Fri07202018

Azurirano09:17:34 PM GMT

Back Home

Starčevački poljoprivrednici: Nemanja Petrović

  • PDF

Nemanja Petrović, jedan od najuglednijih poljoprivrednih proizvođača, ali i predsednik Udruženja poljoprivrednika u Starčevu, upriličio nam je vrlo zanimljiv višesatni razgovor iznoseći svoje viđenje na temu najaktuelnijih i najakutnijih problema u poljoprivredi danas.

Kakva je setvena struktura na Vašem imanju?
- Ove godine su površine pod kukuruzom najveće, zatim sledi pšenica, pa suncokret. U procentualnom odnosu to je približno 50% u korist kukuruza, 30% pšenice i 20% suncokreta.

Koliko ste zadovoljni ovogodišnjim rodom pšenice?
- Moram priznati da sam zadovoljan i kvalitetom i količinom. Generalno, gotovo uvek imamo dobru pšenicu, ali naravno, uvek može bolje.

Kako komentarišete cenu ovog žita na tržištu?
- Dobro je da je država izašla sa ponudom od 20 din/kg za otkup putem robnih rezervi i to je negde i realna cena pšenice. Račun je jasan, onome ko ima veći prinos cena odgovara, dok onima sa manjim prinosom cena ne valja i tu će uvek (ne)zadovoljstvo biti individualna stvar koja zavisi od postignutih rezultata. Takođe, očekuje se da će cena ići naviše jer je poznato da je u žetvi cena ovog žita najniža. Realno uzevši, pšenice u Srbiji nema i to je moje generalno mišljenje. Dakle, malo je posejano iako ima dosta imanja na kojima su prinosi čak rekordni.

U kakvom su stanju kukuruz i ostale okopavine?
- Kukuruz je neujednačeno nicao. Kiše dugo nije bilo, a onda je naišao lep period sa padavinama i on je krenuo. Ove tropske vrućine ga ubijaju i on u zelenom stanju vene. To možete uporediti sa provenjavanjem pokošene lucerke. Ni svi kukuruzi nisu isti, a agrotehnika igra možda i presudnu ulogu. Ima kukuruza koji, zahvaljujući dobroj agrotehnici, još uvek imaju kondiciju da se izvuku, ali ima i onih kojima posle ovih palkeno vrelih dana više nema spasa. Nije bolje ni sa sojom i suncokretom.

Očekujete li da će država ispoštovati sve tačke dogovora, nakon protesta poljoprivrednika?
- Ne verujem da država neće ispuniti obećano. Međutim, dobar deo subvencija ne završava kod onih kod kojih bi trebalo i tu je u startu loša priča sa subvencijama. Ministarstvo poljoprivrede i seljaci moraju biti na istoj strani iz obostrane koristi. Uz reviziju zakona u poljoprivredi i promene u nekim lošim navikama naših individualnih proizvođača, mislim da bi stvari mogle da se dovedu u red.

Može li od poljoprivrede da se živi?
- Radim u Petrohemiji i moje domaćinstvo je mešovite prirode. Dakle radim u industriji, a bavim se i poljoprivredom. Od poljoprivrede može da se živi. Nisam primetio da je neko egzistencijalno propao baveći se agrarom, ali to je relativna stvar. Veličina prinosa, kvalitet i postignuti rezultati određuju kvalitet života. Aktuelno

Žetva strnih žita je završena. Kvalitet pšenice, kao najzastupljenijeg strnog žita u našem ataru, na vrlo dobrom je nivou. Na oko 21 000 ha u pančevačkom okrugu ostvaren je prinos od 5,1 t/ha. Otkup pšenice u robne rezerve po ceni od 20 din/kg, ratare ne ostavlja ravnodušnim i lagano se povećava broj onih koji su zainteresovani da prodaju hlebno žito po ovoj ceni. Tropske vreline koje vladaju od sredine jula vrlo negativno utiču na opšte stanje kukuruza i drugih okopavina, te bi duže zadržavanje ovakvog vremena moglo ozbiljno da ugrozi jesenji rod. S obzirom na početno, obećavajuće dobro stanje kukuruza i suncokreta, vlada opravdana bojazan da će prinos podbaciti. Nadajmo se da ipak neće biti tako i da će hitno doći svežije i kišovito vreme.

