanose veće štete, pa polažu narandžasta jaja u grupicama na naličju lista. Razvoj jaja traje od pet do 15 dana, zavisno od temperature. Zlatica uglavnom oštećuje nadzemne delove bilje, list, a dešava se, u nedostatku nadzemne mase, da krompirova zlatica napada i oštećuje krtole krompira. Ta pojava je prisutna kada je brojnost zlatice velika, a plamenjača uništi lisnu masu, kao i u drugim slučajevima. Veoma je važno odrediti pravi termin suzbijanja. Pogrešno je primeniti insekticid kada se pojavljuju odrasli insekti iz zemljišta. To je opravdano samo ako je napad izuzetno jak. Zlatica se suzbija u stadijumu larve koja je i najosetljivija na insekticide. Pri izboru insekticida treba imati u vidu da krompirova zlatica vrlo brzo razvija rezistentnost na insekticide. Otuda se u svetu, ali i kod nas razmatraju alternativni metodi suzbijanja ove štetočine. Istraživači smatraju da je uzaludno i nepotrebno pružati otpor prirodi. Poznato je da su se u borbi protiv krompirove zlatice promenile čak četiri generacije insekticida. Ona se prilagođava, pa stiče imunitet i u jednom trenutku će pobediti u hemijskoj borbi sa čovekom. Najčešće se koriste insekticidi sistemici, koji su izrazito otrovni. Oni se ugrađuju u sokove biljke, akod proizvođača su popularni zato što imaju dugo dejstvo, po dve nedelje, samim tim i karenca im je minimum 28 do 40 i više dana. Da li ćete se pridržavati konvencionalnog načina zaštite ili ćete se opredeliti za biološke mere suzbijanja, odlučite sami.

Zanimljivost

Maje su narod koji se pojavljuju oko 2600. godine pre Hrista. Ovaj narod je gajio kukuruz i manioku da bi nahranio stanovništvo i kastu vračeva uvek odevenih u šareno perje i odanih proučavanju zvezda. Maje nisu poznavale korist, trgovinu, novac, a sve su vrednovali i poredili sa kakaom. NJihovo društvo sastojalo se od mnogo nezavisnih država, a svaka od njih imala je sela u kojoj su se stanovnici pretežno bavili poljoprivredom. Urbana središta sagrađena su oko ceremonijalnih centara. Maje koji su od 200. godine pre naše ere naseljavali sadašnju teritoriju Gvatemale, jedan deo Hondurasa, Belize i Jukatan, ostavili su iza sebe brojne hramove, palate i piramide. Ekonomija ovog kraljevstva zasnivala se na poljoprivredi koja je bila veoma intenzivna i razvijena. Visoke i kvalitetne prinose obezbeđivali su koristeći sistem kanala za navodnjavanje. Umeli su da izgrade nasipe i terasasto obrađuju zemljište. Krčili su velike površine tropske šume i gradili pozamašne podzemne rezervoare za kišnicu tamo gde nije bilo dovoljno površinske vode. Poznavali su i veštine pletenja, bili dobri grnčari i krčili puteve kroz džungle i močvare podstičući razvoj zanata i razmenu zanatlijskih proizvoda sa udaljenim narodima i plemenima. Kada se sve uzme u obzir, Maje su ostali jedna gotovo mitska rasa: bez forme civilizacije i društva koji bi se mogli uporediti sa formama društava naroda u Mediteranu i Aziji. Civilizacija Maja počinje da propada oko 900. godine nove ere kada je stanovništvo sa juga napustilo svoje gradove. Maje sa severa su se oko 1200. godine nove ere asimilirale u društvo Tolteka i njihova dinastija je tada praktično i završena. Još neko vreme su neki periferni centri nastavili da prosperiraju sve do dolaska španskih konkvistadora početkom DŽVI veka. Maje danas broje oko šest miliona ljudi čineći tako najveću domorodačku grupu ljudi severno od Perua. Neke od najvećih grupa Maja nalaze se u Meksiku. Ako želite da saznate više o ovom čudesnom narodu, posetite internet stranicu njnjnj.aledžanthorn.com.

Tržište
Krompir......................20-30 din/kg
Mladi krompir........90-100 din/kg
Paradajz..........................200 din/kg
Paradajz (rasad).....7-15-40 din/kg
Šargarepa........................70 din/kg
Zelena salata...................30 din/kg
Grašak............................150 din/kg
Kupus.................................40 din/kg
Paprika (ljuta)...............15 din/kg
Paprika (rasad).......3-7 din/struk
Mladi luk............... 15-20 din/veza
Celer (rasad).............10 din/struk
Jaja............................10-12 din/kom.
Sir............................250-300 din/kg
Kajmak.............................500 din/kg
Jabuke.....................50-60-70 din/kg
Banane............................ 140 din/kg
Jagode.......................180-200 din/kg
Suve šljive....................200 din/kg

Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.