Jedan od najboljih traktorista koje je Starčevo iznedrilo i dugogodišnji radnik AD “Vojvodine“, ispričao nam je kakvi su bili njegovi počeci pre tridesetak godina.

Kada ste stekli prvo zaposlenje?
- Zaposlio sam se 2. decembra 1982. godine, najpre kao fizički radnik i na obuci za traktoriste, a to je bio period kada su bili aktuelni radovi na jesenjem oranju. U to vreme bilo je mnogo traktorista, preko trideset, ali i mnogo traktora, kombajna i drugih mašina.

Šta su bili Vaši prvi poslovi?
- Najpre sam se obučavao za oranje, pa sam bio na prskanju i to sa prskalicom kapaciteta 650 litara, a onda su kasnije došle i kvalitetnije prskalice.

Koliko dugo ste bili zaposleni u firmi AD “Vojvodina“ i kakvu biste paralelu mogli povući između ondašnjeg vremena i sadašnjih okolnosti? - Proveo sam 29 godina u ovoj firmi i moram priznati da sam zapamtio i lepe i teške trenutke tokom radne karijere. U vreme kada sam počinjao da radim bilo je mnogo bolje vreme i sa finansijskog aspekta i što se tiče međuljudskih odnosa. Radilo se uvek mnogo, pa i sada, ali onda je posao bio adekvatno plaćen i sa voljom se odlazilo na radne zadatke. Sada je firma u restrukturiranju, ali ne vidi se izlaz iz problema koji su se godinama nagomilavali.

Može li od poljopriovrede da se živi?
- Velika je razlika u disparitetima, ali sa pametnim radom i sa većim površinama za obradu, može lakše da se živi.

Aktuelno

Još jedna proizvodna, ali i kalendarska godina je za nama. Opšti utisak se ne razlikuje mnogo od pređašnjih: teška i nedovoljno berićetna, neizvesna i bogata problemima, što će, po svemu sudeći karakterisati i narednu godinu. Ovu sezonu ćemo pamtiti kao izrazito aridnu jer je za dvanaest meseci palo jedva nešto više od 400 mm vodenog taloga, što je, uz stravičnu štetu koju je izazvao grad 21. jula, doprinelo katastrofalno niskim rodom kukuruza i suncokreta, u ritskom pojasu starčevačkog atara, pre svega. Nizak nivo Dunava, kakav se ne pamti pedeset godina unazad i izostanak barži diktirali su obustavu izvoza i nisku cenu kukuruza. Ozima žita, a pre svega pšenica, pokrivaju obećavajuće velike površine u našem ataru. Tehnološki rokovi su probijeni, pre svega zbog mogućnosti koje su pružili toplo i suvo vreme, ali sada je problem u usporenom nicanju zbog male kolicine vlage u zemljištu. U Srbiji je stočni fond na zabrinjavajuće niskom brojnom stanju. Naime, preko 40 hiljada tovnih objekata je prazno. Nasuprot tome, starčevačka AD “Vojvodina“ smestila je kontigent od 200 visokosteonih junica na farmi, koja već opslužuje toliki broj krava na muži. Pa iako je udvostručila broj grla koje će na proleće udvostručiti i proizvodnju mleka, ova firma je jedva uspela da sačuva proizvodne površine u državnom vlasništvu koje umalo nisu otišle na licitaciju. Ipak ova tema će biti aktuelna već u prvoj polovini sledeće godine.

Na kraju, u nadi da će nastupajuća proizvodna sezona pružiti nešto više nego ova, uz redakciju SN-a, ispred stranice za poljoprivredne teme, pozdravljamo vas i želimo srećnu i uspešnu Novu 2012. godinu.