Savet

Lubenica vodi poreklo iz centralne i južne Afrike, te ima velike zahteve za toplotom i svetlošću. U toku vegetacije lubenicu treba dva-tri puta okopati. Navodnjavanje treba izvoditi u dva-tri navrata, a kritične faze za vodom su intenzivan porast vreža, cvetanje i nalivanje ploda, mada u našim uslovima lubenice mogu uspešno da se proizvode i bez navodnjavanja. Plodove lubenice treba brati u punoj fiziološkoj zrelosti. U našim uslovima lubenice za berbu pristiže za 70-90 dana od nicanja. Plod sazreva za 30-40 dana od oplodnje. Zrelost ploda određuje se na osnovu karakterističnog zvuka, kora ploda dobije voštanu prevlaku, a zalistak i rašlja do ploda se osuše. Kada se prekine plodna drška curi crveni sok. Plodonošenje traje 20-40 dana. Berba treba da se obavlja ujutro ili uveče, svakih tri-četiri dana. Ovih nedelja promet lubenice dostiže vrhunac, te vam u tropskim danima preporučujemo ovaj slatki osvežavajući plod.

Zanimljivost

Naučno je dokazano da su suncokret prvi otkrili severnoamerički Indijanci. Oni su još pre dve-tri hiljade godina na svojim prostorima otkrili da je taj prelepi veliki žuti cvet, koji voli sunce, istovremeno i jestiv. U početku, naravno, nisu znali da od njega može da se dobije ulje, ali su zato pravili od njegovih semenki neku vrstu hleba. U Evropu suncokret su prvi doneli Španci. Odmah su ga dali svojim dvorskim i grofovskim baštovanima, koji su ga gajili u botaničkoj bašti kraljevskog dvora u Madridu. Iz ove bašte suncokret su nabavili ruski grofovi. Doneli su seme u Rusiju i Ukrajinu, gde je gajen u staklenim baštama kao ukrasni cvet. Suncokret se u Rusiji gaji od 1880, a početkom našeg veka ruski naučnici na Kubanu, u Krasnodaru, Saratovu i Rostovu na Donu, znatno su poboljšali biološke sposobnosti ove korisne biljke. Tada je nauka počela jednu od istorijskih revolucija za obezbeđenje hrane ljudskom rodu jer ranije u Evropi niko iz suncokreta nije cedio ulje, već je ova biljka gajena kao ukrasna. Kada su Rusi i Ukrajinci razvili gajenje suncokreta do nacionalnih razmera, dogodila se jedna zbilja neverovatna stvar. Početkom našeg veka s Volge su krenuli takozvani povolški Nemci da se iseljavaju u Ameriku. Nastanili su se u Argentini, a sa sobom su u kesama, koje su pažljivo krili po iseljeničkim brodovima, nosili seme suncokreta. Tako se biljka, koja je četiri veka pre toga krenula iz Severne Amerike kao cvet, vratila u Južnu Ameriku kao usev, da oplemeni hiljade hektara.

Tržište

Paradajz...................40-70 din/kg
Paprika....................60-80 din/kg
Krompir........................40 din/kg
Beli luk.......................500 din/kg
Crni luk........................40 din/kg
Boranija........................60 din/kg
Krastavac......................30 din/kg
Šargarepa.....................60 din/kg
Med........................350-400 din/kg
Jaja.............................10-12 din/kg
Lubenica..................18-20 din/kg
Dinja...............................30 din/kg
Kajsija............................80 din/kg
Breskva..........................60 din/kg
Šljiva............................50 din/kg
Jabuka.............................60 din/kg
Banane............................80 din/kg


Pijačni dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.

ARHIVA: BROJ 209

ARHIVA: BROJ 208

ARHIVA: BROJ 207

ARHIVA: BROJ 206

ARHIVA: BROJ 205