Tue10232018

Azurirano07:53:17 PM GMT

Back bradeeeee

Starčevački kozar: Radoslav Anđelković Raško

  • PDF

Iako je već uveliko u sedmoj deceniji života, deda Raško svakodnevno izvodi svoje omanje stado na ispašu. Ovog vrednog i druželjubivog starčevačkog nomada možete najčešće sresti po obodu atara, na potezu: Beli breg-Mirkov kanal-Kopovo. Razgovor sa deda Raškom obavili smo, naravno, u prirodi, na starom lucerištu, pored kanala.

Koliko dugo se bavite uzgojem koza?
- Ovim poslom se bavim već više od 20 godina. To volim i dok sam živ time ću se baviti. Osećam da još imam snage i potrebu da radim.

Koliko broji vaše stado?
- Imam kozu i jedno jare, a ostala grla u stadu su vlasništvo raznih meštana iz moje okoline. Prošle godine sam imao veliki problem kada su mi koze uginule od otrova sa njiva, ali ove godine sam uspeo da formiram novo stado.

Čime ste se bavili pre ovog posla?
- Pre 35 godina radio sam na farmi. Radio sam i na Belom bregu, ali to je bilo fizički veoma naporno. Deset godina sam bio muzač krava na farmi i to onda kada su se krave muzle ručno. Zamislite, dnevno sam imao da namuzem 86 krava! Kasnije su podigli štale.

Šta vaše koze najradije jedu?
- Najviše vole da pasu žbunasto rastinje i trnovite biljke, ali ne biraju mnogo. Koza je vrlo prilagodljiva životinja. Hrane se i niskim travnim rastinjem.

Koristite li kozje mlečne proizvode?
- Koristim, a dajem i unucima. Mlečni proizvodi kozjeg porekla su najzdraviji. Mislim da se deca danas, na žalost, ne hrane kvalitetno i apelujem ovim putem da se hrane više prirodnim, a manje proizvodima prerađivačke industrije.

Može li od stočarstva da se živi?
- Danas može samo da se preživi, a nekada je moglo i da se živi. Mnogo sam radio, a iako sam dugo u penziji, čini mi se da u ovim teškim vremenima moram da nastavim da radim, dok me snaga bude služila.

Aktuelno

U trećoj dekadi meseca septembra počela je berba kukuruza i time je startovao najobimniji posao kada je reč o jesenjoj žetvi ratarskih kultura. Zbog manje padavina treba očekivati manje prinose, pogotovo kukuruza, ali se procenjuje da će, uprkos tome, biti 6,8 miliona tona roda pod tom kulturom.

Suv i sunčan avgust i lepo vreme koje se zadržalo skoro do kraja septembra omogućilo je južnobanatskim ratarima da završe žetvu suncokreta koji je na nešto više od 5.000 ha površine dao šarenolik prinos. Onaj suncokret koji je imao tu nesreću da bude zahvaćen gradom, a to je pre svega u ritskom području starčevačkog, omoljačkog i brestovačkog atara, u tolikoj meri je podbacio, da je ostvario prinos manji čak od 1.000 kg/ha.

Soja se nalazi u solidnom stanju i žetva ove biljne vrste je u punom jeku. U južnobanatskom okrugu, na oko 22.000 ha, očekuje se prinos koji neće značajnije razlikovati od prošlogodišnjeg.

Savet

Približili smo se jesenjoj setvi ozimih žita, u kojoj, prema planiranim površinama, pšenica dominira, te ćemo s toga predstaviti najinteresantnije sorte iz KNJS-ove i novosadske kuće.

SIRTAKI: Opis sorte:
o Izrazito prinosna sorta; srednje kasna sorta; veoma izraženo bokorenje; tolerantna na bolesti fusarium i virus mozaika pšenice; sorta osrednjeg kvaliteta brašna; odlični rezultati u stresnim uslovima i na lakim zemljištima.

o Preporuka za proizvodnju: datum setve: od početka oktobra do sredine novembra; setvena norma : 300 - 350 semena po m2; podnosi pojačano đubrenje azotom.

