Mon09242018

Azurirano09:17:34 PM GMT

Back INTERVJU INTERVJU ZORAN JOVANOVIĆ, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA FINANSIJE

ZORAN JOVANOVIĆ, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA FINANSIJE

  • PDF

Starčevo je u ekonomskoj ekspanziji - Ljudima u Starčevu je, kao i svima u Srbiji, verovatno potrebno više novca za svakodnevan život, ali što se tiče infrastrukture, stiče se utisak, ne da je Starčevo u krizi nego u ekonomskoj ekspanziji.

Prošlo je pola 2011. godine, kakvo je stanje budžeta u ovom trenutku?
- Stanje je bolje nego prethodne tri godine, ali nije još uvek idealno. Plan buDžeta prihoda i primanja se globalno ostvaruje sa 96 odsto i taj procenat odavno nismo videli. Navikli smo da radimo sa mnogo manjim procentom ostvarenja buDžeta. Ima tu i interesantnih detalja. Neke pozicije u buDžetu su vece od plana, kao što je prihod od zarada. Premašuje plan za 2,5 odsto. Ali imamo i prihod koji je manji od plana, drugi po veličini, a to je prihod od ekoloških taksa. Tu imamo minus od 40 miliona dinara, a ako se taj trend nastavi, do kraja godine biće pad za 80 miliona. -

Zašto taj prihod kaska?
- Najveći obveznici su NIS, Petrohemija i Azotara. NIS uredno izmiruje svoje obaveze, ali su Petrohemija i Azotara u restrukturiranju i ne možemo u ovom trenutku da im to naplatimo. Ovaj prihod će se stabilizivati kada Rafinerija završi svoje investicije, a to će biti sledeće godine i kada proradi punim kapacitetom i kada Petrohemija i Azotara izađu iz stanja restrukturiranja.

Kako je prihod od poreza na zarade u plusu?
- Prema onome što vidimo oni koji su zaposleni, primaju plate, jer se uplaćuju porezi i doprinosi. Ali naravno, mi smo svesni i stope nezaposlenosti, koja se u Pančevu kreće od 20 do 24 odsto.

Na sednici Skupštine Grada usvojen je rebalans buDžeta od 170 miliona dinara. U plusu?
- Da. Prvi put smo u ovom mandatu u situaciji da radimo rebalans u plusu. To je posledica novog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava po kojem od oktobra uvećavamo prihode od poreza na zarade za 260 miliona dinara. Pošto ovim prihodom “popunjavamo rupu“ u stavci prihoda od ekoloških taksi i još nekih planiranih prihoda koji su u minusu, ostaje nam 170 miliona na raspolaganju. Očekujemo da do kraja godine bude još jedan pozitivan rebalans.

Kako ste raspodelili tih 170 miliona?
- Najveći iznos biće namenjen ATP-u, 90 miliona i to će mnogi oceniti kao mnogo novca za jedno preduzeće, ali i to ima objašnjenje. Kada smo pravili buDžet za ovu godinu nismo imali dovoljno para da izdvojimo za ATP i ni ovo sada nije dovoljno za redovan rad tog preduzeća, ali ćemo uz donacije za četiri autobusa i nabavku još 12, napraviti najveći napredak u ATP-u u poslednjih 20 godina. Znate da je do sada ATP samo stagnirao ili propadao, a sada će tu biti napretka.

Gde ide ostatak novca?
- Uglavnom za investicije. Počinje jedna vrlo značajna investicija, a to je revitalizacija starog jezgra Pančeva. Do početka zime uredićemo Štrosmajerovu ulicu i značajan deo ulice Ignjata Barajevca. Sledeće godine nastavlja se ta ulica. Možemo reći da će u roku od dve do tri godine celo gradsko jezgro grada biti sređeno. Tada će Pančevo taj svoj ekskluzivni deo dovesti na jedan pristojan nivo. Daćemo i značajne olakšice onima koji tu budu hteli da grade. Zatim, biće urađena kišna kanalizacija u ulici Georgi Dimitrova u Pančevu i zamenjena vodovodna mreža u OŠ “Olga Petrov“ u Banatskom Brestovcu. Sredićemo i fiskulturnu salu u OŠ u Glogonju gde je nalazom inspekcije zabranjeno korišćenje te sale. Osposobićemo je do septembra, dok ne uradimo pravu salu tamo gde je predviđena. Namenili smo i novac JKP-u “Mladost“ da se ogradi teren sa veštačkom travom na Strelištu, kao i Zelenilu za održavanje Narodne bašte i ostalih zelenih površina. Značajno je da ćemo izdvojiti i pare za sređivanje prostora letnje pozornice u ulici Cara Dušana, o kojoj se stara Dom omladine.

