UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

Prošao je i taj, dugo čekani 9. decembar! Nakon obilatog potezanja ne odosmo tamo gde bi svako normalan poželeo. I dok se neki optimisti još uvek nadaju novoj šansi, nažalost, uvek ima i onih antiprotivnih kojima je bolje, kad im je gore...

U epizodi: Što gore, to bolje

Tračoslava (u ambulanti čekajući u redu): - I, komšo, ne odjezdismo u tuja Jevropu. Šta li nam je sade činit'... Mene nešta seva u krsta, a šta ti cupaš? Kak'i je vrag tebe pretis'o?

Šeširdžija (cupkajući oko nje): - Ta, ni mi je do sedinja! Kak' da s' ne džigeriram, kad sulvencije nikak' da pristignu, a kukuruzu cena ne mrda. Ubi me neka neuroza i nesanica! A tek što mi ta Jevropa ide na živac. Taman sam se ponad'o da će biti bolje, jer u Avstriju se dobiva i po 700 evrova po 'ektaru. Tračoslava (zamišljeno): - Ma, neznam ti komšo, na kojoj ćemo strani da krenemo. Jal u Ameriku, jal u Kinu, jal u one nesvrstane...

Grmalj (podrignu): - U što mi ozeb'o želudac! Ma, šta t' nije jasno, bre, tetka?! S braćom Rus'ma, pa, šta nam bog dadne. Nema nam druge, taka nam je sudba. Za svojim se vazda mora ić'. Jel tak' malena? Al', lako je tebe so tim “pogledom“ - đe god da požjeliš otvor' će s' dveri...

Sponzorojka (s upadljivo nabreklim dekolteom): - Mis'im, koji Rusi, koja Evropska Unija, samo Italija, jee! Tamo su frajeri, baš, fest! Zn'či, kad će taj doktor? Izašla mi bora iznad leve trepavice. To je nečuveno, kako ću sutra ovakva u Milano? Student (s povređenom rukom): - Slučajno Italija je još uvek u Evropskoj Uniji, mada se i to nezna dokle će. Ipak, tamo još uvek niko ne prebija studente kada traže svoja minimalna prava za koliko-toliko normalne uslove školovanja! Grmalj(ponovo podrignu): Groook! I, ti sudenti sam neš' kuvaju, a studiraju po dvaes' ljeta i žive ćaćinoj grbači. Ma, Kina je zakon, čim su počili da arlaauču, oni Ho Ši Min išćero tenkovi, izglač'o bagru i sad su najjači u svet. Ma, žuti znaju pos'o.

Student (zgrožen): - Ma, super razmišljanje, a i glavešina im se nije tako zvao! Nema nas baš toliko da možemo sebi da priuštimo takav “luksuz“. I ovde su izvođeni tenkovi i kako se završilo? Pa su onda Albanci s Kosova proterivani i gde su sada Srbi na “svetoj zemlji“. Nije ni čudo što nas niko neće pod svoje skute s tako katastrofičkim stavovima. Evropa nas neće, a nešto nam se ni Rusi, ni Kinezi, baš i ne nude!

Grmalj (čačka nos i valja kuglice): - Ma, ko im, bre, svima šmirgla rotkvice. Niki nami ne treba! Sve imamo, bre, i kukuruz, i struju, i šljive...
Student: - Šljive su nam po predanju naročito bitne. Da imamo gde da se sakrijemo, kada nastupi kataklizma.

I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da sade šljive za neku bolju budućnost...

* * *

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je još uvek zimsko miholjsko leto, što je fontana zasjala, što odbojkaški Borac zauzima prvo mesto, KUD “Neolit“ je održao veliki koncert, novinar Zoran LJ. Nikolić priredio veče tajni Beograda, a na Nikoljdan se na Trg sjatio silan dečiji svet, pa je Deda Mraz umalo ostao bez brade!