Thu01182018

Azurirano09:26:14 PM GMT

Back KOMENTARI UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

UOPŠT(in)AVANJE uOPŠTINAvanje

  • PDF

Višestruko dokazani prijatelj, koji je usrećio tolike porodice ovdašnjih srećnika sa njegovog platnog spiska. I tako, mnogi su zgrtali su silne zelembaće u libijskoj pustinji, istoj onoj u kojoj je nedavno šaka šakala divljački rastrgla velikog pukovnika...

U epizodi: Odlazak velikog vladara

Tračoslava (panično urla po ulici): - Ijaoooj, pa dal je moguće?! Pa, on je poginooo, šta ću sade?!

Šeširdžija (usplahireno): - Ta, šta je slatka komšinka?! Ta, ko je to strado, nije valda, nedo bog, onaj tvoj što zgrće silne peneze u onoj pustahiji, dok ti ovdena od muke ispijaš silne kafe...

Tračoslava (tužno): - Ma, nije on, vrag ga odno! Tu je već par nedelja, neg ne izlazi iz kafanu! Ma upucali, bre, Gadafija! Pa, šta će sade, ovi moj?! Da radi za 500 evra u neku raspalu domaću firmu...

Šeširdžija (usplahireno): - Ma, jes i men' mnogo žao! Auu, ta kak' će sad da se živi od take siće. A, jes bio veliki sultan taj deran pukovnički! GrmaLj (naiđe teturajući se): - A, ko to proziva ođe, čistog velikana! Ma, jok mrtav! Ne mere mu niki prnut pod prozor. Ma, on ti je neđe klisno u onuja Saharu. Još će on čorbe zapržavat onijem zapadnim zlotvorima!

Student (u prolazu): - Ma, sto-odsto je živ! Verovatno je u Venecueli kod Čaveza ili kod Kastra na Kubi. Mada, biće da je najpre u Milanu kod Berluskonija sa sve onom ženskom stražom, pa se sad šenluče...

Sponzorojka (naiđe duboko dekoltirana i visoko potpetirana, lomeći beton): - Mis'im, zn'či ko proziva mog dečka u Milanu?! Pa, on tamo drži modnu agenciju, jee... I, te devojke su manekenke za medalju, a ne neke tamo?! Koje orgije?! Ma bruka?!

Student: - Ko priča o uličnim makroima, krimosima, zelenašima i ostalim sitnim muvarama što varaju naivan narod, a onda voze ljute džipove i lude makine i glume velike i humane gazde! A, potom tu istu, nasamarenu sirotinju kupuju tako što im obrću ture kafa i kiselica kako bi šatro oprali obraz, tako što glume velike humaniste!

GrmaLj: - Ma, jes, hik, ta stoka drpatorska, što se ođe razgamizala, ne bi kod našega prijateLja, niti minuta mogla da “radi“ jadan narod! On bi ošjeko te ruke pogane i skratio prste lopovske po kratkom postupku! Ha, bre, kod nje ga t' nije bilo kriminala ni za lijek! Jes bio najveći, bog da mu dušu prosti... Student: - A, bio je velik, možda i prevelik! Svaki čovek mora da zna granicu u svemu, pa makar i u činjenju iskonskog dobra, a kamoli u dužini apsolutističke vladavine! Jer svaka megalomanija jednom presedne.

I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da preteruju kako bi možda nekad došli do toliko žeLjene - zlatne umerenosti! * * *

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je definitivno zahladilo, kukuruz je baš slabo rodio, i daLje se grade fontana i vrtić a krenuli su i prikLjučci na kanalizaciju, završen je popis, odbojkaški “Borac“ solidno gura, a ovaj fudbalski je na vrhu vojvođanskog Istoka - pobedivši suparnika u poslednjem kolu, s neverovatnih 5:4.