Hoće li Starčevo dobiti novac za sanaciju divlje deponije?
- Radovi na sanaciji deponije u Starčevu su ugovoreni za 33 miliona i to je obezbeđeno, ali s obzirom da je javna nabavka sprovedena na onsovu projekta iz 2005. godine, od tada je povećana količina smeća koja se tamo nalazi, pa će biti potrebno još otprilike između četiri i pet miliona dinara. Obezbedićemo ta sredstva i tu nema povratka. To mora da bude završeno u ovoj godini. Starčevci ne treba da brinu, neće više imati problema za smećem. Jedino građani koji žive blizu deponije mogu u budućnosti da imaju problem, ne sa Gradom, nego sa nesavesnim komšijama. A to će biti posao inspekcije i komunalne policije da to sprečava. -

Kada govorimo o novom Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, koji su inicirali Ujedinjeni regioni Srbije, šta je Pančevo dobilo od toga?
- Moram da kažem da to nisu bili zakonski predlozi, nego predizborne parole. Predstavnici Demokratske stranke su sa Ujedinjenim regionima pokušali da od te parole naprave zakon, pri čemu je mnogo toga promenjeno od prvobitnog predloga. Nikad nismo krili da će Pančevo imati više novca od tog zakona, jer će od oktobra Gradu ostajati 80% od poreza na zarade, umesto dosadašnjih 40. Ali niko nije govorio da će nam biti umanjeni transferi iz republike. Na kraju bićemo na dobitku između 350 i 400 miliona sledeće godine. To nisu spektakularne pare, ali nije ni mali novac, da budemo pošteni.

Iako ste član DS-a, vi se lično niste slagali sa prvobitnom verzijom ovog zakona?
- Pa da, jer sam sagledao njegovu funkcionalnost za celu Srbiju. Mi bismo bili na dobitku, ali neke siromašne opštine na gubitku. Malo je onih opština i gradova poput Pančeva koji bi bili na dobitku. Po poslednjoj verziji niko neće dobiti manje nego što ima, ali oni najrazvijeniji dobijaju još više. Ali mi smo u predizbornoj godini i mnogi koriste sva sredstva u kampanji. Mislim da DS nikada nije govorio o nerealnim stvarima. Za Pančevo to znači plus, ali kako će se pokriti republički deficit? Mi ne želimo da za pet godina doživimo scenario Grčke ako taj deficit bude takav, a sada se ne vidi način kako će biti pokriven.

Da li je realno da sve Mesne zajednice u Pančevu dobijaju isto novca iz budžeta?
- To jeste realno, ali to nije dobro. Mi možemo da se dogovorimo da to radimo, ali ta jednakost na prvom nivou zvuči populistički, ali već na drugom nivou ta jednakost znači nejednakost. Navešću vam primer: - Ako jedna porodica ima tri člana, a druga šest, a imaju jednake prihode, koja će bolje živeti?. Treba da dobijaju jednako, ali srazmerno potrebama. Nemaju iste potrebe MZ Ivanovo i Kačarevo ili Starčevo, zbog broja stanovnika. Gde ima više ljudi to znači više kilometara puta, vodovodne mreže, kanalizacione mreže.

Kriza traje već duže, jesmo li naučili da štedimo?
- Kada smo u julu 2008. godine ušli u ovu zgrdau (gradsku upravu) da bi obavljali javne funkcije, a ne da bismo bili vlast, mislim da smo neke stvari bolje videli nego ljudi na republičkom nivou. U septembru smo već rekli da imamo problem, a na republičkom nivou su se čule neke čak i smešne izjave da je kriza za nas možda razvojna šansa ili da će nas zaobići. Mi smo prvi, pre republičke Vlade uveli mere štednje. Mi smo od prethodnika nasledili prilične dugove, a iz krize ćemo izaći bez bitnih poremećaja i nećemo ostaviti nikakv dug. Neka građani ocenjuju naš učinak, a ja sam, iako jako kritičan prema sebi, prilično zadovoljan onim što smo uradili. Pošto sam bio zadužen za buDžet i finansije i u prethodnom mandatu, da mi je neko rekao u decembru 2008. godine, kada smo pravili buDžet za 2009., da moram da predložim buDžet sa milijardu manje i da Grad preživi, ja bih rekao: - Hvala lepo, podnosim ostavku, jer je to nemoguće, a da sve funkcioniše u gradu. Predao bih se. Niko mi nije rekao, i naučili smo da štedimo i taj buDžet je na kraju ispao moguć. Pa čak i da izgubimo izbore mi smo uradili najbolje što smo mogli i odgovorili na izazove krize.

Da li se primeti kriza kad uđete u Starčevo?
- Ja nemam taj utisak. LJudima je u Starčevu verovatno potrebno više novca za svakodnevan život, ali što se tiče infrastrukture, stiče se utisak, ne da je Starčevo u krizi nego u ekonomskoj ekspanziji.

ARHIVA: BROJ 209

ARHIVA: BROJ 208

ARHIVA: BROJ 207

ARHIVA: BROJ 206

ARHIVA: BROJ 205