Wed10172018

Azurirano07:53:17 PM GMT

Back INTERVJU LICE S NASLOVNICE Lice s naslovnice: Tibor Đerfi, “deran“ iz komšiluka

Lice s naslovnice: Tibor Đerfi, “deran“ iz komšiluka

  • PDF

Zanat je zlata vredan
Tibor Đerfi je rođen 1979. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu, a srednju mašinsku školu - smer auto mehaničar, završio je u Pančevu. Nekoliko puta je menjao poslove da bi se skrasio u jednoj starčevačkoj molerskoj firmi DMD “Enterijer“ koja usluge ove vrste obavlja na teritoriji Beograda. Otac je dvoje dece.

Zanimljivo za Tibora je to što kaže da ga nikada u životu nije zanimao sport pa čak ni kada je bio dete, a slučajno je sebe pronašao u staroj vojvođanskoj disciplini - banatskim šorama. Četiri godine se bavi ovim sve popularnijim sportom trenirajući u ekipi pančevačkih “Đilkoša“ i učesnik je svetskog prvenstva u banatskim šorama koje se održavalo u Tomaševcu.

Za početak, nešto o vašem odrastanju u Starčevu?
- U Starčevo sam se doselio kao trogodišnjak. Moji roditelji su odlučili da se nakon privremenog rada u Nemačkoj trajno nasele u Starčevu. Odrastao sam kao i sva ostala deca, stasao sam za školu, družio se sa vršnjacima, zavoleo pecanje koje mi i danas pričinjava posebno zadovoljstvo i odmor... Ponekad sam, kao klinac, kada hoću da zaradim pare išao sa ocem i pomagao mu u molerajskim poslovima. Odrastao sam kao sva druga deca samo što se nikada nisam zanimao za nijedan sport.

Molerski zanat ste izučili pre automehaničarskog?
- Stvari su bile jednostavne; otac mi je lepo rekao da može da mi daje džeparac ali ako želim nešto više mimo roditeljske obaveze, onda bi trebalo da idem sa njim i radim, a on mi je uredno plaćao dnevnicu za moj rad. Kad god sam mogao mimo redovnog školovanja ja sam sa ocem radio i zarađivao. Ujedno sam izučio zanat, što se pokazalo kao dobro u današnje vreme. Kao auto-mehaničar nisam imao nekog preteranog uspeha. Radeći u starčevačkom PIK-u, neredovna mala plata, međuljudski odnosi na katastrofalnom nivou i još mnogo stvari koje meni lično nisu odgovarale. Sasvim sam zadovoljan firmom za koju trenutno radim i obezbeđujem egzistenciju porodici.

Recite nam nešto o banatskim šorama?
- Banatska šora jako stara igra koja koja se igrala na teritoriji Vojvodine. Moj otac je rođeni Vojlovčanin i kao klinac ju je igrao u svom mestu. U svim legendama ima pomalo istine a legenda za šore kaže da je Mihajlo Pupin kada je otišao u Ameriku poneo sa sobom lopticu i povremeno naučio nove prijatelje ovoj igri. Kasnije je nastao bejzbol koji je jako sličan šorama, samo su dodate još dve baze. Generalna razlika između ove dve igre je ta što je kod nas najbitnije druženje, sportski takmičarski duh donosi rezultate ali tradicionalno je da ekipe posle završene utakmice nastave druženje uz neki unapred pripremljen obrok i piće. Verovatno je to druženje zainteresovalo i mene da zavolim ovaj sport.

Kako ste počeli da trenirate banatske šore?
- Najzaslužniji čovek za to je moj šurak Dragan Stojadinov koji godinama igra za pančevačke “Đilkoše“. U početku sam odlazio na treninge i sve više i više se interesovao za taj vid druženja. Zanimljivo je to da igrači nisu limitirani godinama, svako ko je zainteresovan za druženje, zabavu i rekreaciju bez obzira na godine može da se bavi ovim sportom. Ja sam počeo pre osam godina i nikada nisam prestajao, niti planiram. Pre 11 godina u Tomaševcu je održano prvo svetsko prvenstvo u ovoj igri i trajaće očigledno još dugo, dugo jer iz godine u godinu niču novi klubovi i prvenstvo je sve zanimljivije. Pojavljuje se sve više stranih klubova sa kojima smo u kontaktu, sve obećava da će dugo trajati.

Da li postoji interesovanje da Starčevo dobije svoj klub?
- U okviru ovogodišnjih “Dana druženja“ na fudbalskom stadionu smo organizovali pokaznu prijateljsku utakmicu između “Đilkoša“ i Tomaševca koji nije nastupio u punom sastavu nego je plan bio da im se priključe Starčevci koji su došli na utakmicu. Pokazalo se da u Starčevu postoji interesovanje za ovaj sport. Na poklon smo dobili jednu palicu i loptu, površno smo se dogovorili da se ekipa zove “Dereani“. Do pojave ovog broja “Starčevačkih novina“ mi ćemo već imati nekoliko treninga. Pravila su vrlo jednostavna, timski je sport svi igrači aktivno učestvuju u igri, mislim da će se za nas čuti nadaleko.

Znači nismo se obrukali pred domaćom publikom?
- Daleko od toga da smo se obrukali! Pobedili smo Pančevce s 23:10, iako su igrali ljudi koji do trenutka izlaska na teren nisu znali pravila. Napominjem da je druženje bitnije od rezultata da nema druženja nebi postojali ni klubovi. Ovaj sport je poslednjih godina otrgnut od zaborava i pravo je blago što imamo klub tu u komšiluku u Pančevu. Moći ćemo da imamo redovne trening utakmice što je velika prednost za sve nas a rezultati će sami po sebi doći.

ARHIVA: BROJ 211

ARHIVA: BROJ 210

ARHIVA: BROJ 209

ARHIVA: BROJ 208

ARHIVA: BROJ 207