FERIA: Opis sorte:
o Prinosna sorta; srednje kasna sorta; veoma izraženo bokorenje; tolerantna na bolesti fusarium i virus mozaika pšenice; sorta dobrog kvaliteta brašna; odlični rezultati u stresnim uslovima i na lakim zemljištima.

o Preporuka za proizvodnju: datum setve: od početka oktobra do sredine novembra; setvena norma : 300 - 350 semena po m2; podnosi pojačano đubrenje azotom.

LJUALITY: Opis sorte:
o Izrazito kvalitetna sorta; srednje kasna sorta; izraženo bokorenje; tolerantna na bolesti fusarium i virus mozaika pšenice; sorta izuzetnog kvaliteta brašna; odlični rezultati u stresnim uslovima i na lakim zemljištima.

Novosadske sorte pšenice su dobro poznate i naši ratari godinama seju Pobedu, Draganu, Renesansu, LJiljanu, Simonidu i Evropu. Institut se, međutim, pobrinuo da ove godine iz svog bogatog asortimana semenskog materijala izbaci nove sorte, pa ćemo u narednim godinama imati priliku da vidimo na delu sledeće ozime pšenice: NS Emina, NS Dika, NS Nena, NS Avangarda, NS Enigma, NS Desetka, NS Artemida, NS Futura, NS Ilina, NS Arabeska, a od ozimih 6-redih ječmova: NS Majur i NS Krajišnik. Selekcionisana je i jedna sorta ozimog 2-redog ječma: NS Pinon. Ovas je žitarica koju gajimo na malim površinama, ali i ovde u ponudi imamo jari ovas: NS Tara i golozrni jari ovas: NS Sedef i na kraju dve sorte ozimog tritikalea: NS Karnak i NS Pitos. Među novim sortama pšenice koje su u fazi testiranja i koje ćemo možda susretati u komercijalnoj proizvodnji su: Etida, Gordana, Gora i Natalija.

Zanimljivost

Nedavno se na engleskom govornom području u krugovima pčelara pojavio simpatičan natpis sa svrhom upozoravanja. Sličan je kod nas uobičajenim tablama sa natpisom “Opasan pas, ulazite na sopstvenu odgovornost!“. Da ne bi došlo do nesporazuma i neprijatnih situacija, područje pčelinjaka je obeleženo ovakvim tablama veličine oko 30 h 45 centimetara od recikliranog materijala, sa natpisom “Pčele na poslu, oprez!. Medonosne pčele su socijalni insekti spremni da brane svoje košnice. Remećenje može da izazove povrede. Ovaj pčelinjak je vlasništvo/njime rukovodi:...“ i linija za upisivanje podataka.

Ovu odličnu ideju je lako realizovati i napraviti table u sopstvenoj radionici. Tako ćemo blagovremeno upozoriti nezvane posetioce da se ne približavaju području gde mogu dobiti ubod, a ako su još pri tome i alergični, sprečiti neželjenu glavobolju.

Tržište

Paprika....................30-40 din/kg
Kupus..............................20 din/kg
Crni luk...................30-35 din/kg
Beli luk.......................300 din/kg
Paradajz.........................50 din/kg
Pasulj....................300-400 din/kg
Karfiol........................30 din/kg
Krastavac......................60 din/kg
Krompir...................30-35 din/kg
Šargarepa.................... 50 din/kg
Plavi patlidžan............40 din/kg
Jaja.............................10-12 din/kg Grožđe......................80-90 din/kg

Sir................................280 din/kg
Kajmak..........................500 din/kg
Med........................350-400 din/kg
Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.

ARHIVA: BROJ 211

ARHIVA: BROJ 210

ARHIVA: BROJ 209

ARHIVA: BROJ 208

ARHIVA: BROJ 207