Savet

Malo je ljudi koji će najpre pomisliti na bilo koju drugu vrstu hrane osim šargarepe kada je reč o poboljšanju vida prirodnim putem. Sama Šargarepa je izuzetno bogata vitaminom A, za koji se zna da ima izuzetno pozitivno dejstvo na vid i da predstavlja dobrog pomoćnika kada je reč o zaštiti od noćnog (kokošjeg) slepila. Kada je posredi ostalo povrće koje pozitivno deluje na zdravlje očiju i vid, treba još pomenuti: brokoli, kelj, spanać i povrće tamnozelene boje. Kada je o voću reč, lekovitu moć imaju: borovnica, brusnice i avokado. Najkorisnije ribe su: tuna, sardine, bakalar i losos, iz jednostavnog razloga što su krcate omega-3 masnim kiselinama, koje predstavljaju bitan hranljivi sastojak za naše oči. Stoga je vrlo korisno jesti ribu barem dva puta nedeljno. Još jedan izuzetno koristan pomoćnik za dobar vid jeste i žumanac jajeta. Od velike pomoći mogu biti i brojni dodaci ishrani koji u sebi sadrže cink, kao i druge minerale i vitamine. U savremenom načinu života dugotrajno i neprekidno gledanje u televizor, monitor, ekran mobilnog telefona, ili neke druge displej uređaje može zamarati oči i štetiti im. Za takva zanimanja ili hobije preporučuju se češće pauze u gledanju i boravak u prirodi sa pogledima u zelenilo i daljinu.

Zanimljivost

Salate su jela u kojima se lako i ukusno može pomešati voće i povrće i tako uneti u organizam mnogo vitamina i minerala odjednom. U svakom restoranu na meniju postoji bar neka salata. Čak možete kupiti zdravu salatu (sa listovima zelene salate, mrkvom i paradajzom, sa nemasnim salatnim prelivom) i u restoranima brze hrane, koji su uvideli potrebu da i ovakvu vrstu obroka uvrste u svoju ponudu. Ako jedete zdravu salatu, punu vlakana, to će vam sniziti nivo lošeg holesterola i pomoći u prevenciji problema sa probavom. Eksperti se slažu da treba da jedemo više voća i povrća (iako se zdrava hrana toliko propagira, to ne znači da se u stvarnom životu jede u dovoljnim količinama), naročito tamnozeleno i narandžasto povrće, kao i koštunjave plodove. A ove namirnice se najbolje mogu složiti u - salatama. U povrtnim salatama ima mnogo antioksidanata (vitamina C, vitamina E, likopena i alfa i beta karotena), naročito ako u salatu uključite i neko sirovo povrće. Antioksidanti su supstance koje pomažu telu da se zaštiti od štetnih molekula, tj. slobodnih radikala. Naučnici su odavno primetili povezanost između ishrane bogate voćem i povrćem i smanjivanja rizika od raznih bolesti, na primer kancera. Ako se hranite zdravo, svakako ćete smanjiti rizik od kancera glave i vrata, čak iako koristite štetne supstance poput cigareta i alkohola (ipak ih nemojte koristiti!). Konkretne namirnice koje imaju zaštitnu funkciju su: pasulj, grašak, paprika, paradajz, mrkva, jabuke, nektarine, breskve, šljive, kruške i jagode. Ako je vaš cilj mršavljenje, onda bi bilo dobro da obrok započnete salatom. Studije su pokazale - ako jedemo prvo niskokalorično jelo pa potom nešto drugo, ukupni unos kalorija biće manji. Ako jedemo dobre masnoće (kojih ima u maslinovom ulju, avokadu ili koštunjavim plodovima), to će pomoći našem organizmu da bolje apsorbuje zaštitne fitohemikalije, poput likopena i luteina. (izvor: krstarica.com)

Tržište

Kupus.................................20 din/kg
Krompir......................25-30 din/kg
Cvekla...............................50 din/kg
Pasulj............................. 180 din/kg
Praziluk.....................50-60 din/kg
Crni luk...........................25 din/kg
Beli luk..........................350 din/kg
Blitva.............................150 din/kg
Paštrnak.......................120 din/kg
Celer.................................60 din/kg
Jaja..................................10 din/kom
Sir............................250-300 din/kg
Med...................................400 din/kg
Suvo grožđe...................200 din/kg
Jabuke...........20-30-35-40-50 din/kg
Limun................................80 din/kg
Mandarine........................90 din/kg
Banane...............................90 din/kg
Grožđe (belo)................110 din/kg
Sitni kolači.................650 din/kg


Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.